1. Мојсијева 43 NSP – Бытие 43 NRT

1. Мојсијева
Select chapter 43

New Serbian Translation

1. Мојсијева 43:1-34

Јосифова браћа се враћају у Египат с Венијамином

1Владала је жестока глад у земљи. 2Кад су појели жито које су донели из Египта, рече им њихов отац: „Идите и купите нам мало жита.“

3Јуда му на то рече: „Онај човек нас је изричито упозорио: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде с вама.’ 4Ако си спреман да пошаљеш нашег брата с нама, ми ћемо сићи и купићемо ти хране. 5А ако нећеш да га пошаљеш, ни ми нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде са вама.’“

6Израиљ им рече: „Зашто сте ми нанели бол рекавши том човеку да имате још једног брата?“

7Они му одговорише: „Тај човек нас је помно испитивао о нама и о нашој породици. Питао је: ’Да ли вам је отац још увек жив? Имате ли још којег брата?’ Ми смо му одговорили на питања. Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свога брата’?“

8Тада Јуда рече своме оцу, Израиљу: „Пошаљи дечака са мном, па да се спремимо и идемо, да останемо на животу и не помремо – ни ми, ни ти, ни наша деца. 9Ја јамчим за њега; мене сматрај одговорним за њега. Ако га не вратим теби и не поставим га пред тебе, нека сам ти крив до века. 10Да нисмо толико оклевали, до сад бисмо се већ два пута вратили.“

11Њихов отац, Израиљ, им рече: „Кад је тако, нека буде. Али, учините ово: понесите у своје торбе најбоље производе земље па однесите на дар оном човеку: мало мелема, мало меда и зачина, те нешто смирне, пистације и бадема. 12Са собом понесите и двоструко више новца, јер морате вратити новац који је стављен одозго у ваше вреће. Можда је била грешка. 13Поведите и свога брата, па се спремите и вратите се оном човеку. 14Нека Бог Свемоћни учини да вам се онај човек смилује, те вам пусти и другог брата и Венијамина. А ако треба да останем без деце, нека останем.“

15Тако они узму дар и двоструко више новца, те поведу Венијамина. Онда се спреме и оду у Египат, па ступе пред Јосифа. 16Кад их је Јосиф видео са Венијамином, рекао је управитељу свога дома: „Одведи ове људе у кућу, а потом закољи једно живинче и приготови га, јер ће они обедовати са мном у подне.“

17Слуга учини како му је Јосиф рекао, те их је одвео у Јосифову кућу. 18Људи су се уплашили кад су били доведени у Јосифову кућу. Мислили су: „Доведени смо овде због новца који нам се нашао у врећама први пут. Сада ће нас напасти и свладати, па ће нас узети за робове заједно с нашим магарцима.“

19Кад су били на улазу у кућу, они приступе управитељу Јосифовог дома и 20обрате му се: „О, господару! Ми смо ту већ једном долазили да купимо хране. 21Али кад смо дошли у преноћиште, отворили смо наше вреће и тамо је био наш новац. Сваки од нас је, у својој врећи, одозго, затекао свој новац, исту своту. Ево, донели смо га са собом. 22Са собом смо понели још новца да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.“

23„Будите спокојни! – рече им управитељ. Не плашите се! Ваш Бог и Бог вашег оца је ставио благо у ваше вреће. Ваш новац је стигао к мени.“ Потом им је извео Симеуна.

24Кад их је довео у Јосифову кућу, управитељ им је дао воде да оперу ноге, а њиховим магарцима је дао храну. 25Затим су припремили дар да дочекају Јосифа кад стигне у подне, јер су чули да ће тамо ручати.

26Кад је Јосиф дошао у кућу, они му донесу дарове који су понели са собом и поклоне му се до земље. 27Јосиф их је упитао за здравље, и наставио: „А је ли здрав ваш стари отац о коме сте ми говорили? Да ли је још жив?“

28„Твој слуга, наш отац, још увек је жив и у добром је здрављу“ – одговоре они и дубоко му се поклоне. 29Подигавши поглед, Јосиф опази свога брата Венијамина, сина своје мајке, па упита: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“ Онда дода: „Нека ти Бог подари милост, сине мој!“ 30Јосиф се од самилости потресао видевши свога брата, па је журно изашао напоље тражећи где да се исплаче. Ушао је у једну собу и тамо се исплакао.

31Онда се умио и изашао. Сабравши се, наредио је: „Нека се послужи ручак!“

32Јосифу су служили ручак одвојено, њима су служили одвојено, и Египћанима који су јели с њима су такође служили одвојено. Египћани, наиме, не једу са Јеврејима, јер је то за њих одвратно. 33Пред њим су седели по својој старости, од прворођенца до најмлађег, на шта су се они гледали у чуду. 34Оброци су им се доносили с његовог стола. Међутим, Венијаминов обед је био пет пута већи. Тако су пили и гостили се с њим.

