1. Мојсијева 25 NSP – 1. Mose 25 HOF

1. Мојсијева
Select chapter 25

New Serbian Translation

1. Мојсијева 25:1-34

Остали из Аврахамовог родослова

1Аврахам је узео себи још једну жену; звала се Хетура. 2Она му је родила Зомрана, Јоксана, Мадана, Мадијана, Јесвока и Соијена. 3Јоксан је био отац Саве и Дедана. Деданови потомци су: Асурци, Летушани и Леумљани. 4Мадијанови синови су: Гефа, Афир, Енох, Авида и Елдага. Све су ово Хетурини потомци.

5Аврахам је сву своју имовину оставио Исаку. 6А синовима својих иноча Аврахам је дао дарове, и још за живота их разаслао у источне земље, далеко од свога сина Исака.

Аврахамова смрт и погреб

7Ово су године које је Аврахам доживео: стотину седамдесет пет година. 8Онда је издахнуо и умро у дубокој старости, стар и сит живота, те се придружио својим прецима. 9Сахранили су га његови синови, Исак и Исмаило, у пећини Макпели, на пољани Ефрона Хетита, сина Цохара, што је насупрот Мамрије; 10на пољани коју је Аврахам купио од Хетита. Тамо је сахрањен Аврахам и његова жена Сара. 11После Аврахамове смрти, Бог је благословио његовог сина Исака, који је живео код Вир Лахај Роја.

Исмаилов родослов

12Ово је родослов Исмаила, сина Аврахамовог, кога му је родила Агара Египћанка, Сарина слушкиња.

13Ово су имена Исмаилових синова по редоследу њиховог рођења: његов првенац Навајот, па Кедар, Авдеило, Мивсам, 14Мишма, Дума, Маса, 15Хадад, Тема, Јетур, Нафис и Кедма. 16То су синови Исмаилови; дванаест кнезова над дванаест племена. По њима су њихова насеља и таборишта добила име. 17Ово су године које је Исмаило доживео: стотину тридесет седам година. Издахнуо је и умро и био придружен својим прецима. 18Његово потомство се населило од Евиле до Сура, који је насупрот Египту, на путу што води у Асирију. Живели су у непријатељству са свом својом браћом.25,18 Значење реченице на јеврејском није јасно. Ова реченица може да се преведе и живели су насупрот своје браће.

Рођење Јакова и Исава

19Ово је родослов Аврахамовог сина Исака.

Аврахам је, дакле, био Исаков отац. 20Исаку је било четрдесет година кад се оженио Ревеком, ћерком Арамејца Ватуила, из Падан-Арама, а сестром Арамејца Лавана.

21Исак се помолио Господу за своју жену, јер је била нероткиња. Господ му је услишио молитву, те је његова жена Ревека затруднела. 22Међутим, близанци у њеној утроби се тако сударе, да је она узвикнула: „Зашто ми се ово дешава?“ Зато је отишла да упита Господа.

23Господ јој одговори:

„Два су племена у твојој утроби;

два ће се народа разделити

тек што из твог крила изађу.

Један ће народ други надјачати;

старији ће млађему служити.“

24Кад јој је дошло време да роди, испостави се да су два близанца у њеној утроби. 25Први који је изашао био је сав црвен и космат као кожух. Зато су га назвали „Исав“. 26После тога је изашао његов брат држећи руком Исава за пету. Зато су га назвали „Јаков“. Исаку је било шездесет година када су му се они родили.

27Кад су дечаци одрасли, Исав постане врстан ловац, човек пустаре. Јаков је био миран човек који је проводио време у шаторима. 28Исаку је Исав био милији, јер је волео дивљач, а Ревека је више волела Јакова.

29Једном је Јаков кувао вариво. Исав је дошао из пустаре, изнемогао. 30Исав рече Јакову: „Дај да се наједем тог црвеног варива, јер сам изнемогао!“ Зато му је име „Едом“25,30 Едом значи црвен, румен..

31Јаков му рече: „Прво ми уступи твоја првеначка права.“25,31 По ондашњим закону првородства, најстаријем сину је припадао највећи део очевог имања.

32А Исав му одговори: „Ево, само што не умрем; шта ће ми првеначка права!“

33Јаков му одврати: „Најпре ми се закуни.“

Исав се тада заклео и уступио Јакову своја првеначка права.

34Онда је Јаков дао Исаву хлеба и варива од сочива. Исав се најео и напио, па је устао и отишао.

Тако је Исав презрео своја првеначка права.

Hoffnung für Alle

1. Mose 25:1-34

Weitere Nachkommen Abrahams

1Abraham heiratete noch einmal; seine Frau hieß Ketura. 2Sie bekamen viele Söhne: Simran, Jokschan, Medan, Midian, Jischbak und Schuach. 3Jokschans zwei Söhne hießen Saba und Dedan. Von Dedan stammen die Aschuriter, die Letuschiter und die Lëummiter ab. 4Midians Söhne waren Efa, Efer, Henoch, Abida und Eldaa. Sie alle sind die Nachkommen von Abraham und Ketura.

