1Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“
2Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“
3Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“
4Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. 5Вала затрудни и роди Јакову сина. 6Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан30,6 Дан значи ослобођен оптужбе.“.
7Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 8Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“30,8 Нефталим значи моје рвање..
9Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. 10Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. 11Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад30,11 Гад значи срећа.“.
12Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 13Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир30,13 Асир значи срећан.“.
14Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре30,14 Мандрагора је вишегодишња, зељаста биљка.. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“
15А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“
Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“
16Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.
17Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. 18Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар30,18 Исахар значи награда.“.
19Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. 20Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон30,20 Завулон значи част, поштовање.“.
21Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.
22Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. 23Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ 24Дала му је име „Јосиф30,24 Јосиф значи надодати.“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“
Јаков се богати
25Након што је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: „Пусти ме да одем у своје место у својој земљи 26Дај ми моје жене за које сам радио код тебе и моју децу, да могу да одем. Ти добро знаш како сам радио за тебе.“
27А Лаван му рече: „Ако имаш и мало наклоности за мене, не иди! По знамењима сам схватио30,27 Реч се односи на гатање. Лаван се као многобожац служио гатањем да одгонетне дешавања око себе. да ме је Господ благосиљао због тебе. 28Даћу ти плату коју сам одредиш.“
29Јаков му одговори: „Ти добро знаш како сам ти служио и колико је стока узнапредовала под мојом бригом. 30Оно мало стоке што си имао пре мене се веома увећало, и Господ те је благословио куд год сам пошао. Није ли сад време да се постарам и за своју кућу?“
31Лаван му рече: „Колико да ти платим?“
Јаков му одговори: „Немој да ми платиш ништа. Твоја стада ћу гонити на пашу и чувати их само ако ми учиниш ово: 32Данас ћу проћи кроз сва твоја стада и издвојити сваку овцу црне боје и сваку шарену и пругасту козу. То ће бити моја плата. 33Кад убудуће будеш својим очима проверавао моју плату, моје поштење ће сведочити за мене: ако се у моме стаду нађе иједна коза која није шарена и пругаста, или јагње које није црно, нека се сматра као украдено.“
34„Нека буде како си рекао“ – одговори Лаван. 35Али тог истог дана Лаван издвоји све пругасте и шарене јарце, и све пругасте и шарене козе – сваку која је на себи имала бело, као и сву јагњад црне боје, па их преда својим синовима. 36Затим се са стадом удаљио на три дана хода од Јакова. Јаков је, пак, остао да чува остатак његовог стада.
37Јаков је тада узео младе прутове од тополе, бадема и платана; на њима је изрезао пруге тако што је огулио кору и открио белину. 38Прутове које је огулио поставио је у корита испред стоке која је долазила да пије воду из појила. Стока је долазила да пије и ту би се парила. 39А пошто су се јарци и козе парили пред прућем, козе би ојариле пругасте, риђасте и шарене јариће. 40Јаков је још издвојио јагњад на страну, док је остатак оваца окренуо према пругастим и сасвим црним овцама у Лавановом стаду. Тако је стицао себи стада која није мешао с Лавановим стадима. 41Кад год би се парила напреднија стока, Јаков би стављао оно пруће у појила, баш пред очи стоке како би се парила пред прућем. 42Међутим, пред кржљаву стоку није стављао пруће. Тако је кржљаву добијао Лаван а добро развијену Јаков. 43Човек се тако веома обогатио, стекао је много стоке, слугу и слушкиња, камила и магараца.
1Lorsque Rachel vit qu’elle ne donnait pas d’enfant à Jacob, elle devint jalouse de sa sœur et elle dit à son mari : Donne-moi des enfants, sinon j’en mourrai.
2Jacob se fâcha contre elle et dit : Est-ce que je suis à la place de Dieu, lui qui t’empêche d’avoir des enfants ?
3– Alors, suggéra-t-elle, voici ma servante Bilha, unis-toi à elle pour qu’elle ait un enfant dont elle accouchera sur mes genoux, et j’aurai, moi aussi, un enfant par son intermédiaire30.3 Tradition de l’Orient antique, adoptée dans la famille d’Abraham (16.2)..
4Elle lui donna donc Bilha, sa servante, pour femme, et Jacob s’unit à elle. 5Bilha devint enceinte et donna un fils à Jacob. 6Rachel s’écria : Dieu a défendu mon droit. Et même, il m’a exaucée et m’a donné un fils.
C’est pourquoi elle l’appela Dan (Il juge). 7Puis Bilha, sa servante, devint de nouveau enceinte et donna un second fils à Jacob. 8Rachel dit : J’ai livré un combat divin contre ma sœur ; et j’ai vaincu.
Elle nomma ce fils Nephtali (Il lutte).
9Quand Léa vit qu’elle s’était arrêtée d’avoir des enfants, elle prit sa servante Zilpa et la donna à Jacob pour femme. 10Zilpa donna un fils à Jacob. 11Et Léa dit : Quelle chance !
Et elle le nomma Gad (Chance). 12Puis Zilpa donna un second fils à Jacob. 13Léa s’écria : Que je suis heureuse ! Car les femmes me diront bienheureuse.
Et elle l’appela Aser (Bienheureux).
14Au temps de la moisson des blés, Ruben sortit dans les champs et il trouva des mandragores, il les apporta à sa mère. Rachel dit à Léa : Donne-moi, s’il te plaît, quelques-unes des mandragores30.14 Fruits auxquels certains attribuent encore aujourd’hui le pouvoir de favoriser la fécondité. que ton fils a apportées.
