Бог склапа савез с Нојем
1Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. 2Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. 3Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.
4Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. 5А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.
6Ко пролије крв човекову,
његову ће крв човек пролити,
јер по своме лику
створи Бог човека.
7А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“
8Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: 9„Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, 10и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. 11Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“
12Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. 13Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. 14А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, 15тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. 16Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“
17На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“
Ноје и његови синови
18Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. 19Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.
20Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. 21Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. 22Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. 23Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.
24Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. 25Тада Ноје рече:
„Проклет да је Ханан,
својој браћи најнижи слуга нека буде!“
26Потом је рекао:
„Нека је благословен Господ, Бог Симов,
Ханан нека му слуга буде!
27Нека Бог умножи потомство Јафетово,
нека живи међу шаторима Симовим,
Ханан нека му је слуга!“
28Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. 29Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.
عهد خدا با نوح
1خدا، نوح و پسرانش را بركت داد و به ايشان فرمود: «بارور و زياد شويد و زمين را پُر سازيد. 2-3همهٔ حيوانات و خزندگان زمين، پرندگان هوا و ماهيان دريا از شما خواهند ترسيد، زيرا همهٔ آنها را زير سلطهٔ شما قرار دادهام و شما میتوانيد علاوه بر غلات و سبزيجات، از گوشت آنها نيز برای خوراک استفاده كنيد. 4اما گوشت را با خونش كه بدان حيات میبخشد نخوريد. 5-6كُشتن انسان جايز نيست، زيرا انسان شبيه خدا آفريده شده است. هر حيوانی كه انسانی را بكُشد بايد كشته شود. هر انسانی هم كه انسان ديگری را به قتل برساند، بايد به دست انسان كشته شود. 7و اما شما، فرزندان زياد توليد كنيد و زمين را پُر سازيد.»
8سپس خدا به نوح و پسرانش فرمود: 9-11«من با شما و با نسلهای آيندهٔ شما و حتی با تمام حيوانات، پرندگان و خزندگان عهد میبندم كه بعد از اين هرگز موجودات زنده را بوسيلهٔ طوفان هلاک نكنم و زمين را نيز ديگر بر اثر طوفان خراب ننمايم. 12اين است نشان عهد جاودانی من: 13رنگينكمان خود را در ابرها میگذارم و اين نشان عهدی خواهد بود كه من با جهان بستهام. 14وقتی ابرها را بالای زمين بگسترانم و رنگينكمان ديده شود، 15آنگاه قولی را كه به شما و تمام جانداران دادهام به ياد خواهم آورد و ديگر هرگز تمام موجودات زنده بهوسیلهٔ طوفان هلاک نخواهند شد. 16-17آری، رنگينكمان نشانهٔ عهد من است با تمام موجودات زندهٔ روی زمين.»
18سه پسر نوح كه از كشتی خارج شدند، سام و حام و يافث بودند. (حام پدر قوم كنعان است.) 19همه قومهای دنيا از سه پسر نوح به وجود آمدند.
20-21نوح به كار كشاورزی مشغول شد و تاكستانی غرس نمود. روزی كه شراب زياد نوشيده بود، در حالت مستی در خيمهاش برهنه خوابيد. 22حام، پدر كنعان، برهنگی پدر خود را ديد و بيرون رفته به دو برادرش خبر داد. 23سام و يافث با شنيدن اين خبر، ردايی روی شانههای خود انداخته عقبعقب به طرف پدرشان رفتند تا برهنگی او را نبينند. سپس او را با آن ردا پوشانيدند. 24-25وقتی نوح به حال عادی برگشت و فهميد كه حام چه كرده است، گفت:
«كنعان ملعون باد.9:24و25 کنعان، پسر حام بود و کنعانیها که نسل کنعان بودند زير اين لعنت قرار گرفتند.
برادران خود را بندهٔ بندگان باشد.
26-27خداوند سام را بركت دهد و كنعان بندهٔ او باشد.
خدا يافث را بركت دهد و او را شريک سعادت سام گرداند،
و كنعان بندهٔ او باشد.»
28پس از طوفان، نوح ۳۵۰ سال ديگر عمر كرد 29و در سن ۹۵۰ سالگی وفات يافت.