5Abraham vermachte Isaak seinen ganzen Besitz; 6den anderen Söhnen, die er von den Nebenfrauen hatte, gab er Geschenke und schickte sie noch zu seinen Lebzeiten in den Osten, damit sie sich nicht in Isaaks Nähe ansiedelten.

Abrahams Tod

7Abraham wurde 175 Jahre alt; 8dann starb er nach einem erfüllten Leben und wurde im Tod mit seinen Vorfahren vereint. 9-10Seine Söhne Isaak und Ismael begruben ihn in der Höhle von Machpela, östlich von Mamre. Es war das Grundstück, das Abraham von dem Hetiter Efron, dem Sohn Zohars, gekauft hatte. Er wurde neben Sara begraben.

11Nach Abrahams Tod segnete Gott Isaak. Ihm galt jetzt, was Gott Abraham versprochen hatte. Isaak wohnte bei dem Brunnen, der den Namen trägt: »Brunnen des Lebendigen, der mich sieht«.

Ismaels Nachkommen

12Es folgt der Stammbaum von Ismael, dem Sohn von Abraham und der Ägypterin Hagar.

13Die Namen der Söhne sind nach der Geburtsfolge angegeben: Nebajot, Kedar, Adbeel, Mibsam, 14Mischma, Duma, Massa, 15Hadad, Tema, Jetur, Nafisch und Kedma.

16Diese zwölf Söhne waren die Begründer von zwölf Stämmen, die nach ihnen benannt wurden. 17Ismael starb im Alter von 137 Jahren und wurde im Tod mit seinen Vorfahren vereint. 18Seine Nachkommen wohnten in dem Gebiet von Hawila bis Schur, das östlich der ägyptischen Grenze in Richtung Assyrien liegt. Was Gott über Ismael gesagt hatte, traf auch auf sie zu: Niemand konnte sie vertreiben. Sie lebten in Feindschaft mit allen ihren Verwandten und boten ihnen immer wieder die Stirn.

Esau und Jakob

19Hier beginnt die Familiengeschichte von Isaak:

Isaak war Abrahams Sohn. 20Er war 40 Jahre alt, als er Rebekka heiratete. Sie war die Tochter des Aramäers Betuël und Schwester von Laban, und sie stammte aus Mesopotamien. 21Rebekka blieb kinderlos. Isaak betete für sie zum Herrn, und der Herr erhörte seine Bitte. Rebekka wurde schwanger. 22Als sie merkte, dass es Zwillinge waren, die sich im Mutterleib gegenseitig stießen, seufzte sie: »Jetzt bin ich endlich schwanger. Warum müssen sich meine Kinder nun ausgerechnet bekämpfen?« Sie fragte den Herrn, 23und er antwortete ihr: »Von den zwei Söhnen in deinem Leib werden einmal zwei verfeindete Völker abstammen. Eins wird mächtiger sein als das andere, der Ältere wird dem Jüngeren dienen.«

24Und tatsächlich – als die Stunde der Geburt kam, brachte Rebekka Zwillinge zur Welt. 25Der erste war am ganzen Körper mit rötlichen Haaren bedeckt, wie ein Tierfell. Darum nannten ihn seine Eltern Esau (»der Behaarte«25,25 Die Bedeutung des Namens ist unsicher.). 26Dann kam sein Bruder; er hielt bei der Geburt Esau an der Ferse fest, und so nannten sie ihn Jakob (»Fersenhalter«). Isaak war 60 Jahre alt, als die beiden geboren wurden.

27Die Jungen wuchsen heran. Esau wurde ein erfahrener Jäger, der gern im Freien umherstreifte. Jakob dagegen war ein ruhiger Mann, der lieber bei den Zelten blieb. 28Isaak mochte Esau mehr als Jakob, weil er gern sein gebratenes Wild aß; Jakob war Rebekkas Lieblingssohn.

Esau verkauft sein Erstgeburtsrecht

29Eines Tages – Jakob hatte gerade ein Linsengericht gekocht – kam Esau erschöpft von der Jagd nach Hause. 30»Lass mich schnell etwas von der roten Mahlzeit da essen, ich bin ganz erschöpft!«, rief er. Darum bekam er auch den Beinamen Edom (»Roter«). 31»Nur wenn du mir dafür das Vorrecht überlässt, das dir als dem ältesten Sohn zusteht!«, forderte Jakob. 32»Was nützt mir mein Vorrecht als ältester Sohn, wenn ich am Verhungern bin!«, rief Esau. 33Jakob ließ nicht locker. »Schwöre erst!«, sagte er. Esau schwor es ihm und verkaufte damit sein Recht, den größten Teil des Erbes zu bekommen, an seinen jüngeren Bruder.

34Jakob gab ihm das Brot und die Linsensuppe. Esau schlang es hinunter, trank noch etwas und ging wieder weg. So gleichgültig war ihm sein Erstgeburtsrecht.