1. Мојсијева 44 NSP – Бытие 44 NRT

1. Мојсијева
Select chapter 44

New Serbian Translation

1. Мојсијева 44:1-34

Последње искушење

1Јосиф нареди управитељу свога дома: „Напуни вреће ових људи храном онолико колико могу понети, а новац свакога од њих стави одозго у његову врећу. 2А мој пехар, онај сребрни пехар, стави одозго у врећу најмлађега заједно с његовим новцем за жито.“ Управитељ учини онако како му је Јосиф рекао.

3Кад је свануло јутро, отпремили су људе и њихове магарце. 4Они још нису били отишли далеко од града, кад Јосиф рече управитељу свога дома: „Устани и пођи за оним људима. Кад их стигнеш, реци им: ’Зашто узвраћате зло за добро? 5Зар да украдете пехар из ког мој господар пије44,5 Дослован превод је Није ли то оно из чега мој господар пије? Превод Зар да украдете пехар из ког мој господар пије, је преузет из Септуагинте због јасноће. и из ког чита будућност? Учинили сте зло!’“

6Кад их је стигао, рекао им је те речи. 7Они му рекоше: „Зашто мој господар говори такве речи? Далеко било од твојих слугу да учине такву ствар! 8Чак и новац који смо нашли одозго у нашим врећама смо ти вратили из хананске земље. Како бисмо, онда, могли да украдемо сребро или злато из куће твога господара? 9А ако код неког од твојих слугу нађеш оно што припада твоме господару, тај ће умрети, а ми остали ћемо постати робови твоме господару.“

10„У реду, нека буде како сте рекли – сложио се управитељ. Ипак, само онај код кога се пронађе пехар ће ми бити роб. Ви остали ћете бити без кривице.“

11Брже-боље су спустили своје вреће на земљу, те је сваки од њих отворио своју. 12Управитељ је претраживао од најстаријег па до најмлађег. Пехар је пронађен у Венијаминовој врећи. 13На то они раздеру своју одећу. Онда сваки натовари свог магарца, па се врате у град.

14Јосиф је још био тамо кад су Јуда и његова браћа стигла. Они се баце пред њим на земљу. 15Јосиф им рече: „Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као ја открива будућност?“

16Јуда одговори: „Шта можемо рећи моме господару? Шта да кажемо? Чиме да се оправдамо? Бог је открио кривицу твојих слугу. Ево нас, робови смо мога господара, и ми и онај код кога је пехар нађен.“

17„Далеко било од мене да учиним тако нешто! – рече Јосиф. Само онај код кога је пехар нађен ће бити мој роб. Ви остали се мирно вратите своме оцу.“

18Јуда му је тада приступио и рекао: „Мој господару, дозволи своме слузи да ти се обрати. Не гневи се на твога слугу, јер ти си као фараон. 19Мој господар је питао своје слуге: ’Имате ли оца или брата?’ 20А ми смо одговорили моме господару: ’Имамо старог оца и брата који се родио оцу под старост. Тај је најмлађи. Његов прави брат је умро, тако да је он једини остао од своје мајке. Отац га много воли.’

21Ти си затим рекао: ’Доведите га к мени да га видим својим очима!’ 22А ми смо ти одговорили: ’Дечак не може да напусти оца; ако га остави, отац ће умрети.’ 23Али ти си рекао својим слугама: ’Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи.’ 24Кад смо се вратили твоме слузи, нашем оцу, пренели смо му речи мога господара.

25На то је наш отац рекао: ’Вратите се и купите нам нешто хране.’ 26Ми смо му рекли: ’Не можемо да идемо тамо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама. Ако он не буде био с нама, том човеку нећемо моћи да изађемо на очи.’

27Твој слуга, наш отац, нам је тада рекао: ’Ви знате да ми је моја жена родила два сина. 28Један ме је већ напустио. Тада сам мислио: сигурно је растргнут! Од тада га више нисам видео. 29Ако и овога одведете од мене, те и њега задеси несрећа, с тугом ћете свалити моју седу главу у Свет мртвих.’

30Стога, ако дечак не буде с нама кад се вратим твоме слузи, моме оцу – коме је дечак толико прирастао срцу – 31пресвиснуће кад види да дечака нема са нама. Тако ће твоје слуге с тугом свалити у Свет мртвих седу главу твога слуге, нашег оца. 32А ја, твој слуга, јемчио сам свом оцу за младића, рекавши: ’Ако ти га не доведем, нек будем крив своме оцу до века!’

