Јосиф и његова браћа
1Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.
2Ово је извештај о Јаковљевој породици.
Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.
3Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима37,3 Значење речи која описује Јосифову одору се не може јасно одредити. Библијски стручњаци се разилазе у тумачењу речи. Неки сматрају да је одора имала дуге рукаве и да је сезала до пета, док други сматрају да је одора била богато украшена или извезена.. 4Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.
5Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. 6„Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. 7Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“
8Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.
9Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“
10Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ 11Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.
Браћа продају Јосифа
12Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. 13Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“
„Добро“ – одговори Јосиф.
14Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.
Јосиф је стигао у Сихем. 15Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“
16Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“
17Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“
Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. 18Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.
19Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. 20Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу!37,20 Чатрња је озидана подземна цистерна за сакупљање воде у безводним крајевима. Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“
21Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! 22Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.
23Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, 24па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.
25Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.
26Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? 27Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.
28И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.
29Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у чатрњи. Тада је раздро своју одећу. 30Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“
31Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. 32Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“
33Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“
34Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. 35Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих37,35 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..“ Тако је његов отац нарицао за њим.
36А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.
Si Jose ug ang Iyang mga Igsoon
1Nagpabilin pagpuyo si Jacob sa Canaan, ang dapit nga gipuy-an usab kaniadto sa iyang amahan. 2Mao kini ang sugilanon bahin sa pamilya ni Jacob:
Sa dihang nagaedad na si Jose ug 17 ka tuig, nagbantay siya sa mga kahayopan uban sa iyang mga igsoon nga mga anak sa mga asawa sa iyang amahan nga sila si Bilha ug si Zilpa. Gisugilon ni Jose sa iyang amahan ang daotang mga buhat sa iyang mga igsoon.
3Mas gipangga ni Jacob37:3 Jacob: sa Hebreo, Israel. si Jose kaysa uban niyang mga anak, tungod kay tigulang na siya sa dihang natawo kini. Busa gihimoan niya si Jose ug nindot ug taas nga bisti.37:3 nindot ug taas nga bisti: Dili klaro ang buot ipasabot niini sa Hebreo nga teksto. 4Apan nakita sa mga igsoon ni Jose nga mas gipangga siya sa ilang amahan kay kanila. Nasuko sila kang Jose ug kanunay nila siyang gisultihan ug masakit nga mga pulong.
5Unya, nagdamgo si Jose. Ug sa dihang gisugilon niya kini sa iyang mga igsoon, misamot ang ilang kasuko kaniya. 6Mao kini ang iyang gisugilon, “Nagdamgo ako 7nga samtang didto kita sa uma ug namugkos sa mga uhay, kalit lang nga mitindog ang akong binugkos ug gialirongan kini ug giyukboan sa inyong mga binugkos.” 8Miingon ang iyang mga igsoon, “Unsa? Maghari ka ba kanamo? Dumalahan mo gayod kami?” Ug misamot ang ilang kasuko kang Jose.
9Nagdamgo pag-usab si Jose ug gisugilon na usab niya kini sa iyang mga igsoon. Miingon siya, “Nagdamgo na usab ako nga nakita ko ang adlaw, ang bulan, ug ang 11 ka bitoon nga miyukbo kanako.” 10Gisugilon usab ni Jose ang iyang damgo sa iyang amahan apan gibadlong siya niini. Matod sa iyang amahan, “Unsay buot mong ipasabot? Nga kami sa imong inahan ug mga igsoon moyukbo kanimo?” 11Nasina ang mga igsoon ni Jose kaniya, apan gihinuktokan sa iyang amahan kining mga butanga.
Gibaligya si Jose sa Iyang mga Igsoon
12Usa niadto ka adlaw, miadto ang mga igsoon ni Jose sa Shekem aron pagbantay sa mga kahayopan sa ilang amahan. 13-14Unya, miingon si Jacob37:13-14 Jacob: sa Hebreo, Israel. kang Jose, “Atua ang imong mga igsoon sa Shekem. Nagpasabsab sila sa mga kahayopan didto. Lakaw ug susiha kon unsa ang kahimtang sa imong mga igsoon ug sa mga hayop. Balik dayon ug sultihi ako.” Mitubag si Jose, “Oo, Tay.”
