1. Књига Самуилова 19 – NSP & CARST

New Serbian Translation

1. Књига Самуилова 19:1-24

Саул прогања Давида

1Саул је рекао свом сину Јонатану и свим својим слугама да би требало убити Давида. Међутим, Јонатану је Давид био веома драг. 2Јонатан је јавио Давиду рекавши: „Мој отац, Саул, гледа да те убије. Стога буди на опрезу следећег јутра, склони се негде и криј се. 3А ја ћу изаћи и стати уз мог оца на пољу где ти будеш, па ћу се заузети за тебе код њега. Кад видим каква је ствар, јавићу ти.“

4Јонатан је своме оцу, Саулу, говорио добро о Давиду. Рекао му је: „Нека се цар не огреши о свог слугу Давида, јер се он није огрешио о тебе. Напротив, од његових дела имао си велику корист. 5Он је довео свој живот у опасност; убио је Филистејца, а Господ је дао велико избављење свем Израиљу. Ти си то видео и радовао се. Зашто би се огрешио о невину крв и убио свог слугу Давида без разлога?“

6Саул је послушао Јонатана, а онда се заклео: „Тако жив био Господ, Давид неће погинути!“

7Јонатан је тада позвао Давида и јавио му све што је речено. Затим је Јонатан довео Давида к Саулу, па му је служио као пре.

Саул по други пут покушава да убије Давида

8Опет је избио рат. Давид је изашао, борио се с Филистејцима и нанео им велики пораз, тако да су се разбежали пред њим.

9А зао дух од Господа спопаде Саула док је седео у својој кући и држао копље у руци. Давид је свирао лиру. 10Саул је хтео да прикује Давида копљем за зид, али се Давид измакнуо, те се копље заболо у зид. Давид је побегао и склонио се те ноћи.

11Тада је Саул послао гласнике Давидовој кући да га вребају и убију ујутру. Али Давиду је његова жена Михала поручила: „Ако се ноћас не склониш негде, сутра ће те убити.“ 12Тада је Михала спустила Давида кроз прозор, те је он побегао и склонио се. 13Михала је затим узела кип и ставила га у кревет. Онда му је на главу ставила навлаку од козје длаке, и покрила га покривачем.

14Кад је Саул послао гласнике да одведу Давида, она им је рекла: „Болестан је.“

15Саул је послао гласнике да виде Давида. Рекао је: „Донесите ми га с постељом, да га убијем!“ 16Гласници дођу, кад оно, на постељи кип с навлаком од козје длаке на глави.

17Саул рече Михали: „Зашто си ме овако преварила и пустила мога непријатеља да утекне?“

Михала одговори Саулу: „Зато што ми је рекао: ’Пусти ме! Зашто да те убијем?’“

18Давид је побегао и склонио се. Дошао је к Самуилу у Раму и испричао му све што му је Саул учинио. Затим је отишао са Самуилом у Најот, па су тамо боравили.

19Тада су јавили Саулу: „Ено Давида у Најоту код Раме!“ 20Саул је послао гласнике да ухвате Давида, али кад су видели групу пророка како пророкују предвођени Самуилом, почели су и они да пророкују. 21Кад су то јавили Саулу, он је послао друге гласнике, али су и они почели да пророкују. Саул је послао гласнике по трећи пут, али су и ови пророковали. 22Тада је он сам отишао у Раму. Кад је дошао до великог студенца код Сека, он упита: „Где су Самуило и Давид?“

„Ено их у Најоту код Раме“ – одговорише му.

23Саул се упути тамо у Најот код Раме, али Дух Божији сиђе и на њега, те је ишао даље и пророковао, док није стигао у Најот. 24Затим је свукао са себе одећу па је пророковао пред Самуилом. Онако го лежао је цео дан и целу ноћ. Зато се каже: „Зар је и Саул међу пророцима?“

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

1 Царств 19:1-24

Ионафан предупреждает Довуда

1Шаул повелел своему сыну Ионафану и всем слугам убить Довуда. Но Ионафан был очень привязан к Довуду 2и предупредил его:

– Мой отец Шаул ищет возможности убить тебя. Завтра утром берегись, спрячься в укрытии и оставайся там. 3Я выйду в поле и встану рядом с отцом там, где будешь ты. Я буду говорить с ним о тебе и перескажу тебе всё, что узнаю.

