Израиљци потлачени у Египту
1Ово су имена синова Израиљевих који су отишли са Јаковом у Египат, сваки са својом породицом:
2Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3Исахар, Завулон, Венијамин,
4Дан, Нефталим, Гад и Асир.
5Јаковљевих потомака било је укупно седамдесет. Јосиф је већ био у Египту.
6Потом Јосиф умре, а умру и његова браћа и сав онај нараштај. 7Синови Израиљеви су били родни, па су се размножили. Постали су бројни и веома силни, тако да су напунили земљу.
8Тада је над Египтом завладао нови цар који није познавао Јосифа. 9Он је рекао своме народу: „Ево, израиљски народ је постао бројнији и моћнији од нас. 10Хајде да поступимо мудро с њима, да не би постали још бројнији. Иначе, ако избије рат, они ће се удружити с нашим непријатељима и заратити против нас, те напустити земљу.“
11Стога поставе над њима надгледнике да их тлаче принудним радом. Они су фараону изградили градове-складишта, Питом и Рамесу. 12Али, што су их више тлачили, Израиљци су бивали још бројнији и напреднији, тако да су се Египћани ужаснули од њих. 13Зато су их Египћани терали на ропски рад. 14Загорчавали су им живот тешким радовима: прављењем малтера и опеке и разним пољским радовима. Све ропске послове су им немилосрдно наметали.
15Египатски цар је рекао и јеврејским бабицама, од којих је једној било име Шифра, а другој Фуа: 16„Кад помажете Јеврејкама при порођају, обратите пажњу на пол детета: ако је мушко, убијте га, а ако је женско, нека живи.“ 17Али бабице су се бојале Бога и нису учиниле како им је египатски цар наредио, него су остављале у животу мушку децу. 18Зато је египатски цар позвао бабице и упитао их: „Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале у животу мушку децу?“
19Бабице одговоре фараону: „Јеврејке нису као египатске жене. Оне су јаче, па роде пре него што бабица дође к њима.“
20Бог је био добар према бабицама, а народ израиљски се још више умножио и постао веома силан. 21А пошто су се бабице бојале Бога, он им је основао породице.
22Тада је фараон наредио целом народу: „Свако мушко дете које се роди Јеврејима нека се баци у Нил, а женска деца нека се оставе у животу.“
以色列人受欺壓
1以色列的眾子帶著家眷跟雅各1·1 「雅各」就是「以色列」，上帝為雅各改名以色列，故事參考創世記32·28。一起去了埃及，以下是他們的名字： 2呂便、西緬、利未、猶大、 3以薩迦、西布倫、便雅憫、 4但、拿弗他利、迦得、亞設。 5雅各的子孫總共有七十人。那時，約瑟已經住在埃及。 6後來，約瑟和他的弟兄以及同輩的人都相繼去世。 7以色列人生養眾多，人口大增，很快就遍佈埃及，成為一個強大的民族。 8那時，埃及有一位不認識約瑟的新王登基， 9對他的百姓說：「你們看，以色列人比我們多，又比我們強。 10來吧！我們要設法阻止他們人口增長，否則一遇到戰爭，他們便會加入我們敵人的陣營來攻打我們，然後一走了之。」
11於是，埃及人派監工強迫以色列人服勞役，在比東和蘭塞兩地為法老興建儲貨城。 12以色列人越受奴役，人口增長得越快，散居的範圍也越廣，令埃及人感到恐懼。 13於是，埃及人更殘酷地奴役他們， 14強迫他們和泥造磚，並做田間一切的苦工，使他們痛苦不堪。 15埃及王又命令兩個希伯來的接生婆施弗拉和普阿： 16「你們在替希伯來婦女接生的時候，如果看到生下的是男嬰，就把他殺掉；如果是女嬰，就讓她活下來。」 17但這兩個接生婆敬畏上帝，沒有執行王的命令，而是保留了男嬰的性命。 18埃及王召見那兩個接生婆，質問她們：「你們為什麼這樣做？為什麼讓男嬰活著？」 19她們回答說：「因為希伯來婦女跟埃及婦女不同。她們身體強健，我們還沒有趕到，嬰兒就生下來了。」 20-21因此，以色列人口繼續增加，更加繁盛。因為這兩個接生婆敬畏上帝，上帝便賜福給她們，使她們生兒育女。 22後來，法老命令全埃及的人把以色列人生的所有男嬰都拋進尼羅河裡，只讓女嬰活著。
