1. Мојсијева 47 NSP – Бытие 47 NRT

1. Мојсијева
Select chapter 47

New Serbian Translation

1. Мојсијева 47:1-31

Пред фараоном

1Јосиф оде и обавести фараона: „Дошли су мој отац и моја браћа са својом крупном и ситном стоком и са свом својом имовином из Ханана. Ено их у госенском крају.“ 2Затим је издвојио петорицу између своје браће и представио их фараону.

3„Чиме се бавите?“ – упитао је фараон његову браћу.

„Твоје слуге су пастири, исто као и наши преци“ – одговоре они 4и наставе: „Дошли смо да се задржимо у земљи као странци, јер нема више паше за стада твојих слугу. Тешка глад је завладала у хананској земљи. Стога, допусти својим слугама да се настане у госенском крају.“

5Фараон рече Јосифу: „Твој отац и твоја браћа су дошли к теби. 6Египатска земља ти је отворена; настани свога оца и своју браћу у најбољем делу земље. Настаните се у госенском крају. Ако знаш да међу њима има способних људи, постави их за надгледнике моје властите стоке.“

7Затим Јосиф дође са својим оцем, Јаковом, и представи га фараону, а Јаков благослови фараона. 8Фараон упита Јакова: „Колико ти је година?“

9Јаков одговори фараону: „Година мог луталачког живота има стотину тридесет. Незнатан је број година мога живота, а биле су мукотрпне; бројем нису достигле године луталачког живота мојих отаца.“ 10Јаков је благословио фараона, па је отишао од њега.

11Јосиф је населио свога оца и своју браћу и дао им посед у најбољем делу египатске земље, у Рамесиној Крајини, као што је фараон наредио. 12Јосиф је снабдевао храном свога оца, своју браћу и сав дом свога оца, према броју њихове деце.

Земља прелази у фараоново власништво

13Хране није било у целој земљи, јер је глад била жестока: исцрпила је и египатску и хананску земљу. 14Јосиф је покупио сав новац што се налазио у Египту и Ханану у замену за жито које се куповало и однео га у фараонов двор. 15Кад је новца понестало у египатској и хананској земљи, сви Египћани дођу к Јосифу, и обрате му се: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред твојим очима? Новца више нема!“

16Јосиф им одговори: „Пошто новца више нема, дотерајте своју стоку и ја ћу вам дати хране у замену за стоку.“ 17Тако су дотерали своју стоку Јосифу, а овај им је дао хране у замену за коње, за крупну и ситну стоку, за говеда и магарце. Те године их је снабдевао храном у замену за сву њихову стоку.

18Та година је прошла. Наредне године су поново дошли к њему и рекли му: „Не можемо сакрити од свога господара да је нестало новца, а сва наша стада стоке сада припадају нашем господару. Није нам остало ништа за нашег господара осим наших властитих тела и земље. 19Зашто да помремо пред твојим очима и да се наша поља претворе у пустош? Купи нас и наша поља у замену за храну. Тако ћемо ми и наша поља постати фараоново власништво. Дај нам семе да не помремо него да преживимо и да се наша поља не претворе у пустош!“

20Тако је Јосиф откупио за фараона целу египатску земљу. Сви Египћани су продали своје њиве, јер их је глад жестоко притисла. Тако је земља постала фараоново власништво. 21А народ је, од једног краја Египта до другог, ставио под управу градова.47,21 Дослован превод ове реченице је: А народ, од једног краја Египта до другог, је довео у градове. У том случају се намеће питање: ко је онда обрађивао земљу? Због ове нејасноће у изворном тексту многи преводи се одлучују за превод Септуагинте: А народ, од једног краја Египта до другог, постао је његовим (фараоновим) робљем. Превод који је овде понуђен темељи се на покушају да се осмисли изворни текст и да се разреши недоумица која настаје дословним превођењем текста. 22Једино није откупио њиве свештеника, јер су свештеници добијали приход од фараона и живели од тог прихода који им је фараон давао. Из тог разлога нису продали своје њиве.

23Јосиф рече народу: „Пошто сам данас купио и вас и вашу земљу за фараона, ево вам семе, па засејте земљу. 24Фараону ћете давати једну петину од урода, а четири петине ће остати вама за сејање њива, за храну вама, вашим укућанима и вашој деци.“

25Они на то рекоше: „Спасио си нам живот! Само нека нам буде благонаклон наш господар и бићемо робови фараону.“

26Јосиф је донео закон по коме једна петина земље припада фараону. Тај закон о земљи у Египту важи све до данас. Једино свештеничке њиве не припадају фараону.

Јаковљева последња жеља

27Израиљ се настанио у Египту, у госенском крају. Ту су стекли власништво над земљом; били су плодни и веома се умножили.

28Јаков је живео седамнаест година у египатској земљи. Укупна дужина Јаковљевог живота је износила стотину четрдесет седам година. 29Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту! 30Кад будем починуо са својим прецима, однеси ме из Египта и сахрани ме у њиховом гробу.“

А он му одговори: „Урадићу како си рекао.“

31Рекао му је: „Закуни ми се.“ Јосиф му се заклео а Израиљ му се дубоко поклонио на узглављу47,31 Септуагинта преводи ослоњен на свој штап, што следи превод Јев 11,21. своје постеље.

