1. Мојсијева 27 NSP – Начало 27 CARST

1. Мојсијева
Select chapter 27

New Serbian Translation

1. Мојсијева 27:1-46

Јаков на превару добија очев благослов

1Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“

Овај му одговори: „Ево ме!“

2Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. 3Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. 4Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“

5Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, 6Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: 7’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ 8Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. 9Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. 10Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“

11Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. 12Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“

13Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“

14Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. 15Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. 16А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. 17Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.

18Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“

19„То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“

20Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“

Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“

21Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“

22Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“

23Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. 24Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“

Јаков одговори: „Јесам.“

25Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“

Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. 26Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“

27Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:

„Гле, мирис мога сина

је као мирис поља

што их је Господ благословио.

28Нека ти да Бог росу с неба

и родну земљу,

обиље жита и младога вина.

29Нека ти служе народи,

и нека ти се клањају племена.

Буди владар својој браћи;

синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.

Ко тебе проклиње,

сам ће проклет бити,

а ко те благосиља,

благословен ће бити.“

30Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. 31И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“

32„Ко си ти?“ – упита га његов отац.

Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“

33Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“

34Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“

35Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“

36Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“

37Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“

38Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.

39Тада му рече његов отац Исак:

„Далеко од родне земље

твој дом ће бити,

и роса је небеска неће натапати.

40Од свога мача ћеш живети,

и своме ћеш брату служити.

Али једном кад се успротивиш,

јарам ћеш његов

са свог врата збацити.“

41Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“

42Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! 43А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. 44Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. 45А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“

Исак шаље Јакова к Лавану

46Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Начало 27:1-46

Якуб обманом получает благословение отца

1Когда Исхок состарился, и глаза его так ослабли, что он ничего не видел, он позвал Эсова, своего старшего сына, и сказал ему:

– Сын мой!

– Я здесь, – ответил Эсов.

2Исхок сказал:

– Я уже стар и не знаю, сколько мне ещё осталось жить. 3Возьми же своё оружие – колчан и лук – и выйди в поле добыть мне дичи. 4Приготовь мою любимую еду и принеси мне поесть, чтобы я благословил тебя перед смертью.

5Рабига слышала, как Исхок говорил со своим сыном Эсовом, и когда Эсов ушёл в поле, чтобы настрелять и принести дичи, 6Рабига сказала своему сыну Якубу:

– Я слышала, как твой отец сказал твоему брату Эсову: 7«Принеси дичи и приготовь мне вкусной еды, чтобы я благословил тебя перед Вечным, прежде чем умру». 8Слушай же меня внимательно, сын мой, и делай, как я тебе скажу. 9Пойди к стаду и принеси мне двух лучших козлят, чтобы мне приготовить вкусную еду для твоего отца, такую, как он любит. 10Потом отнеси её отцу, он поест и благословит тебя перед смертью.

11Якуб сказал Рабиге, своей матери:

– Но мой брат Эсов весь волосат, а у меня кожа гладкая. 12Что, если отец ощупает меня? Я окажусь перед ним обманщиком и скорее навлеку на себя проклятие, а не благословение.

13Мать сказала ему:

– Проклятие пусть будет на мне, сын мой, а ты делай, как я говорю: пойди и принеси козлят.

14Он пошёл, взял козлят и принёс их матери, и она приготовила вкусную еду, такую, как любил его отец. 15Потом Рабига взяла лучшую одежду своего старшего сына Эсова, какая была у неё в доме, и надела на младшего Якуба, 16а его руки и гладкую часть шеи покрыла шкурами козлят. 17И она дала своему сыну Якубу вкусную еду и лепёшки, которые приготовила.

18Он пришёл к отцу и сказал:

– Отец мой.

– Вот я, – ответил тот. – Ты который из моих сыновей?

19Якуб сказал отцу:

– Я – Эсов, твой первенец. Я сделал, как ты сказал. Прошу, приподнимись, сядь и поешь моей дичи, чтобы ты мог благословить меня.

20Исхок спросил сына:

– Как же ты нашёл её так быстро, сын мой?

– Вечный, твой Бог, даровал мне успех, – ответил он.