33Зато те молим да твој слуга остане као роб код мога господара уместо дечака, а дечак нека се врати са својом браћом. 34Јер, како да пођем горе своме оцу ако дечак не буде са мном? Не бих могао да гледам јад који би схрвао мога оца.“

New Russian Translation

Бытие 44:1-34

Потерянная чаша

1Иосиф приказал своему управляющему:

– Наполни мешки этих людей едой, сколько смогут унести, и положи серебро каждому обратно в мешок. 2Положи мою чашу, мою серебряную чашу, в мешок к младшему вместе с его серебром за зерно.

И тот сделал, как велел Иосиф.

3Как только рассвело, братьев отправили в путь вместе с их ослами. 4Они были еще недалеко от города, когда Иосиф сказал управляющему:

– Немедленно отправляйся в погоню за этими людьми и, когда догонишь, скажи им: «Почему вы заплатили злом за добро? 5Ведь это чаша моего господина, из которой он пьет и на которой он гадает! Вы совершили недобрый поступок!»

6Догнав их, он повторил им эти слова. 7Они ответили:

– Почему господин говорит такие слова? Разве станут твои рабы делать подобное! 8Ведь мы даже принесли тебе обратно из земли Ханаана то серебро, которое нашли у себя в мешках. Зачем же нам воровать серебро или золото из дома твоего господина? 9Если вещь найдется у одного из твоих рабов, пусть он умрет, а остальные станут рабами нашего господина.

10Он сказал:

– Хорошо, пусть будет так, как вы говорите: у кого найдется чаша, тот станет моим рабом, а остальные будут свободны от ответа.

11Братья быстро опустили каждый свой мешок на землю и развязали их. 12Управляющий начал искать, начиная со старшего, кончая младшим; чаша нашлась в мешке у Вениамина. 13Они разорвали на себе одежду, нагрузили каждый своего осла и вернулись в город.

14Иуда и его братья вернулись в дом Иосифа, который все еще был там. Они бросились перед ним на землю. 15Иосиф сказал им:

– Что же вы сделали? Разве вы не знали, что такой человек, как я, может все узнать через гадание?

16– Что мы можем сказать моему господину? – ответил Иуда. – Как нам возразить? Как доказать нашу невиновность? Бог открыл вину твоих рабов. Теперь мы рабы моего господина – и мы, и тот, у кого нашлась чаша.

17Иосиф сказал:

– Разве я стану делать такое! Только тот, у кого нашлась чаша, будет моим рабом, а вы возвращайтесь к отцу с миром.

Иуда просит об освобождении младшего брата Вениамина

18Тогда Иуда подошел к нему и сказал:

– Пожалуйста, мой господин, позволь твоему рабу сказать моему господину слово. Не гневайся на твоего раба, хотя ты равен самому фараону. 19Мой господин спросил своих рабов: «Есть ли у вас отец или брат?» 20И мы ответили: «У нас есть престарелый отец и есть его юный сын, рожденный ему в его старости. Его брат умер, и он остался один из сыновей своей матери, и отец любит его». 21Тогда ты сказал своим рабам: «Приведите его ко мне, чтобы мне посмотреть на него». 22А мы ответили моему господину: «Мальчик не может оставить отца, а если оставит, то отец умрет». 23Но ты сказал своим рабам: «Пока ваш брат не придет сюда с вами, не показывайтесь мне на глаза». 24Вернувшись к твоему рабу, моему отцу, мы пересказали ему, что сказал мой господин. 25Наш отец сказал: «Вернитесь и купите еще немного еды». 26Но мы ответили: «Мы не можем пойти; только если младший брат пойдет с нами, тогда мы пойдем. Мы не можем и на глаза показаться тому человеку, если не будет с нами младшего брата».

27Твой раб, мой отец, сказал нам: «Вы сами знаете, что моя жена родила мне двоих сыновей. 28Один из них ушел от меня, и я сказал: „Конечно, он был растерзан на куски“, – и с тех пор я его не видел. 29Если вы возьмете у меня и другого, и с ним случится беда, вы сведете мою седую голову в мир мертвых от горя».

30Поэтому, если мальчика не будет с нами, когда я вернусь к твоему рабу, моему отцу, и если мой отец, который так привязан к этому мальчику, 31увидит, что его с нами нет, он умрет. Твои рабы сведут седую голову нашего отца в мир мертвых от скорби. 32Твой раб поручился за безопасность мальчика перед отцом. Я сказал: «Если я не приведу его к тебе, то вина перед тобой, отец, будет на мне всю жизнь». 33Итак, молю тебя, позволь твоему рабу остаться здесь рабом моего господина вместо мальчика, и позволь мальчику вернуться с братьями. 34Как я могу вернуться к отцу, если мальчика со мной не будет? Да не увижу я горя моего отца.