1. Мојсијева 48 NSP – Бытие 48 NRT

1. Мојсијева
Select chapter 48

New Serbian Translation

1. Мојсијева 48:1-22

Јаков благосиља Јефрема и Манасију

1Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. 2Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.

3Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. 4Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’

5Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. 6Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. 7Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“

8Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“

9„То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.

Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.

11Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“

12Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.

15Потом је благословио Јосифа, рекавши:

„Бог, чије су путеве следили преци моји,

Аврахам и Исак,

Бог који је био мој Пастир

од младости моје, па све до данас,

16Анђео који ме је од сваког зла избављао,

младиће ове нека благослови.

Нека се по њима спомиње име моје

и име предака мојих, Аврахама и Исака.

По земљи нека им се

потомство размножи.“

17Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“

19Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20Тог дана их је благословио, рекавши:

„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:

’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“

Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.

21Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“

New Russian Translation

Бытие 48:1-22

Иаков благословляет своих внуков Манассию и Ефрема

1Некоторое время спустя Иосифу сказали:

– Твой отец болен, – и он взял с собой двух сыновей, Манассию и Ефрема48:1 Один из древних переводов добавляет слова: «и пошел к Иакову»..

2Иакову сказали:

– К тебе пришел твой сын Иосиф, и Израиль собрался с силами, приподнялся и сел на постели.

3Иаков сказал Иосифу:

– Бог Всемогущий явился мне в Лузе, в земле Ханаана, благословил меня 4и сказал мне: «Я сделаю тебя плодовитым, размножу тебя, произведу от тебя множество народов и дам эту землю в вечное владение твоим потомкам».

5Отныне двое твоих сыновей, рожденных тебе в Египте до моего прихода, станут моими. Ефрем и Манассия будут моими, как Рувим и Симеон; 6дети же, рожденные у тебя после них, будут твоими, они унаследуют часть земли из доли своих братьев. 7Когда я возвращался из Паддана48:7 То есть из северо-западной Месопотамии., Рахиль, к горю моему, умерла в земле Ханаана, когда мы были еще в пути, недалеко от Ефрафы. Поэтому я похоронил ее там, у дороги в Ефрафу (то есть Вифлеем).

8Увидев сыновей Иосифа, Израиль спросил:

– Кто это?

9Иосиф ответил отцу:

– Это сыновья, которых Бог дал мне здесь.

И тот сказал:

– Подведи их ко мне, чтобы мне благословить их.

10Глаза Израиля ослабли от старости, он почти ослеп. Иосиф подвел сыновей поближе к своему отцу, и тот поцеловал и обнял их.

11Израиль сказал Иосифу:

– Я и не мечтал вновь увидеть тебя, а Бог дал мне увидеть даже твоих детей.

12Иосиф отвел их от колен Израиля и поклонился ему низко до земли. 13Потом Иосиф поставил Ефрема справа от себя, по левую руку от Израиля, а Манассию слева от себя, по правую руку от Израиля, и подвел их ближе к отцу. 14Но Израиль протянул правую руку и возложил ее на голову Ефрема, хотя он и был младше, а левую, перекрестив руки, он возложил на голову Манассии, хотя Манассия был первенцем.

15Потом он благословил Иосифа и сказал:

– Бог, перед Которым ходили отцы мои Авраам и Исаак,

Бог, Который был пастырем моим всю мою жизнь до сего дня,

16Ангел, Который берег меня от всякого зла, –

да благословит этих детей.

Пусть продолжится в них мое имя

и имена моих отцов

Авраама и Исаака,

и пусть многочисленно будет их потомство на земле.

17Когда Иосиф увидел, что отец возложил правую руку на голову Ефрема, он огорчился и взял отца за руку, чтобы переложить ее с головы Ефрема на голову Манассии. 18Иосиф сказал ему:

– Нет, отец, вот этот – первенец; положи правую руку на его голову.

19Но отец отказался и сказал:

– Я знаю, мой сын, я знаю. От него тоже произойдет народ, и он тоже станет велик. Но его младший брат будет выше него, и его потомки станут множеством народов.

20И он благословил их в тот день и сказал:

– Ваши имена будет произносить Израиль, как благословение, говоря:

«Да сделает тебя Бог подобным Ефрему и Манассии».

Так он поставил Ефрема впереди Манассии.

21Израиль сказал Иосифу:

– Я умираю, но Бог будет с вами и возвратит вас в землю ваших отцов. 22Я отдаю тебе, как высшему среди братьев, лишний горный кряж48:22 Лишний горный кряж – или: «город Шехем». Много веков спустя останки Иосифа были захоронены в Шехеме (см. Иис. Нав. 24:32)., который я отвоевал у аморреев мечом и луком.