15Léa lui répondit : Est-ce qu’il ne te suffit pas de m’avoir pris mon mari ? Il faut que tu prennes encore les mandragores de mon fils ?
Rachel lui dit : Eh bien ! Jacob couchera avec toi cette nuit en échange des mandragores de ton fils.
16Le soir, quand Jacob revint des champs, Léa sortit à sa rencontre et lui dit : Tu viendras vers moi cette nuit, car je t’ai obtenu au prix des mandragores de mon fils.
Il coucha donc avec elle cette nuit-là. 17Et Dieu exauça Léa : elle devint enceinte et donna un cinquième fils à Jacob.
18Elle dit : Dieu m’a payé mon salaire pour avoir donné ma servante à mon mari.
Et elle appela ce fils Issacar (Homme de salaire). 19Elle fut de nouveau enceinte et donna un sixième fils à Jacob.
20– Dieu m’a accordé un riche présent, s’écria-t-elle, désormais mon mari m’honorera, puisque je lui ai donné six fils.
Et elle appela cet enfant Zabulon (Honneur30.20 Zabulon semble dériver d’un terme hébreu qui signifie prince.).
21Plus tard, elle eut une fille qu’elle nomma Dina.
22Alors Dieu intervint finalement en faveur de Rachel, il l’exauça et lui accorda la possibilité d’avoir des enfants. 23Elle devint enceinte et donna naissance à un fils en disant : Dieu a enlevé ma honte.
24Elle le nomma Joseph (Il ajoute30.24 Le nom Joseph fait également assonance avec le verbe enlever du v. 23.) en priant : Que l’Eternel m’ajoute un autre fils !
Jacob s’enrichit
25Après la naissance de Joseph, Jacob dit à Laban : Laisse-moi retourner chez moi, dans mon pays. 26Donne-moi mes femmes – pour lesquelles j’ai travaillé chez toi – et mes enfants, et je m’en irai ; car tu sais bien comment j’ai travaillé pour toi.
27Laban lui dit : Si tu veux bien me faire une faveur, reste ici. J’ai appris par divination que c’est à cause de toi que l’Eternel m’a béni. 28Et il ajouta : Fixe-moi ton salaire, et je te le donnerai.
29Jacob lui dit : Tu sais toi-même comment je t’ai servi, et ce que ton cheptel est devenu grâce à moi. 30Car tu avais bien peu de chose à mon arrivée, mais tes biens se sont considérablement accrus. L’Eternel t’a béni depuis que je suis chez toi. Mais à présent, il est temps que je travaille moi aussi pour ma propre famille.
31Laban lui demanda : Que faut-il te donner ?
– Tu n’auras rien à me donner, répondit Jacob. Si tu acceptes ma proposition, je continuerai à paître tes troupeaux et à m’en occuper. 32Si tu veux, je passerai aujourd’hui tout ton troupeau en revue, je mettrai à part toutes les jeunes bêtes tachetées ou bigarrées : tous les agneaux de couleur foncée, ainsi que toutes les chèvres bigarrées ou tachetées. Ils constitueront mon salaire. 33Ainsi il te sera facile de contrôler mon honnêteté. Demain, tu viendras inspecter mon salaire : si tu trouves chez moi une chèvre qui ne soit pas tachetée ou bigarrée, ou un agneau qui ne soit pas de couleur foncée, tu pourras les considérer comme volés.
34Laban dit : D’accord ! Fais comme tu l’as dit.
35Mais le jour même, Laban retira du troupeau les boucs mouchetés ou bigarrés, toutes les chèvres tachetées ou bigarrées, tout ce qui était mêlé de blanc et tous les agneaux de couleur foncée, et il les remit entre les mains de ses fils. 36Puis il mit une distance de trois journées de marche entre lui et Jacob, lequel continua à s’occuper du reste de ses troupeaux.
37Jacob se procura des rameaux verts de peuplier, d’amandier et de platane et en pela l’écorce par endroits, laissant apparaître l’aubier blanc des branches. 38Il plaça ces rameaux sous les yeux des bêtes dans les auges et les abreuvoirs où elles venaient boire ; celles-ci entraient en chaleur en venant boire. 39Les bêtes s’accouplaient devant ces rameaux. Lorsqu’elles mettaient bas, leurs petits étaient mouchetés, tachetés ou bigarrés. 40Jacob sépara les agneaux. Dans le troupeau de Laban, il obtint de plus en plus de bêtes mouchetées et foncées30.40 Texte obscur en hébreu. Autre traduction : Il mettait les bêtes en face de celles qui étaient mouchetées et foncées dans le troupeau de Laban.. Il se constitua ainsi des troupeaux à lui, qu’il ne mêla pas à ceux de Laban. 41Chaque fois que des bêtes vigoureuses s’accouplaient, Jacob plaçait les rameaux sous leurs yeux dans les auges pour qu’elles s’accouplent devant les rameaux. 42Quand les brebis étaient chétives, il ne les mettait pas. Ainsi les bêtes chétives revenaient à Laban et les robustes à Jacob. 43De cette manière, ce dernier s’enrichit considérablement, il posséda de nombreux troupeaux, des servantes et des serviteurs, des chameaux et des ânes.
