1. Мојсијева 50 NSP – Genesis 50 NIRV

1. Мојсијева
Select chapter 50

New Serbian Translation

1. Мојсијева 50:1-26

Јаковљев погреб

1Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. 2Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. 3За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

4Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: 5’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“

6Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“

7Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, 8као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. 9Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.

10Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим50,11 Авел-Мисраим значи Египатска жалост.. Оно се налази с оне стране Јордана.

12Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Аврахам купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.

Јосиф теши браћу

15Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ 16Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: 17’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.

18Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“

19Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? 20Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. 21Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.

Јосифова смрт

22Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. 23Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.

24Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Аврахаму, Исаку и Јакову.“ 25Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“

26Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.

New International Reader’s Version

Genesis 50:1-26

1Joseph threw himself on his father’s body. He wept over him and kissed him. 2Then Joseph talked to the doctors who served him. He told them to prepare the body of his father Israel to be buried. So the doctors prepared it. 3They took 40 days to do it. They needed that much time to prepare a body in the right way. The Egyptians mourned for Jacob 70 days.

4After the days of sadness had passed, Joseph went to Pharaoh’s officials. He said to them, “If you are pleased with me, speak to Pharaoh for me. Tell him, 5‘My father made me give my word to him. He said, “I’m about to die. Bury me in the tomb I dug for myself in the land of Canaan.” So let me go there and bury my father. Then I’ll come back.’ ”

6Pharaoh said, “Go there and bury your father. Do what he made you promise to do.”

7So Joseph went to Canaan to bury his father. All Pharaoh’s officials went with him. They were the important people of his court and all the leaders of Egypt. 8Joseph’s family also went. His brothers and all the rest of his father’s family went. Only their children and their flocks and herds were left in Goshen. 9Chariots and horsemen also went up with him. It was a very large group.

10They came to Atad, a place where grain was processed. It was near the Jordan River. There they sobbed loudly and bitterly. Joseph set apart seven days of sadness to honor his father’s memory. 11The Canaanites living in that area saw how sad all of them were. They said, “The Egyptians are having a very special service for the dead.” That’s why that place near the Jordan River is called Abel of the Egyptians.

12So Jacob’s sons did exactly as he had commanded them. 13They carried his body to the land of Canaan. They buried it in the cave in the field of Machpelah near Mamre. Abraham had bought the cave as a place where he could bury his wife’s body. He had bought the cave and the field from Ephron, the Hittite. 14After Joseph buried his father, he went back to Egypt. His brothers and all the others who had gone to help him bury his father went back with him.

Joseph Calms His Brothers’ Fears

15Now that their father was dead, Joseph’s brothers were worried. They said, “Remember all the bad things we did to Joseph? What if he decides to hold those things against us? What if he pays us back for them?” 16So they sent a message to Joseph. They said, “Your father gave us directions before he died. 17He said, ‘Here’s what you must say to Joseph. Tell him, “I’m asking you to forgive your brothers. Forgive the terrible things they did to you. Forgive them for treating you so badly.” ’ Now then, please forgive our sins. We serve the God of your father.” When their message came to Joseph, he wept.

18Then his brothers came and threw themselves down in front of him. “We are your slaves,” they said.

19But Joseph said to them, “Don’t be afraid. Do you think I’m God? 20You planned to harm me. But God planned it for good. He planned to do what is now being done. He wanted to save many lives. 21So then, don’t be afraid. I’ll provide for you and your children.” He calmed their fears. And he spoke in a kind way to them.

Joseph Dies

22Joseph stayed in Egypt, along with all his father’s family. He lived 110 years. 23He lived long enough to see Ephraim’s children and grandchildren. When the children of Makir were born, they were placed on Joseph’s knees and counted as his own children. Makir was the son of Manasseh.

24Joseph said to his brothers, “I’m about to die. But God will surely come to help you. He’ll take you up out of this land. He’ll bring you to the land he promised to give to Abraham, Isaac and Jacob.” 25Joseph made the Israelites promise him. He said, “God will surely come to help you. Then you must carry my bones up from this place.”

26So Joseph died at the age of 110. They prepared his body to be buried. Then he was placed in a casket in Egypt.