New Russian Translation

Бытие 47:1-31

Встреча фараона с семьей Иосифа

1Иосиф пошел к фараону и сказал ему:

– Мой отец и братья со своими стадами крупного и мелкого скота и всем имуществом пришли из земли Ханаана и сейчас находятся в Гошене.

2Он выбрал пятерых из братьев и представил их фараону.

3Фараон спросил братьев:

– Чем вы занимаетесь?

Они ответили фараону:

– Твои рабы – пастухи, как и наши отцы. – 4Еще они сказали: – Мы пришли сюда жить, потому что в земле Ханаана жестокий голод и твоим рабам негде пасти отары. Поэтому позволь твоим рабам поселиться в Гошене.

5Фараон сказал Иосифу:

– Твой отец и братья пришли к тебе. 6Земля Египта – перед тобой; посели отца и братьев в лучшей части этой земли. Пусть живут в Гошене. А если ты знаешь среди них способных к тому людей, поставь их смотреть за моим собственным скотом.

7Иосиф привел своего отца Иакова и представил его фараону, и Иаков благословил47:7 Или: «приветствовал». фараона. 8Фараон спросил его:

– Сколько тебе лет?

9Иаков ответил фараону:

– Дней моего странствования сто тридцать лет. Малочисленны и горьки были годы моей жизни, и число их не достигло годов странствования моих отцов.

10Иаков благословил фараона47:10 Или: «простился с фараоном». и покинул его дворец.

11Иосиф поселил отца и братьев в Египте и дал им в собственность лучшую часть земли в округе Раамсес, как повелел фараон. 12Иосиф обеспечил едой отца, и братьев, и весь свой род, дав каждому по числу членов его семьи.

Иосиф управляет Египтом во время голода

13Потом нигде не стало еды, потому что был жестокий голод; Египет и Ханаан были истощены от голода. 14Иосиф собрал все деньги, какие только были в Египте и Ханаане, в уплату за зерно, которое у него покупали; он хранил их во дворце фараона. 15Когда кончились деньги и в Египте, и в Ханаане, все египтяне пришли к Иосифу и сказали:

– Дай нам хлеба; зачем нам умирать у тебя на глазах? Наши деньги кончились.

16Иосиф сказал:

– Приведите свой скот, а я дам вам хлеба в обмен на него, раз у вас кончились деньги.

17Они привели к Иосифу скот, и он дал им хлеба в обмен на лошадей, овец и коз, быков, коров и ослов. Он кормил их хлебом в тот год, в обмен на весь их скот.

18Когда год прошел, они пришли к нему и сказали:

– Мы не станем таить от нашего господина, что наши деньги кончились, и наш скот принадлежит тебе, так что у нас ничего не осталось для нашего господина, кроме наших тел и нашей земли. 19Зачем нам гибнуть у тебя на глазах, и нам самим, и нашей земле? Купи нас и нашу землю в обмен на хлеб, а мы с нашей землей будем в рабстве у фараона; и дай нам семян, чтобы нам жить и не умереть и чтобы эта земля не опустела.

20Так Иосиф купил всю землю в Египте для фараона. Египтяне продали каждый свое поле, потому что голод одолел их, и земля стала собственностью фараона, 21а народ Иосиф сделал рабами47:21 Так в некоторых древних переводах; букв.: «а народ переселил в города»., от одного конца Египта до другого. 22Он не купил только землю жрецов, потому что они получали постоянную долю от фараона, и этой доли, которую дал им фараон, им хватало на пропитание; вот почему они не продали свою землю.

23Иосиф сказал народу:

– Теперь, когда я купил вас и вашу землю для фараона, вот вам семена, чтобы засеять землю. 24Когда поспеет урожай, отдайте одну пятую от него фараону, а остальные четыре пятых будут вам на семена для полей и на пропитание для вас самих, для ваших домашних и для детей.

25Они сказали:

– Ты спас нам жизнь. Да найдем мы расположение в глазах нашего господина: мы будем рабами фараона.

26Так Иосиф установил в Египте закон о земле, который и сегодня в силе: одна пятая всего урожая принадлежит фараону, кроме урожая с земель жрецов, которая не стала собственностью фараона.

Последнее желание Иакова

27Израильтяне жили в Египте в области Гошен; они приобрели там собственность и были плодовиты; число их возрастало.

28Иаков прожил в Египте семнадцать лет, так что всего он жил сто сорок семь лет. 29Когда пришло ему время умирать, он позвал своего сына Иосифа и сказал ему:

– Если я нашел расположение в твоих глазах, положи руку мне под бедро47:29 Обряд принесения торжественной клятвы (ср. 24:2). и обещай, что явишь мне милость и верность. Не хорони меня в Египте, 30но когда я сойду к моим отцам, вынеси меня из Египта и похорони там, где похоронены они.

Иосиф ответил:

– Я сделаю так, как ты говоришь.

31– Поклянись, – сказал он.

Иосиф поклялся ему, и Израиль поклонился Богу, оперевшись на свой посох47:31 Или: «Израиль склонился на изголовье постели»..