1. Мојсијева 35 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

1. Мојсијева 35:1-29

Јаков се враћа у Ветиљ

1Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

2Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. 3Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ 4Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. 5Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

6Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. 7Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

8Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

9Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

11Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

14На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ35,15 Ветиљ значи Дом Божији..

Рахиљина смрт

16Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18На самрти, док је издисала, дала му је име Венони35,18 Венони значи син моје туге., али га је отац назвао „Венијамин“35,18 Венијамин значи син моје деснице..

19Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

21Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Јаковљевих синова је било дванаест:

23Лијини синови су:

Јаковљев првенац Рувим,

Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.

24Рахиљини синови су:

Јосиф и Венијамин.

25Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:

Дан и Нефталим.

26Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:

Гад и Асир.

То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.

Исакова смрт

27Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Аврахам, а потом и Исак живели као странци. 28Исак је живео стотину осамдесет година. 29Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.