1. Мојсијева 45 NSP – Genesis 45 NIRV

1. Мојсијева
Select chapter 45

New Serbian Translation

1. Мојсијева 45:1-28

Јосиф открива себе браћи

1Јосиф није могао више да се уздржава пред својим слугама, па је повикао: „Нека сви изађу!“ Пошто нико од његових људи није остао с њим, Јосиф се открио својој браћи. 2Тада је гласно заплакао, тако да су га и Египћани чули. Чак је и фараонов дом дочуо за то.

3„Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. 4Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. 5Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. 6Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. 7Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем.45,7 Или: да вам избавим многе преживеле.

8Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. 9Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! 10Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. 11Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ 12Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. 13Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“

14Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. 15Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала.

16Вест се прочула и на фараоновом двору: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим дворанима. 17Фараон рече Јосифу: „Реци својој браћи овако: ’Натоварите вашу стоку и идите у хананску земљу, 18па поведите свога оца и вратите се к мени. Ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се хранити од обиља земље.’ 19Ти надаље нареди: ’Учините ово: узмите кола из египатске земље за вашу децу и за ваше жене, поведите свога оца и дођите овамо. 20Не жалите за својом имовином, јер вама припада најбоља земља у Египту.’“

21Синови Израиљеви тако и учине. По фараоновој наредби им је дао кола и храну за пут. 22Свакоме од њих је дао нову одећу, а Венијамину је дао три стотине сребрњака и пет пари нове одеће. 23А своме оцу је послао десет магараца натоварених најбољим производима Египта, те десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. 24Затим је послао своју браћу. Док су одлазили, рекао им је: „Не свађајте45,24 Неки коментатори преводе: Не плашите се путем. Та реч на јеврејском има више значења. се путем!“

25Пођу они тако горе из Египта и дођу своме оцу Јакову у Ханан. 26Затим га известе: „Јосиф је још увек жив! Шта више, он је владар над целом египатском земљом.“ Јакову се следило срце; није могао да им поверује. 27Али кад су му пренели све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао да га довезу, живнуо је дух њиховог оца Јакова. 28Тада Израиљ рече: „То је довољно! Мој син, Јосиф, је још увек жив! Отићи ћу да га видим пре него што умрем.“

New International Reader’s Version

Genesis 45:1-28

Joseph Tells His Brothers Who He Is

1Joseph couldn’t control himself anymore in front of all his attendants. He cried out, “Have everyone leave me!” So there wasn’t anyone with Joseph when he told his brothers who he was. 2He wept so loudly that the Egyptians heard him. Everyone in Pharaoh’s house heard about it.

3Joseph said to his brothers, “I am Joseph! Is my father still alive?” But his brothers weren’t able to answer him. They were too afraid of him.

4Joseph said to his brothers, “Come close to me.” So they did. Then he said, “I am your brother Joseph. I’m the one you sold into Egypt. 5But don’t be upset. And don’t be angry with yourselves because you sold me here. God sent me ahead of you to save many lives. 6For two years now, there hasn’t been enough food in the land. And for the next five years, people won’t be plowing or gathering crops. 7But God sent me ahead of you to keep some of you alive on earth. He sent me here to save your lives by an act of mighty power.

8“So then, it wasn’t you who sent me here. It was God. He made me like a father to Pharaoh. He made me master of Pharaoh’s entire house. God made me ruler of the whole land of Egypt. 9Now hurry back to my father. Say to him, ‘Your son Joseph says, “God has made me master of the whole land of Egypt. Come down to me. Don’t waste any time. 10You will live in the area of Goshen. You, your children and grandchildren, your flocks and herds, and everything you have will be near me. 11There I will provide everything you need. There are still five years to come when there won’t be enough food. If you don’t come down here, you and your family and everyone who belongs to you will lose everything.” ’

12“My brothers, I am Joseph. You can see for yourselves that I am the one speaking to you. My brother Benjamin can see it too. 13Tell my father about all the honor given to me in Egypt. Tell him about everything you have seen. And bring my father down here quickly.”

14Then Joseph threw his arms around his brother Benjamin and wept. Benjamin also hugged him and wept. 15Joseph kissed all his brothers and wept over them. After that, his brothers talked with him.

16The news reached Pharaoh’s palace that Joseph’s brothers had come. Pharaoh and all his officials were pleased. 17Pharaoh said to Joseph, “Here’s what I want you to tell your brothers. Say to them, ‘Load your animals. Return to the land of Canaan. 18Bring your father and your families back to me. I’ll give you the best land in Egypt. You can enjoy all the good things in the land.’

19“And here’s something else I want you to tell them. Say to them, ‘Take some carts from Egypt. Your children and your wives can use them. Get your father and come back. 20Don’t worry about the things you have back there. The best of everything in Egypt will belong to you.’ ”

21Then the sons of Israel did so. Joseph gave them carts, as Pharaoh had commanded. He also gave them supplies for their journey. 22He gave new clothes to each of them. But he gave Benjamin more than seven pounds of silver. He also gave him five sets of clothes. 23He sent his father ten male donkeys loaded with the best things from Egypt. He also sent ten female donkeys loaded with grain and bread and other supplies for his journey. 24Then Joseph sent his brothers away. As they were leaving he said to them, “Don’t argue on the way!”

25So they went up out of Egypt. They came to their father Jacob in the land of Canaan. 26They told him, “Joseph is still alive! In fact, he is ruler of the whole land of Egypt.” Jacob was shocked. He didn’t believe them. 27So they told him everything Joseph had said to them. Jacob saw the carts Joseph had sent to carry him back. That gave new life to their father Jacob. 28Israel said, “I believe it now! My son Joseph is still alive. I’ll go and see him before I die.”