1. Мојсијева 7 NSP – 1. Mose 7 HOF

1. Мојсијева
Select chapter 7

New Serbian Translation

1. Мојсијева 7:1-24

1Тада Господ рече Ноју: „Уђи у пловило ти и цела твоја породица, јер видим да си ти једини праведан преда мном у овом нараштају. 2Од свих чистих животиња узми са собом по седам парова: мужјака са женком, а од животиња које нису чисте узми по пар: мужјака са женком. 3Исто тако и од свих птица небеских узми по седам парова: мужјака са женком, да би им се сачувало потомство на целој земљи. 4Наиме, за седам дана ћу пустити кишу да пада на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи, те ћу истребити с лица земље свако живо биће које сам начинио.“

5Ноје учини све како му је Господ заповедио.

6Ноју је било шест стотина година када је потоп дошао на земљу. 7Због вода потопа Ноје уђе у пловило са својим синовима, својом женом и женама својих синова. 8Од свих чистих животиња и од животиња које нису чисте, од птица и од свега што пузи по земљи, 9уђе к Ноју у пловило по двоје, мужјак и женка, као што је Бог заповедио Ноју. 10Када се навршило седам дана, навале воде потопа на земљу.

11Шестстоте године Нојевог живота, другог месеца, седамнаестога дана тог месеца, провале сви извори великог бездана и отворе се сва окна на небесима. 12Киша је пљуштала по земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13Тог истог дана7,13 Изворни приповедачки стил наизглед противуречи времену уласка Ноја и породице у пловило, према стиховима 1-4. уђу у пловило Ноје и његови синови: Сим, Хам и Јафет, Нојева жена и три жене његових синова. 14Са њима су ушле све животиње по својим врстама: стока, гмизавци што пузе по земљи и свакојаке птице, све што има крила. 15Ушли су к Ноју у пловило двоје по двоје од сваког бића што у себи има дах живота. 16Животиње које су ушле унутра биле су пар: мушко и женско од сваког бића, баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је Господ затворио врата за њим.

17Потоп је трајао на земљи четрдесет дана. Вода је непрестано расла, тако да је понела пловило које се одигло од земље. 18Вода је наваљивала и подигла се високо над земљом, па је пловило почело да плови по површини воде. 19Вода је наваљивала све јаче и јаче над земљом, те је прекрила све највише горе под целим небом. 20Набујала вода се уздигла петнаест лаката7,20 Око 7.5 m. поврх гора. 21Тако су изгинула сва бића која се крећу по земљи: птице, стока, звери, сви гмизавци и сви људи. 22Све што је у својим ноздрвама имало дах живота, све што је било на копну, изгинуло је. 23Господ је истребио сва жива бића с лица земље: људе, животиње, гмизавце и птице на небу – све њих је истребио са земље. Остао је само Ноје и они што су били с њим у пловилу.

24Стотину педесет дана је вода господарила земљом.

Hoffnung für Alle

1. Mose 7:1-24

1Dann sagte der Herr zu Noah: »Geh nun mit deiner ganzen Familie in die Arche! Denn ich habe mir die Menschen angesehen: Du bist der Einzige, der noch vor mir bestehen kann! 2Nimm von allen reinen Tieren je sieben Paare mit in das Schiff und von allen unreinen nur je ein Männchen und ein Weibchen! 3Bring auch je sieben Paare von allen Vogelarten mit! So können die verschiedenen Tierarten nach der Flut weiterbestehen und sich wieder auf der ganzen Erde vermehren. 4Noch eine Woche, dann werde ich es vierzig Tage und vierzig Nächte regnen lassen, damit alles Leben auf der Erde vernichtet wird, das ich geschaffen habe!«

Die große Flut

5Noah befolgte alles genau so, wie der Herr es ihm befohlen hatte. 6Er war 600 Jahre alt, als die Sintflut7,6 Traditioneller Begriff für die große Flutkatastrophe, die Gott zu Noahs Zeiten hereinbrechen ließ. über die Erde hereinbrach.

7Noah und seine Frau, seine Söhne und Schwiegertöchter gingen in die Arche, um sich vor den Wassermassen in Sicherheit zu bringen. 8Sie nahmen die verschiedenen Tierarten mit – die reinen und unreinen –, von den Vögeln bis zu den Kriechtieren. 9Paarweise kamen sie in das Schiff, jeweils ein Männchen und ein Weibchen, so wie Gott es angeordnet hatte. 10Nach sieben Tagen brach die Flut herein.

11Es war im 600. Lebensjahr von Noah, am 17. Tag des 2. Monats. Alle Quellen in der Tiefe brachen auf, und die Schleusen des Himmels öffneten sich. 12Vierzig Tage und vierzig Nächte regnete es in Strömen. 13Aber Noah und seine Frau, seine Söhne Sem, Ham und Jafet sowie die drei Schwiegertöchter waren genau an diesem Tag in das Schiff gegangen, 14zusammen mit den verschiedenen Tierarten: dem Vieh, den wilden Tieren, Kriechtieren und Vögeln. 15-16Sie waren paarweise gekommen, ein Männchen und ein Weibchen. Niemand fehlte, alle waren an Bord, genau wie Gott es Noah befohlen hatte, und der Herr schloss hinter ihm zu.

17Vierzig Tage lang fiel das Wasser vom Himmel. Die Flut stieg ständig an und hob das Schiff vom Boden ab. 18Die Wassermassen nahmen immer mehr zu, bis das Schiff auf dem Wasser schwimmen konnte. 19Bald waren sogar sämtliche Berge bedeckt, 20das Wasser stand sieben Meter über ihren höchsten Gipfeln. 21-22Alle Lebewesen auf dem Land ertranken: das Vieh, die wilden Tiere, Vögel, Kriechtiere und auch die Menschen. 23Gott löschte das Leben auf der Erde völlig aus. Niemand konnte sich retten. Nur wer sich mit Noah an Bord der Arche befand, kam mit dem Leben davon.

24Hundertfünfzig Tage lang blieb das Wasser auf seinem höchsten Stand7,24 Wörtlich: schwoll das Wasser an..