1. Мојсијева 3 NSP – Genesis 3 KJV

1. Мојсијева
Select chapter 3

New Serbian Translation

1. Мојсијева 3:1-24

Пад у грех и Божија казна

1Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“

2Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, 3осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“

4Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! 5Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови3,5 Или: као Бог, с обзиром да је у јеврејском именица Бог у множини. који познају добро и зло.“

6Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. 7Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.

8Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.

9Господ Бог позва човека: „Где си!“

10„Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.

11„Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“

12„Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.

13„Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.

„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.

14Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,

проклета буди међу свим животињама

и свим дивљим зверима.

На свом трбуху ћеш пузати

и јести прах целог свог века!“

15Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;

између твог потомства и њеног потомства:

Оно ће ти главу сатирати,

а ти ћеш му пету уједати.

16А жени рече:

„Умножићу твоје трудничке муке,

те ћеш с муком децу рађати.

Жудећеш за својим мужем,

али он ће владати над тобом!“

17Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:

Земља нека буде проклета због тебе,

с муком ћеш се од ње хранити целог свог века!

18Рађаће ти трње и коров,

а хранићеш се пољским биљем.

19Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица

док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет.

Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“

20Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.

21А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. 22Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ 23Зато га Господ Бог истера из едемског врта да обрађује земљу из које је и узет. 24Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од едемског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.

King James Version

Genesis 3:1-24

1Now the serpent was more subtil than any beast of the field which the LORD God had made. And he said unto the woman, Yea, hath God said, Ye shall not eat of every tree of the garden?3.1 Yea…: Heb. Yea, because, etc. 2And the woman said unto the serpent, We may eat of the fruit of the trees of the garden: 3But of the fruit of the tree which is in the midst of the garden, God hath said, Ye shall not eat of it, neither shall ye touch it, lest ye die. 4And the serpent said unto the woman, Ye shall not surely die: 5For God doth know that in the day ye eat thereof, then your eyes shall be opened, and ye shall be as gods, knowing good and evil.

6And when the woman saw that the tree was good for food, and that it was pleasant to the eyes, and a tree to be desired to make one wise, she took of the fruit thereof, and did eat, and gave also unto her husband with her; and he did eat.3.6 pleasant: Heb. a desire 7And the eyes of them both were opened, and they knew that they were naked; and they sewed fig leaves together, and made themselves aprons.3.7 aprons: or, things to gird about 8And they heard the voice of the LORD God walking in the garden in the cool of the day: and Adam and his wife hid themselves from the presence of the LORD God amongst the trees of the garden.3.8 cool: Heb. wind

9And the LORD God called unto Adam, and said unto him, Where art thou? 10And he said, I heard thy voice in the garden, and I was afraid, because I was naked; and I hid myself.

11And he said, Who told thee that thou wast naked? Hast thou eaten of the tree, whereof I commanded thee that thou shouldest not eat? 12And the man said, The woman whom thou gavest to be with me, she gave me of the tree, and I did eat. 13And the LORD God said unto the woman, What is this that thou hast done? And the woman said, The serpent beguiled me, and I did eat.

14And the LORD God said unto the serpent, Because thou hast done this, thou art cursed above all cattle, and above every beast of the field; upon thy belly shalt thou go, and dust shalt thou eat all the days of thy life: 15And I will put enmity between thee and the woman, and between thy seed and her seed; it shall bruise thy head, and thou shalt bruise his heel. 16Unto the woman he said, I will greatly multiply thy sorrow and thy conception; in sorrow thou shalt bring forth children; and thy desire shall be to thy husband, and he shall rule over thee.3.16 to thy…: or, subject to thy husband

17And unto Adam he said, Because thou hast hearkened unto the voice of thy wife, and hast eaten of the tree, of which I commanded thee, saying, Thou shalt not eat of it: cursed is the ground for thy sake; in sorrow shalt thou eat of it all the days of thy life; 18Thorns also and thistles shall it bring forth to thee; and thou shalt eat the herb of the field;3.18 bring…: Heb. cause to bud 19In the sweat of thy face shalt thou eat bread, till thou return unto the ground; for out of it wast thou taken: for dust thou art, and unto dust shalt thou return. 20And Adam called his wife’s name Eve; because she was the mother of all living.3.20 Eve: Heb. Chavah: that is Living 21Unto Adam also and to his wife did the LORD God make coats of skins, and clothed them.

22¶ And the LORD God said, Behold, the man is become as one of us, to know good and evil: and now, lest he put forth his hand, and take also of the tree of life, and eat, and live for ever: 23Therefore the LORD God sent him forth from the garden of Eden, to till the ground from whence he was taken. 24So he drove out the man; and he placed at the east of the garden of Eden Cherubims, and a flaming sword which turned every way, to keep the way of the tree of life.