1. Мојсијева 45 – NSP & CARS

New Serbian Translation

1. Мојсијева 45:1-28

Јосиф открива себе браћи

1Јосиф није могао више да се уздржава пред својим слугама, па је повикао: „Нека сви изађу!“ Пошто нико од његових људи није остао с њим, Јосиф се открио својој браћи. 2Тада је гласно заплакао, тако да су га и Египћани чули. Чак је и фараонов дом дочуо за то.

3„Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. 4Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. 5Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. 6Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. 7Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем.45,7 Или: да вам избавим многе преживеле.

8Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. 9Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! 10Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. 11Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ 12Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. 13Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“

14Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. 15Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала.

16Вест се прочула и на фараоновом двору: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим дворанима. 17Фараон рече Јосифу: „Реци својој браћи овако: ’Натоварите вашу стоку и идите у хананску земљу, 18па поведите свога оца и вратите се к мени. Ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се хранити од обиља земље.’ 19Ти надаље нареди: ’Учините ово: узмите кола из египатске земље за вашу децу и за ваше жене, поведите свога оца и дођите овамо. 20Не жалите за својом имовином, јер вама припада најбоља земља у Египту.’“

21Синови Израиљеви тако и учине. По фараоновој наредби им је дао кола и храну за пут. 22Свакоме од њих је дао нову одећу, а Венијамину је дао три стотине сребрњака и пет пари нове одеће. 23А своме оцу је послао десет магараца натоварених најбољим производима Египта, те десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. 24Затим је послао своју браћу. Док су одлазили, рекао им је: „Не свађајте45,24 Неки коментатори преводе: Не плашите се путем. Та реч на јеврејском има више значења. се путем!“

25Пођу они тако горе из Египта и дођу своме оцу Јакову у Ханан. 26Затим га известе: „Јосиф је још увек жив! Шта више, он је владар над целом египатском земљом.“ Јакову се следило срце; није могао да им поверује. 27Али кад су му пренели све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао да га довезу, живнуо је дух њиховог оца Јакова. 28Тада Израиљ рече: „То је довољно! Мој син, Јосиф, је још увек жив! Отићи ћу да га видим пре него што умрем.“

Священное Писание

Начало 45:1-28

Юсуф открывается своим братьям

1Тогда Юсуф не мог более сдержать себя перед слугами и воскликнул:

– Уходите все прочь от меня! – и никого не было с Юсуфом, когда он открылся своим братьям.

2Он так громко зарыдал, что услышали египтяне, и слух об этом дошёл до двора фараона.

3Юсуф сказал своим братьям:

– Я – Юсуф! Жив ли ещё мой отец?

Но братья ничего не могли ответить, так они были ошеломлены.

4Тогда Юсуф сказал братьям:

– Подойдите же ко мне.

И когда они подошли, он сказал:

– Я ваш брат Юсуф, которого вы продали в Египет! 5Но не тревожьтесь и не обвиняйте больше себя за то, что продали меня сюда: это Всевышний послал меня перед вами для спасения вашей жизни. 6Уже два года, как в стране голод, и ещё пять лет не будет ни пахоты, ни жатвы. 7Но Всевышний послал меня перед вами, чтобы сохранить ваш род на земле и великим избавлением спасти ваши жизни.

8Итак, не вы послали меня сюда, но Всевышний: Он сделал меня отцом фараону, господином над всем его домом и правителем всего Египта. 9Поспешите вернуться к моему отцу и скажите ему: «Вот что говорит твой сын Юсуф: „Всевышний сделал меня правителем всего Египта. Приходи ко мне, не медли; 10ты будешь жить в области Гошен и будешь рядом со мной: и ты, и твои дети и внуки, и твой крупный и мелкий скот, и всё, что у тебя есть. 11Там я смогу прокормить тебя – ведь предстоят ещё пять лет голода, – а иначе и ты, и твой дом, и все, кто принадлежат тебе, будете в нужде“».

12Вы видите своими глазами, и вы, и мой брат Вениамин, что это действительно я говорю с вами. 13Расскажите же моему отцу о том, как я прославлен в Египте, и обо всём, что вы видели. И поскорее приведите сюда моего отца.

14Он обнял своего брата Вениамина и заплакал, и Вениамин плакал, обнимая его. 15Он поцеловал всех братьев и с плачем обнимал их. Потом братья беседовали с ним.

Фараон позволяет Якубу переселиться в Египет

16Слух о том, что пришли братья Юсуфа, дошёл до двора фараона. Фараон обрадовался, и его придворные тоже, 17и фараон сказал Юсуфу:

– Скажи своим братьям: «Сделайте вот что: навьючьте своих животных, возвращайтесь в землю Ханаана 18и приведите ко мне отца и ваши семьи. Я дам вам лучшую землю в Египте, и вы будете жить её плодами». 19Ещё повелеваю тебе сказать им: «Сделайте вот что: возьмите в Египте колесницы для ваших детей и жён, привезите своего отца и приходите сами. 20Не жалейте о вашем имуществе, потому что всё лучшее в Египте будет вашим».

21Сыновья Исраила так и сделали. Юсуф дал им колесницы, как приказал фараон, и припасы в дорогу. 22Каждому он подарил новую одежду, а Вениамину дал три с половиной килограмма45:22 Букв.: «триста шекелей». серебра и пять смен одежды. 23Отцу он послал десять ослов, нагруженных лучшим добром Египта, и десять ослиц, нагруженных зерном, хлебом и другими припасами для путешествия. 24После этого он отпустил братьев, и когда они уходили, сказал им:

– Ни о чём не тревожьтесь в пути!

25Они отправились в путь из Египта, пришли к своему отцу Якубу в землю Ханаана 26и сказали ему:

– Юсуф жив! Юсуф – правитель всего Египта!

У Якуба замерло сердце, и он не поверил им. 27Но когда они передали ему всё, что сказал Юсуф, и когда он увидел колесницы, которые Юсуф послал, чтобы перевезти его, душа Якуба ожила. 28И Исраил сказал:

– Довольно! Мой сын Юсуф жив. Пойду и увижу его, прежде чем умру.