4Ионафан говорил своему отцу Шаулу о Довуде только хорошее:

– Пусть царь не грешит против своего раба Довуда, потому что Довуд не согрешил против тебя и потому что своими делами он сослужил тебе большую службу. 5Он рисковал жизнью, когда вышел против филистимлянина Голиафа. Вечный одержал для всего Исроила великую победу, и ты радовался, видя это. Зачем тебе грешить против невиновного человека, убив Довуда без всякой причины?

6Шаул послушался Ионафана и дал клятву:

– Верно, как и то, что жив Вечный, – Довуд не будет предан смерти.

7Ионафан позвал Довуда и передал ему весь разговор. Он привёл его к Шаулу, и Довуд остался у Шаула, как и прежде.

Побег Довуда

8Опять началась война, и Довуд вышел сражаться с филистимлянами. Он нанёс им такое поражение, что они бежали от него.

9Злой дух от Вечного напал на Шаула, когда тот сидел у себя дома с копьём в руках, а Довуд в это время играл на арфе. 10Шаул попытался пригвоздить Довуда к стене своим копьём, но Довуд увернулся от него, и копьё вонзилось в стену. В ту ночь Довуд убежал и спасся. 11А Шаул послал людей в дом Довуда, чтобы выследить и убить его утром. Но Михаль, жена Довуда, предупредила его:

– Если сегодня вечером ты не спасёшься бегством, завтра тебя убьют.

12Михаль помогла Довуду спуститься через окно, и он убежал и спасся. 13Тогда Михаль взяла истукан, положила его на кровать, накрыла ему голову покрывалом из козьей шерсти и закутала его одеждой.

14Когда Шаул прислал людей, чтобы схватить Довуда, Михаль сказала:

– Он болен.

15Тогда Шаул послал людей посмотреть на Довуда и сказал им:

– Принесите его ко мне прямо на постели, чтобы я убил его.

16Но когда те пришли, они обнаружили в постели истукан, а на голове у него – покрывало из козьей шерсти.

17Шаул сказал Михаль:

– Зачем ты обманула меня и отпустила моего врага, чтобы он спасся?

Михаль ответила ему:

– Он сказал мне: «Отпусти меня, или я убью тебя».

Шаул у пророков в Раме

18Когда Довуд убежал и спасся, он пришёл к Самуилу в Раму и рассказал ему всё, что сделал Шаул. После этого они с Самуилом ушли в Найот и оставались там. 19Шаула известили: «Довуд в Найоте, в Раме», 20и он послал людей, чтобы схватить его. Но когда они увидели группу пророков, которые пророчествовали19:20 Слово, стоящее здесь в тексте оригинала, можно понять как прорицание, но, скорее всего, в этом месте говорится о прославлении Всевышнего в состоянии особого эмоционального возбуждения., и Самуила, который возглавлял их, Дух Всевышнего сошёл на людей Шаула, и они также стали пророчествовать. 21Шаулу сказали об этом, и он послал ещё людей, но и они также стали пророчествовать. Шаул послал людей в третий раз, но и те стали пророчествовать. 22Наконец, он сам отправился в Раму и пришёл к огромному колодцу в Секу. Он спросил:

– Где Самуил и Довуд?

– Они в Найоте, в Раме, – ответил ему кто-то.

23Шаул пошёл в Найот в Раме. Но Дух Всевышнего сошёл и на него, и он шёл, пророчествуя, пока не пришёл в Найот. 24Он снял одежду и также стал пророчествовать перед Самуилом. Он лежал обнажённым весь день и всю ночь. Вот почему люди говорят: «Разве и Шаул среди пророков?»