Busa gikan sa Lugut sa Hebron, miadto si Jose sa Shekem. 15Sa didto na siya nga naglibot-libot sa hawanan, may tawo nga nangutana kaniya kon unsa ang iyang gipangita. 16Mitubag siya, “Nangita ako sa akong mga igsoon. Nasayod ka ba kon asa sila nagpasabsab?” 17Miingon ang tawo, “Wala na sila dinhi. Nadunggan ko nga miingon sila nga moadto sila sa Dotan.” Busa miapas si Jose ug nakita niya sila didto.
18Layo pa si Jose nakita na siya sa iyang mga igsoon. Ug sa wala pa siya makaabot, nagplano na sila sa pagpatay kaniya. 19Miingon sila sa usag usa, “Ania na ang paladamgo. 20Dali, patyon nato siya ug unya ihulog sa usa sa mga bangag nga pundohanan ug tubig. Ingnon lang nato nga gipatay siya sa bangis nga hayop. Tan-awon ta kon matuman pa ba ang iyang mga damgo.” 21Apan pagkadungog ni Reuben sa ilang plano, naningkamot siya nga maluwas si Jose. Miingon siya, “Dili lang nato siya patyon. 22Ihulog lang ninyo siya sa bangag nga pundohanan ug tubig dinhi sa kamingawan, apan ayaw ninyo siya pasipad-i.” Gisulti kadto ni Reuben tungod kay nagplano siya nga luwason si Jose ug ibalik ngadto sa ilang amahan.
23Busa pag-abot ni Jose, gihuboan nila siya niadtong iyang bisti nga taas ug nindot,37:23 bisti nga taas ug nindot: Tan-awa usab ang bersikulo 3. 24ug gihulog sa bangag nga pundohanan ug tubig. Apan walay tubig ang bangag kaniadto.
25Samtang nangaon sila, may nalantawan silang mga negosyanteng Ishmaelinhon nga gikan sa Gilead. Ang mga kamelyo niini may kargang mga lamas, tambal, ug pahumot nga dad-on ngadto sa Ehipto. 26Miingon si Juda sa iyang mga igsoon, “Unsa may atong makuha kon patyon nato ang atong igsoon ug itago ang iyang kamatayon? 27Maayo pa tingali kon ibaligya na lang nato siya nianang mga Ishmaelinhon. Dili na lang nato siya patyon kay igsoon nato siya.” Miuyon kang Juda ang iyang mga igsoon.
28Busa sa dihang miagi ang mga negosyanteng Ishmaelinhon, nga ang ilang tribo Midianhon, gikuha nila si Jose gikan sa bangag nga pundohanan ug tubig ug gibaligya sa kantidad nga 20 ka buok nga salapi. Ug gidala si Jose sa mga Ishmaelinhon didto sa Ehipto.
29Sa pagbalik ni Reuben didto sa bangag wala na didto si Jose, busa gigisi niya ang iyang bisti sa tumang kaguol. 30Unya mibalik siya sa iyang mga igsoon ug miingon, “Wala na didto ang atong manghod. Unsay akong buhaton?”
31Nagpatay sila ug kanding ug gituslob nila sa dugo ang bisti ni Jose. 32Pagkahuman, gidala nila ang bisti ni Jose ngadto sa ilang amahan ug miingon, “Nakita namo kini. Tan-awa kuno palihog kon kang Jose ba kini o dili.” 33Nailhan dayon ni Jacob ang maong bisti. Miingon siya, “Iya kana! Gikaon siyag bangis nga mananap! Sigurado gayod nga gikunis-kunis siya niini.” 34Unya gigisi ni Jacob ang iyang bisti ug nagsul-ob siya ug sako sa pagpakita sa iyang pagsubo. Dugay-dugay siyang nagbangotan sa pagkamatay sa iyang anak. 35Miadto ang tanan niyang mga anak sa paghupay kaniya apan nagpadayon siya sa pagbangotan. Miingon siya, “Pasagdi lang ninyo ako! Mamatay ako nga nagbangotan tungod sa pagkamatay sa akong anak.” Ug mihilak siya tungod kang Jose.
36Unya didto sa Ehipto, gibaligya sa mga Midianhon si Jose kang Potifar nga usa sa mga opisyal sa hari sa Ehipto.37:36 hari sa Ehipto: sa Hebreo, Faraon. Kapitan siya sa mga guwardya sa palasyo.