1. Мојсијева 29 NSP – Genesis 29 KJV

1. Мојсијева
Select chapter 29

New Serbian Translation

1. Мојсијева 29:1-35

Јаков долази у Харан

1Јаков настави путовање и дође у земљу народа истока. 2Одједном спази бунар у пољу. Око њега су пландовала три стада оваца, јер су их појили с тог бунара. На бунару је био наваљен велики камен. 3Када би се стада окупила, пастири би одваљали камен с отвора и напојили овце. Потом би вратили камен на своје место, на отвор бунара.

4Јаков их упита: „Одакле сте, браћо моја?“

„Из Харана смо“ – одговорише они.

5„Познајете ли Нахоровог сина Лавана?“ – поново их упита Јаков.

Они одговоре: „Познајемо.“

6„Је ли добро?“ – настави Јаков.

„Добро је – одговоре пастири. Ево, његова ћерка, Рахиља, управо долази са стадом.“

7Јаков рече: „Дан је још у пуном јеку. Није време да се окупе стада. Напојите овце и изведите их на пашу.“

8Они одговорише: „Не можемо док се не окупе остала стада и док пастири не одваљају камен с отвора бунара. Онда ћемо напојити стада.“

9Док је он још разговарао са њима, дође Рахиља са овцама свога оца; била је, наиме, пастирица. 10Кад је Јаков видео Рахиљу, ћерку Лавана, брата његове мајке и његове овце, приступио је бунару и одваљао камен с њега, те је напојио овце свога ујака Лавана. 11Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао. 12Затим је рекао Рахиљи да је он синовац њеног оца Лавана а син Ревекин. На то она отрчи и обавести свога оца.

13Кад је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет, па га је загрлио и пољубио. Затим га је довео у своју кућу. Јаков је потом испричао Лавану о свему што му се догодило. 14На то је Лаван рекао: „Ти си стварно моја кост и моје тело!“

Јаков се жени Лијом и Рахиљом

Пошто је Јаков провео с њим цели месец, 15Лаван рече Јакову: „Зар да бесплатно радиш за мене, само зато што си ми род? Кажи ми какву плату тражиш.“

16А Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија а млађа Рахиља. 17Лија није имала лепе очи29,17 Реч која описује Лијине очи у изворном тексту је слабе или меке. Многи коментатори сматрају да се лепота девојачких очију на Блиском истоку препознавала по искричавости, што је особина која није красила Лијине очи., али је Рахиља била стасита и наочита. 18Пошто је волео Рахиљу, Јаков рече: „Радићу за тебе седам година за твоју млађу ћерку Рахиљу.“

19Лаван одговори Јакову: „Боље да је дам теби него неком другом човеку. Остани са мном.“ 20Јаков је радио за Рахиљу седам година. Пошто ју је волео, чинило му се да су године прошле као неколико дана.

21Након тога Јаков рече Лавану: „Моје се време навршило. Зато ми дај моју жену, јер хоћу да будем с њом.“

22Тада Лаван окупи све становнике тог места и приреди гозбу. 23Али увече узме он своју ћерку Лију и уведе је к Јакову, те овај легне с њом. 24Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој ћерки за слушкињу.

25Кад је свануло, кад оно Лија! Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар нисам код тебе радио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?“

26Лаван одговори: „Код нас није обичај да се млађа ћерка уда пре старије. 27Заврши са старијом ову свадбену седмицу, па ћемо ти дати и млађу за наредних седам година у мојој служби.“

28Јаков је пристао. Кад је завршио свадбену седмицу с Лијом, Лаван му даде своју ћерку Рахиљу за жену. 29Своју слушкињу, Валу, је дао својој ћерки Рахиљи за слушкињу. 30Јаков је онда легао и с Рахиљом и волео ју је више него Лију. И тако је радио за Лавана наредних седам година.

Јаковљева деца

31Господ је видео да је Лија невољена, па ју је учинио плодном; Рахиља је, пак, била нероткиња. 32Лија је затруднела и родила сина. Дала му је име „Рувим“29,32 Рувим значи Види, син! А само име звучи као израз Господ је видео моју невољу., јер је рекла: „Господ је видео моју невољу; сада ће ме мој муж волети.“

33Поново је затруднела и родила сина. Тада је рекла: „Господ је чуо да сам невољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име „Симеун“.29,33 Симеун значи Онај који чује.

34Лија је затруднела и трећи пут и родила сина. Рекла је тада: „Сад ће ми се мој муж приклонити, јер сам му родила три сина.“ Зато му је дала име „Леви“29,34 Леви значи привржен..

