1. Мојсијева 24 NSP – Genesis 24 HLGN

1. Мојсијева
Select chapter 24

New Serbian Translation

1. Мојсијева 24:1-67

Исак и Ревека

1Аврахам је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.

2Аврахам рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, 3да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, 4него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“

5Слуга рече Аврахаму: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“

6Аврахам му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! 7Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. 8А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“

9Тада је слуга ставио руку под Аврахамово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Аврахам рекао. 10Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.

12Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Аврахама, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Аврахаму. 13Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“

15Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Аврахамовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.

17Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“

18Она му одговори: „Пиј, господару!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.

19Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.

22Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела24,22 Око 6 gr., а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела24,22 Око 120 gr.. 23Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“

24Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“

26Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Аврахама, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“

28Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. 29Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. 30Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. 31Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“

32Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. 33Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“

Лаван му рече: „Говори онда!“

34Слуга је почео да прича: „Ја сам Аврахамов слуга. 35Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’

39Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’

40Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. 41Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.

42Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Аврахама, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.

45Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’

46Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.

47Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’

Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’

Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Аврахама, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“

50Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. 51Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“

52Кад је Аврахамов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. 53Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. 54Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.

Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“

55Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“24,55 Или: онда ће (девојка) ићи.

56Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“

57А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ 58Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“

Она одговори: „Хоћу.“

59Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Аврахамовим слугом и његовим људима. 60Онда су благословили Ревеку овим речима:

„Сестро наша!

Буди мајка небројеним хиљадама,

а твоје потомство нек заузме

врата својих непријатеља.“

61Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.

62А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. 63Предвече је изашао у поље да се прошета.24,63 Значење ове речи у јеврејском је непоуздано. Неки стари и нови преводи преводе ту реч да размишља, или да се моли. Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. 64И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле 65и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“

Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.

66Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.

Ang Pulong Sang Dios

Genesis 24:1-67

Asawa para kay Isaac

1Tigulang na gid katama si Abraham kag ginbendisyunan siya sang Ginoo sa tanan nga butang. 2Isa sadto ka adlaw, ginsilingan niya ang iya manugdumala24:2 manugdumala: ukon, pinakatigulang. nga suluguon nga nagaasikaso sang tanan niya nga pagkabutang, “Ibutang ang imo kamot sa tunga-tunga sang duha ko ka paa,24:2 Ibutang… paa: buot silingon, ibutang sa kinatawo bilang tanda sang pagsumpa. 3kag magsumpa ka sa akon sa ngalan sang Ginoo, ang Dios sang langit kag sang duta, nga indi ka magpili sang palangasaw-on sang akon anak nga si Isaac diri sa taga-Canaan nga kaupod naton nga nagaestar subong. 4Magkadto ka sa lugar nga akon ginhalinan, kag didto ka magpili sang babayi halin sa akon mga paryente nga ipaasawa sa akon anak nga si Isaac.” 5Pero nagpamangkot ang suluguon, “Ti, paano abi kon indi mag-upod ang babayi sa sini nga lugar? Dal-on ko na lang bala si Isaac didto?” 6Nagsabat si Abraham, “Indi gid pagdal-a si Isaac didto! 7Gindala ako diri sang Ginoo, ang Dios sang langit, halin sa panimalay sang akon amay, sa lugar nga sa diin ako natawo. Kag nagpanumpa siya nga ihatag niya ini nga duta sang Canaan sa akon mga kaliwat. Gani maglakat ka kay magapadala ang Ginoo sang iya anghel sa pag-upod sa imo agod makakita ka didto sang palangasaw-on sang akon anak. 8Kon indi mag-upod ang babayi sa imo, wala ka sing salabton sa sining sumpa mo sa akon. Pero indi lang pagdal-a didto ang akon anak.” 9Gani ginbutang sang suluguon ang iya kamot sa tunga-tunga sang duha ka paa ni Abraham nga iya agalon, kag nagsumpa siya nga tumanon niya ang ginsugo sa iya. 10Pagkatapos nagkuha ang suluguon sang napulo ka kamelyo kag mga malahalon nga pangregalo halin sa iya agalon nga si Abraham. Naglakat dayon siya pakadto sa Aram Naharaim,24:10 Aram Naharaim: isa ka lugar sa Mesopotamia. ang banwa nga ginaestaran ni Nahor.

