1. Мојсијева 45 NSP – Genesis 45 KJV

1. Мојсијева
Select chapter 45

New Serbian Translation

1. Мојсијева 45:1-28

Јосиф открива себе браћи

1Јосиф није могао више да се уздржава пред својим слугама, па је повикао: „Нека сви изађу!“ Пошто нико од његових људи није остао с њим, Јосиф се открио својој браћи. 2Тада је гласно заплакао, тако да су га и Египћани чули. Чак је и фараонов дом дочуо за то.

3„Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. 4Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. 5Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. 6Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. 7Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем.45,7 Или: да вам избавим многе преживеле.

8Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. 9Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! 10Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. 11Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ 12Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. 13Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“

14Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. 15Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала.

16Вест се прочула и на фараоновом двору: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим дворанима. 17Фараон рече Јосифу: „Реци својој браћи овако: ’Натоварите вашу стоку и идите у хананску земљу, 18па поведите свога оца и вратите се к мени. Ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се хранити од обиља земље.’ 19Ти надаље нареди: ’Учините ово: узмите кола из египатске земље за вашу децу и за ваше жене, поведите свога оца и дођите овамо. 20Не жалите за својом имовином, јер вама припада најбоља земља у Египту.’“

21Синови Израиљеви тако и учине. По фараоновој наредби им је дао кола и храну за пут. 22Свакоме од њих је дао нову одећу, а Венијамину је дао три стотине сребрњака и пет пари нове одеће. 23А своме оцу је послао десет магараца натоварених најбољим производима Египта, те десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. 24Затим је послао своју браћу. Док су одлазили, рекао им је: „Не свађајте45,24 Неки коментатори преводе: Не плашите се путем. Та реч на јеврејском има више значења. се путем!“

25Пођу они тако горе из Египта и дођу своме оцу Јакову у Ханан. 26Затим га известе: „Јосиф је још увек жив! Шта више, он је владар над целом египатском земљом.“ Јакову се следило срце; није могао да им поверује. 27Али кад су му пренели све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао да га довезу, живнуо је дух њиховог оца Јакова. 28Тада Израиљ рече: „То је довољно! Мој син, Јосиф, је још увек жив! Отићи ћу да га видим пре него што умрем.“

King James Version

Genesis 45:1-28

1Then Joseph could not refrain himself before all them that stood by him; and he cried, Cause every man to go out from me. And there stood no man with him, while Joseph made himself known unto his brethren. 2And he wept aloud: and the Egyptians and the house of Pharaoh heard.45.2 wept…: Heb. gave forth his voice in weeping 3And Joseph said unto his brethren, I am Joseph; doth my father yet live? And his brethren could not answer him; for they were troubled at his presence.45.3 troubled: or, terrified 4And Joseph said unto his brethren, Come near to me, I pray you. And they came near. And he said, I am Joseph your brother, whom ye sold into Egypt. 5Now therefore be not grieved, nor angry with yourselves, that ye sold me hither: for God did send me before you to preserve life.45.5 nor…: Heb. neither let there be anger in your eyes 6For these two years hath the famine been in the land: and yet there are five years, in the which there shall neither be earing nor harvest. 7And God sent me before you to preserve you a posterity in the earth, and to save your lives by a great deliverance.45.7 to preserve…: Heb. to put for you a remnant 8So now it was not you that sent me hither, but God: and he hath made me a father to Pharaoh, and lord of all his house, and a ruler throughout all the land of Egypt. 9Haste ye, and go up to my father, and say unto him, Thus saith thy son Joseph, God hath made me lord of all Egypt: come down unto me, tarry not: 10And thou shalt dwell in the land of Goshen, and thou shalt be near unto me, thou, and thy children, and thy children’s children, and thy flocks, and thy herds, and all that thou hast: 11And there will I nourish thee; for yet there are five years of famine; lest thou, and thy household, and all that thou hast, come to poverty. 12And, behold, your eyes see, and the eyes of my brother Benjamin, that it is my mouth that speaketh unto you. 13And ye shall tell my father of all my glory in Egypt, and of all that ye have seen; and ye shall haste and bring down my father hither. 14And he fell upon his brother Benjamin’s neck, and wept; and Benjamin wept upon his neck. 15Moreover he kissed all his brethren, and wept upon them: and after that his brethren talked with him.

16¶ And the fame thereof was heard in Pharaoh’s house, saying, Joseph’s brethren are come: and it pleased Pharaoh well, and his servants.45.16 pleased…: Heb. was good in the eyes of Pharaoh 17And Pharaoh said unto Joseph, Say unto thy brethren, This do ye; lade your beasts, and go, get you unto the land of Canaan; 18And take your father and your households, and come unto me: and I will give you the good of the land of Egypt, and ye shall eat the fat of the land. 19Now thou art commanded, this do ye; take you wagons out of the land of Egypt for your little ones, and for your wives, and bring your father, and come. 20Also regard not your stuff; for the good of all the land of Egypt is yours.45.20 regard…: Heb. let not your eye spare, etc. 21And the children of Israel did so: and Joseph gave them wagons, according to the commandment of Pharaoh, and gave them provision for the way.45.21 commandment: Heb. mouth 22To all of them he gave each man changes of raiment; but to Benjamin he gave three hundred pieces of silver, and five changes of raiment. 23And to his father he sent after this manner; ten asses laden with the good things of Egypt, and ten she asses laden with corn and bread and meat for his father by the way.45.23 laden…: Heb. carrying 24So he sent his brethren away, and they departed: and he said unto them, See that ye fall not out by the way.

25¶ And they went up out of Egypt, and came into the land of Canaan unto Jacob their father, 26And told him, saying, Joseph is yet alive, and he is governor over all the land of Egypt. And Jacob’s heart fainted, for he believed them not.45.26 Jacob’s: Heb. his 27And they told him all the words of Joseph, which he had said unto them: and when he saw the wagons which Joseph had sent to carry him, the spirit of Jacob their father revived: 28And Israel said, It is enough; Joseph my son is yet alive: I will go and see him before I die.