1. Мојсијева 32 NSP – Genesis 32 NIRV

1. Мојсијева
Select chapter 32

New Serbian Translation

1. Мојсијева 32:1-32

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

1Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. 2Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим32,2 Маханајим значи два табора..

3Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. 4Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. 5Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“

6Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“

7Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, 8мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“

9Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Аврахама! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ 10Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. 11Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. 12А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“

13Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: 14две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, 15тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. 16Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“

17Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, 18ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“

19Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. 20Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ 21Тако је дар отишао пред њим, док је он сам преноћио у табору.

Јаков се рве с Богом

22Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа32,22 Газ је плитко место на реци или мору где људи, стока и возила могу да пређу газећи воду.. 23Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. 24Јаков је остао сам, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. 25Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. 26Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“

„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.

27Човек га упита: „Како ти је име?“

„Јаков“ – одговори.

28Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’32,28 Израиљ значи Он се бори са Богом., јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“

29Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“

„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.

30Јаков је то место назвао „Фануил32,30 Фануил значи лице Божије.“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“

31Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. 32Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.

New International Reader’s Version

Genesis 32:1-32

Jacob Gets Ready to Meet Esau

1Jacob also went on his way. The angels of God met him. 2Jacob saw them. He said, “This is the army of God!” So he named that place Mahanaim.

3Jacob sent messengers ahead of him to his brother Esau. Esau lived in the land of Seir. It was also called the country of Edom. 4Jacob told the messengers what to do. He said, “Here’s what you must tell my master Esau. ‘Your servant Jacob says, “I’ve been staying with Laban. I’ve remained there until now. 5I have cattle and donkeys and sheep and goats. I also have male and female servants. Now I’m sending this message to you. I hope I can please you.” ’ ”

6The messengers came back to Jacob. They said, “We went to your brother Esau. He’s coming now to meet you. He has 400 men with him.”

7Jacob was very worried and afraid. So he separated the people with him into two groups. He also separated the flocks and herds and camels. 8He thought, “Esau might come and attack one group. If he does, the group that’s left can escape.”

9Then Jacob prayed, “You are the God of my grandfather Abraham. You are the God of my father Isaac. Lord, you are the one who said to me, ‘Go back to your country and your relatives. Then I will give you success.’ 10You have been very kind and faithful to me. But I’m not worthy of any of this. When I crossed this Jordan River, all I had was my walking stick. But now I’ve become two camps. 11Please save me from the hand of my brother Esau. I’m afraid he’ll come and attack me and the mothers with their children. 12But you have said, ‘I will surely give you success. I will make your children as many as the grains of sand on the seashore. People will not be able to count them.’ ”

13Jacob spent the night there. He chose a gift for his brother Esau from what he had with him. 14He chose 200 female goats and 20 male goats. He chose 200 female sheep and 20 male sheep. 15He chose 30 female camels with their little ones. He chose 40 cows and ten bulls. And he chose 20 female donkeys and ten male donkeys. 16He put each herd by itself. Then he put his servants in charge of them. He said to his servants, “Go on ahead of me. Keep some space between the herds.”

17Jacob spoke to his servant who was leading the way. He said, “My brother Esau will meet you. He’ll ask, ‘Who is your master? Where are you going? And who owns all these animals in front of you?’ 18Then say to Esau, ‘They belong to your servant Jacob. They are a gift to you from him. And Jacob is coming behind us.’ ”

19He also spoke to the second and third servants. He told them and all the others who followed the herds what to do. He said, “Say the same thing to Esau when you meet him. 20Make sure you say, ‘Your servant Jacob is coming behind us.’ ” Jacob was thinking, “I’ll make peace with him with these gifts I’m sending on ahead. When I see him later, maybe he’ll welcome me.” 21So Jacob’s gifts went on ahead of him. But he himself spent the night in the camp.

Jacob Wrestles With God

22That night Jacob got up. He took his two wives, his two female servants and his 11 sons and sent them across the Jabbok River. 23After they had crossed the stream, he sent over everything he owned. 24So Jacob was left alone. A man wrestled with him until morning. 25The man saw that he couldn’t win. So he touched the inside of Jacob’s hip. As Jacob wrestled with the man, Jacob’s hip was twisted. 26Then the man said, “Let me go. It is morning.”

But Jacob replied, “I won’t let you go unless you bless me.”

27The man asked him, “What is your name?”

“Jacob,” he answered.

28Then the man said, “Your name will not be Jacob anymore. Instead, it will be Israel. You have wrestled with God and with people. And you have won.”

29Jacob said, “Please tell me your name.”

But he replied, “Why do you want to know my name?” Then he blessed Jacob there.

30So Jacob named the place Peniel. He said, “I saw God face to face. But I’m still alive!”

31The sun rose above Jacob as he passed by Peniel. He was limping because of his hip. 32That’s why the Israelites don’t eat the meat attached to the inside of an animal’s hip. They don’t eat it to this day. It’s because the inside of Jacob’s hip was touched.