11Pag-abot sang suluguon sa banwa, ginpaluko niya ang mga kamelyo malapit sa bubon sa guwa sang banwa. Sirom na sadto kag tion sang pagpanag-ob sang mga babayi. 12Nagpangamuyo ang suluguon, “Ginoo, Dios sang akon agalon nga si Abraham, kabay pa nga patigayunon mo ang akon katuyuan diri, kag ipakita mo ang imo kaayo sa akon agalon. 13Nagatindog ako diri sa higad sang bubon samtang nagasag-ob ang mga babayi sang sini nga banwa. 14Kon mangayo gani ako sang tubig sa tibod sang isa ka dalaga, kag magsugot siya nga paimnon ako pati ang akon mga kamelyo, kabay pa nga siya ang babayi nga imo ginpili nga mangin asawa sang imo suluguon nga si Isaac. Sa sini mahibaluan ko nga ginpakita mo ang imo kaayo sa akon agalon nga si Abraham.”

15Wala pa siya makatapos pangamuyo, nag-abot si Rebeka nga may ginapas-an nga tibod. Si Rebeka anak ni Betuel, kag si Betuel anak ni Nahor kag ni Milca. Si Nahor utod ni Abraham. 16Matahom gid nga dalaga si Rebeka kag birhen pa. Nagdulhog siya pakadto sa bubon kag ginsudlan niya sang tubig ang iya tibod. Dayon nagsaka siya agod magpauli. 17Nagdali-dali ang suluguon sa pagsugata sa iya kag nagsiling, “Palihog paimna ako sa imo tibod bisan diutay lang.” 18Nagsabat si Rebeka “Sige sir, inom ka.” Ginpaidalom niya dayon ang tibod kag gin-uyatan samtang nagainom ang suluguon. 19Pagkatapos niya painom sa suluguon, nagsiling siya, “Masag-ob man ako para sa imo mga kamelyo hasta nga makainom sila tanan.” 20Dali-dali niya nga ginbubo ang tubig sa ilimnan sang mga sapat kag nagbalik siya sa bubon sa pagsag-ob liwat. Sige ang iya sag-ob hasta nga nakainom ang tanan nga kamelyo. 21Nagapanilag lang ang suluguon kag ginahunahuna niya kon bala ginapatigayon na sang Ginoo ang iya katuyuan sa pagkadto sa sina nga lugar.

22Pagkatapos inom sang mga kamelyo, ginpaguwa sang suluguon ang dala niya nga singsing nga bulawan nga ang kabug-aton mga anom ka gramo. Ginpaguwa man niya ang duha ka pulseras24:22 pulseras: sa iban nga Bisaya, punseras. nga bulawan nga ang kabug-aton mga 120 ka gramo. Kag ginhatag niya ini kay Rebeka. 23Dayon nagpamangkot siya kay Rebeka, “Kay sin-o ka bata? May lugar pa bala sa inyo nga puwede namon matulugan karon nga gab-i?” 24Nagsabat si Rebeka, “Bata ako ni Betuel nga anak nga lalaki ni Nahor kag ni Milca. 25May matulugan kamo didto sa amon, kag may madamo man nga mga dagami kag kumpay para sa inyo mga kamelyo.” 26Nagluhod dayon ang suluguon kag nagsimba sa Ginoo. 27Siling niya, “Dalayawon ang Ginoo, ang Dios sang akon agalon nga si Abraham. Iya gid ginpakita ang iya padayon nga kaayo sa akon agalon. Ako mismo gintuytuyan niya sa pagkadto sa mga paryente sang akon agalon.”

28Nagdalagan pauli si Rebeka sa balay sang iya iloy kag ginsugid niya sa ila ang tanan nga natabo. 29-30Ang iya utod nga si Laban didto man nagapamati sa ginasugid niya parte sa ginpanghambal sang tawo sa iya. Nakita mismo ni Laban ang singsing kag pulseras nga ginasuksok ni Rebeka. Gani nagdalagan siya pakadto sa bubon kag nagkadto sa tawo nga ginsiling ni Rebeka. Didto gihapon nagatindog ang tawo malapit sa bubon, sa tupad sang mga kamelyo. 31Nagsiling si Laban sa iya, “Ikaw gali ang tawo nga ginapakamaayo sang Ginoo. Ngaa diri ka lang nagatindog? Dali sa balay, kay ginpreparar ko na ang kuwarto para sa inyo kag ang lugar para sa imo mga kamelyo.”

32Nag-upod ang suluguon kay Laban. Pag-abot nila sa balay, ginkuha ni Laban ang mga karga sang mga kamelyo kag ginhatagan niya dayon ang mga kamelyo sang dagami kag kumpay. Gindal-an man niya sang tubig ang suluguon kag ang iya mga kaupod, agod makapanghinaw sila sang ila mga tiil. 33Sang mabutangan na sila sang pagkaon, nagsiling ang suluguon, “Indi ako magkaon kon indi ko anay masugid ang akon katuyuan sa pagkadto diri.” Nagsabat si Laban, “Sige, sugiri kami.”

