1. Мојсијева 38 NSP – Начало 38 CARSA

1. Мојсијева
Select chapter 38

New Serbian Translation

1. Мојсијева 38:1-30

Јуда и Тамара

1У то време се Јуда одселио од своје браће и настанио код Одоламејца по имену Хира. 2Ту је Јуда запазио ћерку неког Хананца који се звао Шуа, па ју је узео за жену и легао с њом. 3Она је затруднела и родила сина, коме је Јуда дао име Ир. 4Поново је затруднела и родила сина, коме је дала име Авнан. 5Још једном је родила сина и дала му име Силом. Јуда је био у Хезиву када га је родила.

6Јуда је оженио свога првенца Ира девојком по имену Тамара. 7Али Ир је учинио зло пред Господом, те га је Господ погубио.

8Тада Јуда рече Авнану: „Лези с женом свога брата и изврши према њој деверску дужност и подигни потомство своме брату.“ 9Знајући да се потомство неће рачунати као његово, Авнан је испуштао семе на земљу кад год би легао са женом свога брата, да не би дао потомство своме брату. 10То што је учинио било је зло пред Господом и зато је Господ и њега погубио.

11Јуда рече својој снахи Тамари: „Остани као удовица у дому свога оца док не одрасте мој син Силом.“ Мислио је, наиме: „Само да не умре и он као његова браћа.“ Зато је Тамара отишла да живи у дому свога оца.

12Након много времена умре Јудина жена, ћерка Шуина. Кад су прошли дани жалости, Јуда оде горе у Тимну да стриже овце са својим пријатељем Одоламејцем Хиром.

13Тамари јаве: „Ено ти свекар оде у Тимну да стриже овце.“ 14Тада Тамара скине удовичко рухо, покрије лице копреном и умота се, те седне на улазу у Енајим што је на путу за Тимну. Видела је, наиме, да је Силом одрастао, али да му је нису дали за жену.

15Кад ју је Јуда угледао, помислио је да је блудница, јер је била покрила лице. 16Сврати он к њој с пута и рече: „Дај да легнем с тобом.“ Није знао, наиме, да му је то снаха.

Она му рече: „Шта ћеш ми дати ако легнеш са мном?“

17„Послаћу ти једно јаре из стада“ – одговори Јуда.

Она му рече: „Може, ако оставиш залог док га не пошаљеш.“

18„Какав залог да ти оставим?“ – упита он.

Она рече: „Твој печат, врпцу и штап што ти је у руци.“ Дао јој је и једно и друго. Потом легне с њом и она затрудни. 19Онда је устала и вратила се; скинула је копрену с лица и поново обукла своје удовичко рухо.

20Јуда пошаље јаре преко свог пријатеља Одоламејца да откупи залог од оне жене. Но, овај је није нашао. 21Питао је људе из тог места: „Где је храмска блудница што је била ту код пута за Енајим?“

„Овде није било храмске блуднице“ – рекоше му.

22Одоламејац се врати к Јуди и рече: „Нисам је нашао. Шта више, људи тог места су ми рекли да тамо није било храмске блуднице.“

23Јуда рече: „Да се не обрукамо, нек она задржи то што има. Ето, ја сам јој послао јаре, али је ти ниси нашао.“

24Око три месеца касније, јаве Јуди: „Твоја снаха Тамара се одала блудничењу, па је чак и затруднела у блудничењу.“

„Изведите је – нареди Јуда – па нека се спали!“

25Док су је изводили, она поручи своме свекру: „Ово припада човеку с којим сам затруднела. Погледај, молим те, да ли препознајеш чији је овај печатњак на врпци и овај штап.“

26Јуда их препозна, па рече: „Она је праведнија него ја, који је нисам дао своме сину Силому.“ И више јој није приступао.

27Кад је дошло време да роди, испостави се да носи близанце. 28Док се порађала, један од њих истури руку. Бабица узме његову руку и привеже му црвени конац око руке, рекавши: „Овај је изашао први.“ 29Али баш тада он увуче руку, па изађе његов брат. Бабица рече: „Како ли се само проби?!“ Зато су му дали име „Фарес“38,29 Фарес значи пробијање.. 30Потом је изашао његов брат који је на руци имао црвени конац. Њега су назвали „Зара“38,30 Зара значи румени..

