1. Мојсијева 3 NSP – Genesis 3 NIRV

1. Мојсијева
Select chapter 3

New Serbian Translation

1. Мојсијева 3:1-24

Пад у грех и Божија казна

1Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“

2Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, 3осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“

4Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! 5Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови3,5 Или: као Бог, с обзиром да је у јеврејском именица Бог у множини. који познају добро и зло.“

6Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. 7Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.

8Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.

9Господ Бог позва човека: „Где си!“

10„Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.

11„Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“

12„Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.

13„Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.

„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.

14Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,

проклета буди међу свим животињама

и свим дивљим зверима.

На свом трбуху ћеш пузати

и јести прах целог свог века!“

15Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;

између твог потомства и њеног потомства:

Оно ће ти главу сатирати,

а ти ћеш му пету уједати.

16А жени рече:

„Умножићу твоје трудничке муке,

те ћеш с муком децу рађати.

Жудећеш за својим мужем,

али он ће владати над тобом!“

17Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:

Земља нека буде проклета због тебе,

с муком ћеш се од ње хранити целог свог века!

18Рађаће ти трње и коров,

а хранићеш се пољским биљем.

19Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица

док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет.

Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“

20Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.

21А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. 22Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ 23Зато га Господ Бог истера из едемског врта да обрађује земљу из које је и узет. 24Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од едемског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.

New International Reader’s Version

Genesis 3:1-24

Adam and Eve Fall Into Sin

1The serpent was more clever than any of the wild animals the Lord God had made. The serpent said to the woman, “Did God really say, ‘You must not eat fruit from any tree in the garden’?”

2The woman said to the serpent, “We may eat fruit from the trees in the garden. 3But God did say, ‘You must not eat the fruit from the tree in the middle of the garden. Do not even touch it. If you do, you will die.’ ”

4“You will certainly not die,” the serpent said to the woman. 5“God knows that when you eat fruit from that tree, you will know things you have never known before. Like God, you will be able to tell the difference between good and evil.”

6The woman saw that the tree’s fruit was good to eat and pleasing to look at. She also saw that it would make a person wise. So she took some of the fruit and ate it. She also gave some to her husband, who was with her. And he ate it. 7Then both of them knew things they had never known before. They realized they were naked. So they sewed together fig leaves and made clothes for themselves.

8Then the man and his wife heard the Lord God walking in the garden. It was during the coolest time of the day. They hid from the Lord God among the trees of the garden. 9But the Lord God called out to the man. “Where are you?” he asked.

10“I heard you in the garden,” the man answered. “I was afraid, because I was naked. So I hid.”

11The Lord God said, “Who told you that you were naked? Have you eaten fruit from the tree I commanded you not to eat from?”

12The man said, “It’s the fault of the woman you put here with me. She gave me some fruit from the tree. And I ate it.”

13Then the Lord God said to the woman, “What have you done?”

The woman said, “The serpent tricked me. That’s why I ate the fruit.”

14So the Lord God spoke to the serpent. He said, “Because you have done this,

“You are set apart from all livestock

and all wild animals.

I am putting a curse on you.

You will crawl on your belly.

You will eat dust

all the days of your life.

15I will make you and the woman hate each other.

Your children and her children will be enemies.

Her son will crush your head.

And you will bite his heel.”

16The Lord God said to the woman,

“I will increase your pain when you give birth.

You will be in great pain when you have children.

You will long for your husband.

And he will rule over you.”

17The Lord God said to Adam, “You listened to your wife’s suggestion. You ate fruit from the tree I warned you about. I said, ‘You must not eat its fruit.’

“So I am putting a curse on the ground because of what you did.

All the days of your life you will have to work hard.

It will be painful for you to get food from the ground. 18You will eat plants from the field,

even though the ground produces thorns and prickly weeds.

19You will have to work hard and sweat a lot

to produce the food you eat.

You were made out of the ground.

You will return to it when you die.

You are dust,

and you will return to dust.”

20Adam named his wife Eve. She would become the mother of every living person.

21The Lord God made clothes out of animal skins for Adam and his wife to wear. 22The Lord God said, “Just like one of us, the man can now tell the difference between good and evil. He must not be allowed to reach out and pick fruit from the tree of life and eat it. If he does, he will live forever.” 23So the Lord God drove the man out of the Garden of Eden. He sent the man to farm the ground he had been made from. 24The Lord God drove him out and then placed angels on the east side of the garden. He also placed there a flaming sword that flashed back and forth. The angels and the sword guarded the way to the tree of life.