1. Мојсијева 26 NSP – 1. Mose 26 HOF

1. Мојсијева
Select chapter 26

New Serbian Translation

1. Мојсијева 26:1-35

Исак у Герару и Вир-Савеји

1У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Аврахамово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. 2Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. 3Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Аврахаму. 4Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, 5зато што је Аврахам послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ 6Исак се тада населио у Герару.

7Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“

8Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. 9Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“

Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“

10Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“

11Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“

12Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Аврахама ископале – у време његовог оца Аврахама, напунивши их земљом.

16Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“

17Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Аврахама, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.

19Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек26,20 Есек значи свађа., зато што су се свађали с њим. 21Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна26,21 Ситна значи непријатељство.. 22Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот26,22 Ровот значи широк простор., рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“

23Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Аврахама. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Аврахама.“

25Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.

26Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“

28Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“

30Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“26,33 Вир-Савеја значи Извор заклетве или Извор седморице..

34Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. 35Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.

Hoffnung für Alle

1. Mose 26:1-35

Isaak fürchtet um sein Leben

1Wieder einmal brach eine Hungersnot im Land aus, wie schon damals zur Zeit Abrahams. Darum zog Isaak in die Stadt Gerar, wo der Philisterkönig Abimelech lebte. 2-3Dort erschien ihm der Herr. »Geh nicht nach Ägypten«, sagte er, »sondern bleib in diesem Land! Ich werde dir immer beistehen und dich segnen. Noch bist du hier ein Fremder, aber dir und deinen Nachkommen werde ich das ganze Land Kanaan schenken, denn ich halte mein Versprechen, das ich deinem Vater Abraham gegeben habe. 4Ich mache deine Nachkommen so zahlreich wie die Sterne am Himmel und überlasse ihnen dieses Land. Alle Völker der Erde werden durch deine Nachkommen am Segen teilhaben.26,4 Oder: Alle Völker der Erde werden mich bitten, sie so zu segnen, wie ich dich segnen werde. 5Das will ich tun, weil Abraham auf mich gehört hat und meinen Geboten und Weisungen gehorsam war.« 6So blieb Isaak in Gerar.

7Als die Männer aus der Stadt Rebekka sahen und sich nach ihr erkundigten, sagte er: »Sie ist meine Schwester.« Er hatte Angst, ihnen die Wahrheit zu sagen, denn er dachte: »Rebekka ist sehr schön. Am Ende töten die Männer mich, nur um sie zu bekommen!«

8Als Isaak schon längere Zeit in Gerar lebte, schaute der Philisterkönig Abimelech eines Tages zufällig zum Fenster hinaus und sah, wie Isaak und Rebekka sich küssten und zärtlich miteinander waren. 9Sofort rief er Isaak zu sich: »Sie ist ja deine Frau!«, fuhr er ihn an. »Wie kannst du nur behaupten, sie sei deine Schwester?« »Ich hatte Angst, ihr würdet mich töten, um sie zu bekommen«, antwortete Isaak. 10Abimelech brauste auf: »Kein Grund, uns anzulügen! Wie leicht hätte einer meiner Männer mit Rebekka schlafen können, dann hättest du große Schuld auf uns geladen!« 11Abimelech ließ dem ganzen Volk bekannt geben: »Jeder, der diesem Mann oder seiner Frau etwas antut, wird zum Tod verurteilt!«

Streit mit den Philistern

12In jenem Jahr erntete Isaak das Hundertfache von dem, was er ausgesät hatte, denn der Herr segnete ihn. 13Sein Besitz wuchs ständig, so dass er bald ein sehr reicher Mann war. 14Er besaß große Ziegen-, Schaf- und Rinderherden sowie zahlreiche Knechte und Mägde. Darum beneideten ihn die Philister. 15Sie schütteten alle Brunnen, die Abrahams Knechte einmal gegraben hatten, mit Erde zu.

16Sogar Abimelech forderte Isaak auf, wegzuziehen. »Siedle dich woanders an, denn du bist uns zu mächtig geworden!«, sagte er.

17Also verließ Isaak die Stadt und schlug sein Lager im Tal von Gerar auf. 18Dort hatten die Philister nach Abrahams Tod alle Brunnen, die er graben ließ, mit Erde zugeschüttet. Isaak ließ die Brunnen wieder ausgraben und gab ihnen dieselben Namen, die sein Vater ihnen damals gegeben hatte.

19Während Isaaks Knechte im Tal gruben, stießen sie auf eine unterirdische Quelle. 20Sofort waren die Hirten von Gerar zur Stelle und beanspruchten sie für sich. »Das Wasser gehört uns!«, riefen sie. Darum nannte Isaak den Brunnen Esek (»Streit«). 21Seine Leute gruben an einer anderen Quelle einen Brunnen, und erneut gerieten sie mit den Hirten von Gerar aneinander. Darum nannte Isaak den Brunnen Sitna (»Anfeindung«). 22Danach zog er weiter und ließ zum dritten Mal einen Brunnen ausheben. Diesmal gab es keinen Streit. »Jetzt können wir uns ungehindert ausbreiten, denn der Herr hat uns genug Raum gegeben«, sagte er. Deshalb nannte er den Brunnen Rechobot (»freier Raum«).

23Von dort zog Isaak weiter nach Beerscheba. 24In der Nacht nach seiner Ankunft erschien ihm der Herr und sprach: »Ich bin der Gott deines Vaters Abraham. Hab keine Angst, denn ich bin bei dir! Ich will dich segnen und dir viele Nachkommen geben, weil ich es meinem Diener Abraham so versprochen habe!«

25An dieser Stelle baute Isaak aus Steinen einen Altar und betete zum Herrn. Er schlug dort auch seine Zelte auf, und seine Knechte gruben einen Brunnen.

Ein Bündnis mit Abimelech

26Eines Tages kam König Abimelech von Gerar zu ihm, zusammen mit seinem Berater Ahusat und seinem Heerführer Pichol. 27»Was wollt ihr?«, fragte Isaak. »Ihr habt mich doch wie einen Feind fortgejagt!« 28»Wir haben erkannt, dass der Herr auf deiner Seite steht«, antworteten sie. »Darum wollen wir gerne mit dir in Frieden leben. Lass uns ein Bündnis schließen und es mit einem Schwur bekräftigen. 29Versprich uns, dass du uns nichts Böses tust, so wie wir dir nichts angetan haben. Wir haben dich immer gut behandelt und dich in Frieden wegziehen lassen. Wir wissen ja, dass du ein Mann bist, der unter dem Segen des Herrn steht.«

30Da ließ Isaak ein Festessen zubereiten, und sie aßen und tranken zusammen. 31Früh am nächsten Morgen schworen sie sich gegenseitig: »Wir wollen einander keinen Schaden zufügen.« So trennten sie sich in Frieden.

32Am selben Tag kamen Isaaks Knechte und meldeten: »Wir haben Wasser gefunden!« 33Isaak nannte den Brunnen Schiba (»Schwur«). Darum heißt die Stadt bis heute Beerscheba (»Brunnen des Schwurs«).

Esaus Frauen

34Als Esau 40 Jahre alt war, heiratete er zwei Hetiterinnen: Jehudit, die Tochter Beeris, und Basemat, die Tochter Elons. 35Darüber waren Isaak und Rebekka sehr unglücklich.