21Исхок сказал Якубу:

– Подойди ближе, чтобы мне ощупать тебя, сын мой, действительно ли ты мой сын Эсов или нет.

22Якуб подошёл ближе к своему отцу Исхоку, который ощупал его и сказал:

– Голос – как голос Якуба, но руки – как руки Эсова.

23Он не узнал его, потому что руки у него были волосатые, как у Эсова; и он благословил его.

24– Действительно ли ты сын мой Эсов? – спросил Исхок; и он ответил:

– Да, это я.

25Исхок сказал:

– Сын мой, поднеси мне твою дичь поближе, и я поем, а потом благословлю тебя.

Якуб дал ему еду, и он поел, принёс вина, и он выпил.

26Потом его отец Исхок сказал ему:

– Подойди, сын мой, и поцелуй меня.

27Он подошёл и поцеловал его, и Исхок почувствовал запах его одежды и благословил его, сказав:

– Ах, запах моего сына, как запах поля, которое благословил Вечный. 28Пусть даст тебе Всевышний от небесной росы и от плодородия земли в изобилии зерна и молодого вина. 29Да служат тебе племена, и да поклонятся тебе народы. Будь господином над твоими братьями, и да склонятся перед тобой сыновья твоей матери. Да будет проклят проклинающий тебя, а благословляющий да будет благословен.

30Как только Исхок закончил благословение, и едва лишь Якуб вышел от отца, как пришёл с охоты его брат Эсов. 31Он тоже приготовил вкусной еды и принёс отцу. Он сказал ему:

– Отец, приподнимись, сядь и поешь моей дичи, а потом благослови меня.

32Его отец Исхок спросил:

– Кто ты?

– Я твой сын, – ответил он, – твой первенец, Эсов.

33Исхок весь задрожал и сказал:

– Кто же был тот, другой, который добыл дичи и принёс мне? Я ел её как раз перед твоим приходом и благословил его – он теперь и будет благословен!

34Услышав слова отца, Эсов громко и горько закричал и сказал отцу:

– Благослови и меня, и меня тоже, отец!

35Но тот ответил:

– Твой брат пришёл с хитростью и отнял у тебя благословение.

36Эсов сказал:

– Не по праву ли он назван Якубом?27:36 На языке оригинала наблюдается игра слов: имя Якуб (Яаков) и глагол «перехитрить» (акав). Дважды он обошёл меня: взял моё первородство, а теперь и моё благословение! – И спросил: – Не осталось ли у тебя благословения и для меня?

37Исхок ответил Эсову:

– Я сделал его господином над тобой, и всю его родню отдал ему в слуги, и одарил его хлебом и молодым вином. Что же я могу теперь сделать для тебя, мой сын?

38Эсов сказал отцу:

– У тебя что же, только одно благословение, отец? Благослови и меня, отец мой!

И громко заплакал.

39Его отец Исхок ответил ему:

– Будет обитание твоё вдали от плодородия земли, вдали от росы небесной свыше. 40Ты будешь жить мечом и будешь служить своему брату. Но когда ты восстанешь, ты сбросишь его ярмо со своей шеи.

Побег Якуба в Харран к Лобону

41Эсов затаил злобу на Якуба из-за благословения, которое дал ему отец, и сказал себе: «Дни плача по отцу близки – тогда я убью моего брата Якуба».

42Рабиге передали, что сказал её старший сын Эсов, и она послала за младшим сыном, Якубом, и сказала ему:

– Твой брат Эсов утешает себя мыслью убить тебя. 43Мой сын, сделай, как я скажу: немедленно беги в Харран к моему брату Лобону. 44Поживи у него какое-то время, пока не утихнет ярость твоего брата; 45когда же его гнев утихнет, и он забудет то, что ты ему сделал, тогда я пошлю сказать тебе, что пора возвращаться. Зачем мне терять вас обоих в один день?

46Потом Рабига сказала Исхоку:

– Я жизни не рада из-за этих дочерей хеттейских. Если Якуб возьмёт себе в жёны местную женщину, такую вот хеттеянку, как эти, то зачем мне и жить?