1. Мојсијева 33 NSP – Начало 33 CARSA

1. Мојсијева
Select chapter 33

New Serbian Translation

1. Мојсијева 33:1-20

Сусрет Јакова и Исава

1Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње. 2Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље. 3А он сам је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.

4Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче. 5Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ – упитао је.

„Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ – одговори Јаков.

6Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле. 7Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.

8Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“

Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“

9Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“

10„Немој, молим те – рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио. 11Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.

12„Кренимо на пут – рече Исав – и ја ћу путовати с тобом.“

13Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути. 14Зато нека мој господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“

15Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“

Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“

16Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир. 17Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот33,17 Сокот значи склоништа..

18Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом. 19Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита33,19 Кесит: комад некованог сребра, претеча новца. купио комад земље, где је поставио свој шатор. 20Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Начало 33:1-20

Примирение Якуба с Есавом

1Якуб посмотрел и увидел, что идёт Есав, и с ним четыреста человек. Он разделил детей между Лией, Рахилёй и двумя служанками. 2Якуб поставил служанок и их детей впереди, Лию и её детей за ними, а Рахилю с Юсуфом позади всех. 3Сам же он пошёл вперёд и, приближаясь к своему брату, поклонился до земли семь раз. 4Но Есав побежал Якубу навстречу, обнял его, бросился ему на шею и расцеловал его; и они заплакали. 5Есав посмотрел, увидел женщин и детей и спросил:

– Кто это с тобой?

Якуб ответил:

– Это дети, которых Аллах милостиво дал твоему рабу.

6Подошли служанки со своими детьми и поклонились. 7Потом подошли и поклонились Лия и её дети. После всех подошли Юсуф и Рахиля и тоже поклонились.

8Есав спросил Якуба:

– Почему ты послал все эти стада мне навстречу?

– Я хотел найти расположение в твоих глазах, мой господин, – ответил он.

9Есав сказал:

– У меня всего вдоволь, брат. Оставь своё себе.

10– Нет, прошу тебя! – сказал Якуб. – Если я нашёл расположение в твоих глазах, то прими от меня этот дар. Для меня видеть твоё лицо – это как увидеть лицо Аллаха, ты ведь принял меня так милостиво. 11Пожалуйста, прими от меня эти дары, потому что Аллах был милостив ко мне, и у меня есть всё, что мне нужно.

Якуб настаивал, и Есав принял дары. 12Потом Есав сказал:

– Идём, пора отправляться в путь; я буду держаться рядом с тобой.

13Но Якуб ответил:

– Мой господин знает, что дети слабы и что я должен заботиться о дойных овцах и коровах: если их сильно гнать хотя бы один день, то животные погибнут. 14Так что пусть мой господин идёт впереди своего раба, а я пойду медленно, как смогут идти стада впереди меня и как смогут идти дети, пока не приду к моему господину в Сеир.

15Есав сказал:

– Позволь мне оставить с тобой несколько моих людей.

– Зачем же? – спросил Якуб. – Достаточно и того, что я нашёл расположение в глазах моего господина.

16И Есав в тот же день отправился в обратный путь к себе в Сеир. 17Якуб же пошёл в Суккот, где он построил себе жилище и сделал шалаши для скота. Вот почему это место называется Суккот («шалаши»).

18Придя из Паддан-Арама, Якуб благополучно прибыл в город Шехем в Ханаане и поселился перед городом. 19За сто мер серебра33:19 Букв.: «сто кесит» – древняя денежная мера неизвестного веса и достоинства. он купил у сыновей Еммора, отца Шехема, участок земли, на котором поставил свой шатёр. 20Там он установил жертвенник и назвал его Ил-Илохе-Исраил («Всевышний, Бог Исраила»).