1. Мојсијева 32 NSP – Начало 32 CARSA

1. Мојсијева
Select chapter 32

New Serbian Translation

1. Мојсијева 32:1-32

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

1Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. 2Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим32,2 Маханајим значи два табора..

3Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. 4Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. 5Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“

6Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“

7Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, 8мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“

9Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Аврахама! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ 10Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. 11Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. 12А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“

13Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: 14две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, 15тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. 16Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“

17Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, 18ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“

19Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. 20Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ 21Тако је дар отишао пред њим, док је он сам преноћио у табору.

Јаков се рве с Богом

22Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа32,22 Газ је плитко место на реци или мору где људи, стока и возила могу да пређу газећи воду.. 23Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. 24Јаков је остао сам, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. 25Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. 26Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“

„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.

27Човек га упита: „Како ти је име?“

„Јаков“ – одговори.

28Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’32,28 Израиљ значи Он се бори са Богом., јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“

29Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“

„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.

30Јаков је то место назвао „Фануил32,30 Фануил значи лице Божије.“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“

31Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. 32Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Начало 32:1-32

Якуб готовится к встрече с братом Есавом

1Якуб продолжил свой путь, и ангелы Аллаха встретили его. 2Когда Якуб увидел их, он сказал:

– Это стан Аллаха! – и назвал то место Маханаим («два стана»).

3Якуб послал впереди себя вестников к своему брату Есаву в землю Сеир, страну Эдом. 4Он дал им такой наказ:

– Скажите моему господину Есаву так: «Твой раб Якуб говорит: Я жил у Лавана и был там до сего дня. 5У меня есть быки, ослы, овцы и козы, слуги и служанки. Я посылаю эту весть моему господину, чтобы найти милость в твоих глазах».

6Посланцы вернулись и сказали Якубу:

– Мы были у твоего брата Есава, и теперь он сам идёт тебе навстречу, и с ним четыреста человек.

7В великом страхе и смятении Якуб разделил людей, которые были с ним, а также стада крупного и мелкого скота и верблюдов. 8Он думал: «Если Есав нападёт на одну половину, то другая уцелеет и спасётся».

9Якуб взмолился:

– О Вечный, Бог моих предков Ибрахима и Исхака, сказавший мне: «Вернись в твою землю, к твоим родственникам, и Я дам тебе процветание», 10я недостоин той милости и верности, которые Ты явил Твоему рабу. У меня ничего не было, кроме посоха, когда я перешёл реку Иордан, а теперь я возвращаюсь двумя станами. 11Молю Тебя, спаси меня от руки моего брата Есава, потому что я боюсь, что он придёт и нападёт на меня и на матерей с детьми. 12Ведь Ты сказал: «Я непременно дам тебе процветание и сделаю потомство твоё многочисленным, как морской песок, который не сосчитать».

13Он провёл там ночь и из того, что у него было, выбрал подарок для своего брата Есава: 14двести коз и двадцать козлов, двести овец и двадцать баранов, 15тридцать верблюдиц с верблюжатами, сорок коров и десять быков, двадцать ослиц и десять ослов. 16Он поручил их слугам, каждое стадо особо, и сказал им:

– Идите впереди меня и держите между стадами некоторое расстояние.

17Он научил того, кто шёл первым:

– Когда мой брат Есав встретит тебя и спросит: «Чей ты? Куда идёшь? Чей скот ты гонишь?» – 18тогда ты скажи: «Скот твоего раба Якуба. Это подарок от него моему господину Есаву, а сам он идёт за нами».

19Он научил и второго, и третьего, и всех других, шедших за стадами:

– И вы так же скажете Есаву, когда он вас встретит. 20И ещё скажите: «Твой раб Якуб идёт позади нас».

Потому что он думал: «Я умиротворю его этими дарами, которые посылаю впереди себя, а потом, когда мы встретимся, он, быть может, примет меня».

21Так дары Якуба были отправлены вперёд, а сам он провёл ночь в лагере.

Якуб получает имя Исраил

22Той ночью Якуб встал и взял двух своих жён, двух служанок и одиннадцать сыновей, и вброд перешёл через реку Иаббок. 23Он перевёл их через поток и переправил всё своё добро.

24И вот Якуб остался один, и Некто боролся с ним до самой зари. 25Увидев, что не может пересилить, Он коснулся сустава бедра Якуба, так что бедро было вывихнуто, когда он боролся с Ним. 26И Он сказал:

– Отпусти Меня, потому что встаёт солнце.

Но Якуб ответил:

– Не отпущу, пока не благословишь меня.

27Он спросил:

– Как твоё имя?

– Якуб, – ответил он.

28Тогда Он сказал:

– Отныне твоё имя будет не Якуб32:28 См. 25:26 со сноской., а Исраил («борющийся со Всевышним», «Всевышний борется»), потому что ты боролся со Всевышним и людьми и победил.

29Якуб сказал:

– Прошу Тебя, скажи мне Твоё имя.

Но Он ответил:

– Зачем ты спрашиваешь Моё имя?

И Он благословил его. 30Якуб назвал то место Пениил («лицо Всевышнего»), сказав: «Это потому, что я видел Аллаха лицом к лицу и остался жив».

31Солнце встало над ним, когда он проходил Пениил, хромая из-за своего бедра. 32Вот почему до сего дня исраильтяне не едят сухожилия на суставе бедра: ведь Он коснулся сустава бедра Якуба рядом с сухожилием.