New Russian Translation

Бытие 43:1-34

Иаков отпускает Вениамина в Египет

1В той земле по-прежнему свирепствовал голод. 2Когда они съели все зерно, привезенное из Египта, отец сказал им:

– Вернитесь и купите нам еще немного еды.

3Но Иуда сказал ему:

– Тот человек нас строго предупредил: «Не показывайтесь мне на глаза, если с вами не будет вашего брата». 4Если ты отпустишь с нами брата, то мы пойдем и купим для тебя еды. 5Но если ты не отпустишь его, мы не пойдем, потому что тот человек сказал нам: «Не показывайтесь мне на глаза, если с вами не будет вашего брата».

6– Зачем вы навели на меня эту беду, зачем сказали тому человеку, что у вас есть еще один брат? – спросил Израиль.

7Они ответили:

– Тот человек подробно расспрашивал нас о нас самих и о нашей семье: «Жив ли еще ваш отец? Нет ли у вас еще одного брата?» Мы просто отвечали на его вопросы. Откуда нам было знать, что он скажет: «Приведите сюда вашего брата»?

8Иуда сказал Израилю, своему отцу:

– Отпусти мальчика со мной, и мы тотчас же отправимся, чтобы все мы выжили и не погибли: и мы, и ты, и наши дети. 9Я лично буду за него порукой; с меня лично ты спросишь за него. Если я не приведу его к тебе и не поставлю здесь перед тобой, я буду виноват перед тобой до самой смерти. 10Если бы мы не медлили, то могли бы пойти и вернуться уже дважды.

11Тогда их отец Израиль сказал им:

– Если этого не избежать, то сделайте вот что: положите в сумки лучшие плоды этой земли и отнесите в дар тому человеку – бальзам и мед, специи и мирру, фисташки и миндаль. 12Возьмите вдвое больше серебра, чтобы вам принести с собой и то, что было положено обратно в ваши мешки: возможно, это была ошибка. 13Возьмите и вашего брата и, не медля, идите снова к тому человеку. 14Пусть Бог Всемогущий43:14 Евр.: «Эль-Шаддай». дарует вам милость перед ним, чтобы он позволил и другому вашему брату, и Вениамину вернуться с вами. Что же до меня, то если мне суждено лишиться детей, пусть я лишусь.

Второе прибытие братьев Иосифа в Египет

15Они взяли подарки и вдвое больше серебра, затем взяли Вениамина, немедля отправились в Египет и предстали перед Иосифом. 16Когда Иосиф увидел, что Вениамин с ними, он сказал своему управляющему:

– Отведи этих людей ко мне в дом, заколи что-нибудь из скота и приготовь обед; они будут есть со мной в полдень.

17Человек сделал, как ему было велено, и привел их в дом Иосифа. 18Они испугались, когда их привели к нему в дом, потому что подумали: «Нас привели сюда из-за серебра, которое вернулось в наши мешки в первый раз. Он хочет напасть на нас, и одолеть, и взять в рабство, и забрать наших ослов».

19Они подошли к управляющему Иосифа и заговорили с ним у входа в дом:

20– Послушай, господин, – сказали они, – мы уже приходили сюда один раз купить еды, 21но когда мы остановились на ночь и развязали мешки, каждый из нас нашел там свое серебро полным весом; поэтому мы принесли его обратно. 22Мы принесли с собой и еще серебра, чтобы купить еды, и мы не знаем, кто в прошлый раз положил наше серебро к нам в мешки.

23Он ответил:

– Все в порядке, не бойтесь. Ваш Бог, Бог вашего отца, положил это сокровище в ваши мешки; а я получил ваше серебро.

Затем он вывел к ним Симеона.

24Управляющий привел братьев в дом Иосифа, дал им воды вымыть ноги и дал корма их ослам. 25Они приготовили подарки к прибытию Иосифа в полдень, потому что им сказали, что они будут там обедать.

26Когда Иосиф пришел домой, они преподнесли ему подарки и склонились перед ним до земли. 27Он спросил их о здоровье, потом сказал:

– А как ваш престарелый отец, о котором вы говорили мне? Жив ли он еще?

28Они ответили:

– Твой раб, наш отец, еще жив и здоров.

И низко поклонились из почтения к нему. 29Он оглянулся и увидел своего брата Вениамина, сына своей матери. Он спросил:

– Это – ваш младший брат, тот, о котором вы говорили мне? Бог да будет милостив к тебе, мой сын!

30Глубоко тронутый видом брата, он поспешно ушел и искал укромного места. Он вошел к себе в комнату и там разрыдался. 31Затем, умыв лицо, он вновь вышел, и, совладав со своими чувствами, сказал:

– Подавайте еду.

32Ему подали отдельно, братьям отдельно и египтянам, которые ели с ним, отдельно, потому что египтяне не могли есть с евреями, это было мерзко для египтян. 33Братьев усадили перед ним по возрасту, от первенца до младшего, и они глядели друг на друга в изумлении. 34Им подавали кушанья со стола Иосифа, и доля Вениамина была впятеро больше, чем у других. Они пировали и пили с ним вволю.