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Начало 38:1-30

Иуда и Фамарь

1Иуда в то время оставил братьев и поселился у одного человека из Адуллама по имени Хира. 2Там Иуда встретил дочь хананея, которого звали Шуа. Он женился на ней и стал с ней жить; 3она забеременела и родила сына, которого назвали Ир. 4Она вновь забеременела и родила сына, и назвала его Онан. 5Она родила ещё одного сына и назвала его Шела. Она родила его в Хезиве38:5 Или: «Иуда был в Хезиве, когда она его родила»..

6Иуда взял для своего первенца Ира жену по имени Фамарь. 7Но Ир, первенец Иуды, был грешен в глазах Вечного, и Вечный предал его смерти.

8Тогда Иуда сказал Онану:

– Ты должен лечь с женой брата и исполнить долг деверя: произвести потомство для брата38:8 По широко распространённому древнему обычаю левиратного брака (от лат. levir – деверь) брат умершего бездетным мужчины должен был жениться на его вдове, чтобы произвести наследника покойному (см. Втор. 25:5-10)..

9Но Онан знал, что потомство будет не его, и поэтому всякий раз, ложась с женой брата, он изливал семя на землю, чтобы не произвести потомства для брата. 10То, что он делал, было грешно в глазах Вечного, поэтому Он предал смерти и Онана.

11Тогда Иуда сказал своей невестке Фамари:

– Живи вдовой в доме у твоего отца, пока не вырастет мой сын Шела, – потому что он подумал: «Как бы и Шела не умер вслед за братьями».

И Фамарь отправилась жить в дом отца. 12Много времени спустя жена Иуды, дочь Шуа, умерла. Когда Иуда утешился по ней, он пошёл в Тимну, к людям, которые стригли его овец, и его друг адулламитянин Хира пошёл с ним.

13Фамари сказали:

– Твой свёкор держит путь в Тимну стричь своих овец.

14Она сняла вдовьи одежды, покрылась накидкой, чтобы её не узнали, и села у входа в Енаим, который на дороге в Тимну, потому что она видела, что хотя Шела уже вырос, её не отдали ему в жёны.

15Когда Иуда увидел Фамарь, он принял её за блудницу, потому что у неё было закрыто лицо. 16Он свернул с дороги к ней и сказал:

– Пойдём, я хочу лечь с тобой, – ведь он не знал, что это его невестка.

Она спросила:

– А что ты дашь мне за то, чтобы лечь со мной?

17Он ответил:

– Я пошлю тебе козлёнка из моего стада.

Она спросила:

– А ты дашь мне залог до тех пор, пока не пришлёшь козлёнка?

18Он сказал:

– Какой залог тебе дать?

Она ответила:

– Твою печать на шнурке и посох, который у тебя в руке.

Он дал ей всё это и переспал с ней, и она забеременела от него. 19Уйдя оттуда, она сняла своё покрывало и вновь надела вдовьи одежды.

20Тем временем Иуда послал через своего друга адулламитянина козлёнка, чтобы получить назад залог у той женщины, но друг не нашёл её. 21Он спросил у местных жителей:

– Где та храмовая блудница38:21 Храмовая блудница – имеется в виду одна из «жриц любви», которые были неотъемлемой частью весьма распространённых в те дни языческих культов плодородия., которая сидела у дороги в Енаим?

Они ответили:

– Здесь не было никакой храмовой блудницы.

22Он вернулся к Иуде и сказал:

– Я не нашёл её, и жители того места сказали: «Здесь нет никакой храмовой блудницы».

23Иуда сказал:

– Пусть оставит себе то, что взяла, иначе мы станем посмешищем. Я ведь посылал ей козлёнка, но ты её не нашёл.

24Месяца три спустя Иуде сказали:

– Твоя невестка Фамарь впала в блуд и от этого забеременела.

Иуда сказал:

– Выведите её, и пусть она будет сожжена!

25Но когда её уводили, она послала к свёкру с такими словами:

– Я беременна от человека, которому принадлежат эти вещи.

Ещё она сказала:

– Посмотри, не узнаёшь, чьи это печать, шнур и посох?

26Иуда узнал их и сказал:

– Она правее, чем я, потому что я не отдал её за моего сына Шелу.

И он больше не ложился с ней.

27Когда пришло ей время рожать, в утробе у неё оказались мальчики-близнецы. 28Когда она уже рожала, один из них высунул руку; тогда женщина, принимавшая роды, взяла алую нить, обвязала ему запястье и сказала:

– Этот вышел первым.

29Но он втянул руку обратно, и вышел его брат; тогда она сказала:

– Как это ты прорвался?

И его назвали Фарец («прорыв»). 30Затем вышел и тот, у которого на запястье была алая нить, и ему дали имя Зерах («алый свет зари»).