35Поново је затруднела и родила сина. Том приликом је рекла: „Сада ћу славити Господа.“ Зато га је назвала „Јуда“29,35 Јуда значи слављен.. Потом је престала да рађа.

King James Version

Genesis 29:1-35

1Then Jacob went on his journey, and came into the land of the people of the east.29.1 went…: Heb. lift up his feet29.1 people: Heb. children 2And he looked, and behold a well in the field, and, lo, there were three flocks of sheep lying by it; for out of that well they watered the flocks: and a great stone was upon the well’s mouth. 3And thither were all the flocks gathered: and they rolled the stone from the well’s mouth, and watered the sheep, and put the stone again upon the well’s mouth in his place. 4And Jacob said unto them, My brethren, whence be ye? And they said, Of Haran are we. 5And he said unto them, Know ye Laban the son of Nahor? And they said, We know him. 6And he said unto them, Is he well? And they said, He is well: and, behold, Rachel his daughter cometh with the sheep.29.6 Is he…: Heb. Is there peace to him? 7And he said, Lo, it is yet high day, neither is it time that the cattle should be gathered together: water ye the sheep, and go and feed them.29.7 it is…: Heb. yet the day is great 8And they said, We cannot, until all the flocks be gathered together, and till they roll the stone from the well’s mouth; then we water the sheep.

9¶ And while he yet spake with them, Rachel came with her father’s sheep: for she kept them. 10And it came to pass, when Jacob saw Rachel the daughter of Laban his mother’s brother, and the sheep of Laban his mother’s brother, that Jacob went near, and rolled the stone from the well’s mouth, and watered the flock of Laban his mother’s brother. 11And Jacob kissed Rachel, and lifted up his voice, and wept. 12And Jacob told Rachel that he was her father’s brother, and that he was Rebekah’s son: and she ran and told her father. 13And it came to pass, when Laban heard the tidings of Jacob his sister’s son, that he ran to meet him, and embraced him, and kissed him, and brought him to his house. And he told Laban all these things.29.13 tidings: Heb. hearing 14And Laban said to him, Surely thou art my bone and my flesh. And he abode with him the space of a month.29.14 the space…: Heb. a month of days

15¶ And Laban said unto Jacob, Because thou art my brother, shouldest thou therefore serve me for nought? tell me, what shall thy wages be? 16And Laban had two daughters: the name of the elder was Leah, and the name of the younger was Rachel. 17Leah was tender eyed; but Rachel was beautiful and well favoured. 18And Jacob loved Rachel; and said, I will serve thee seven years for Rachel thy younger daughter. 19And Laban said, It is better that I give her to thee, than that I should give her to another man: abide with me. 20And Jacob served seven years for Rachel; and they seemed unto him but a few days, for the love he had to her.

21¶ And Jacob said unto Laban, Give me my wife, for my days are fulfilled, that I may go in unto her. 22And Laban gathered together all the men of the place, and made a feast. 23And it came to pass in the evening, that he took Leah his daughter, and brought her to him; and he went in unto her. 24And Laban gave unto his daughter Leah Zilpah his maid for an handmaid. 25And it came to pass, that in the morning, behold, it was Leah: and he said to Laban, What is this thou hast done unto me? did not I serve with thee for Rachel? wherefore then hast thou beguiled me? 26And Laban said, It must not be so done in our country, to give the younger before the firstborn.29.26 country: Heb. place 27Fulfil her week, and we will give thee this also for the service which thou shalt serve with me yet seven other years. 28And Jacob did so, and fulfilled her week: and he gave him Rachel his daughter to wife also. 29And Laban gave to Rachel his daughter Bilhah his handmaid to be her maid. 30And he went in also unto Rachel, and he loved also Rachel more than Leah, and served with him yet seven other years.

31¶ And when the LORD saw that Leah was hated, he opened her womb: but Rachel was barren. 32And Leah conceived, and bare a son, and she called his name Reuben: for she said, Surely the LORD hath looked upon my affliction; now therefore my husband will love me.29.32 Reuben: that is, See a son 33And she conceived again, and bare a son; and said, Because the LORD hath heard that I was hated, he hath therefore given me this son also: and she called his name Simeon.29.33 Simeon: that is, Hearing 34And she conceived again, and bare a son; and said, Now this time will my husband be joined unto me, because I have born him three sons: therefore was his name called Levi.29.34 Levi: that is, Joined 35And she conceived again, and bare a son: and she said, Now will I praise the LORD: therefore she called his name Judah; and left bearing.29.35 Judah: that is, Praise29.35 left…: Heb. stood from bearing