34Nagsiling siya, “Suluguon ako ni Abraham. 35Ginpakamaayo sang Ginoo ang akon agalon kag manggaranon na gid siya subong. Ginhatagan siya sang Ginoo sang madamo nga mga karnero, kanding, baka, kamelyo, asno, pilak, bulawan, kag mga suluguon nga lalaki kag babayi. 36Bisan tigulang na gid si Sara nga iya asawa, nakabata pa siya. Kag ining bata nila nga lalaki amo ang magapanubli sang tanan niya nga pagkabutang. 37Ginpasumpa ako sang akon agalon nga tumanon ko ang iya sugo nga nagasiling, ‘Indi ka magpili sang pangasaw-on sang akon anak diri sa mga taga-Canaan nga ang ila duta amo ang ginaestaran naton subong. 38Magkadto ka sa panimalay sang akon amay, kag didto ka magpili sang babayi halin sa akon mga paryente nga ipaasawa sa akon anak.’ 39Pero nagpamangkot ako, ‘Ti, paano abi kon indi mag-upod ang babayi sa akon?’ 40Nagsabat siya, ‘Ang Ginoo nga akon ginatuman permi magapadala sang iya anghel sa pag-upod sa imo agod mapatigayon ang imo katuyuan didto. Makakita ka sang palangasaw-on sang akon anak halin sa akon mga paryente, sa panimalay sang akon amay. 41Kon didto ka magkadto sa akon mga paryente, wala ka sing salabton sa sumpa mo sa akon kon indi nila pag-ipadala ang babayi sa imo.’

42“Gani pag-abot ko kaina sa bubon, nagpangamuyo ako. Siling ko, ‘Ginoo, Dios sang akon agalon nga si Abraham, kabay pa nga patigayunon mo ang akon katuyuan sa pagkadto diri. 43Karon, nagatindog ako diri sa higad sang bubon. Kon may mag-abot gani nga dalaga nga magsag-ob, mangayo ako sang diutay lang nga tubig sa iya tibod. 44Kon magsugot gani siya nga paimnon ako pati ang akon mga kamelyo, kabay pa nga siya ang babayi nga ginpili mo nga mangin asawa sang anak sang akon agalon.’

45“Wala pa gani ako makatapos pangamuyo, nag-abot si Rebeka nga may ginapas-an nga tibod. Nagdulhog siya pakadto sa bubon kag nagsag-ob. Nagsiling ako sa iya, ‘Palihog paimna ako.’ 46Ginpaidalom niya dayon ang tibod sa iya abaga, kag nagsiling, ‘Sige, inom ka, kag paimnon ko man ang imo mga kamelyo.’ Gani nag-inom ako, kag dayon ginpainom man niya ang mga kamelyo. 47Pagkatapos sadto, ginpamangkot ko siya kon kay sin-o siya bata. Nagsabat siya, ‘Kay Betuel nga anak nga lalaki ni Nahor kag ni Milca.’ Dayon ginbutangan ko sang singsing ang iya ilong kag ginsuksukan sang mga pulseras ang iya butkon. 48Nagluhod dayon ako kag nagsimba sa Ginoo. Gindayaw ko ang Ginoo, ang Dios sang akon agalon nga si Abraham. Siya ang nagtuytoy sa akon sa husto nga lugar, nga sa diin nakita ko ang anak sang paryente sang akon agalon nga mangin asawa sang iya anak.

49“Karon, gusto ko mahibaluan kon ipaasawa ninyo si Rebeka kay Isaac bilang pagpakita sang inyo matuod nga kaayo sa akon agalon. Siling nga daan kamo agod mahibaluan ko man kon ano ang akon himuon.” 50Nagsabat si Laban kag si Betuel, “Tungod kay ini kabubut-on sang Ginoo, wala na kami sing may masiling pa. 51Ari si Rebeka, dal-a siya kon magpauli ka agod mangin asawa siya sang anak sang imo agalon, suno sa ginsiling sang Ginoo.” 52Pagkabati sadto sang suluguon, nagluhod siya kag nagsimba sa Ginoo. 53Ginpaguwa niya dayon ang iya dala nga mga alahas nga pilak kag bulawan kag pati mga bayo, kag ginhatag kay Rebeka. Ginhatagan man niya sang malahalon nga mga regalo ang utod nga lalaki kag ang iloy ni Rebeka. 54Dayon nagkaon ang suluguon kag ang iya mga kaupod. Kag didto sila nagtulog sadto nga gab-i.

Pagbugtaw nila pagkaaga, nagsiling ang suluguon, “Mapauli na ako sa akon agalon.” 55Pero nagsabat ang utod kag ang iloy ni Rebeka, “Patinera anay diri si Rebeka sa amon bisan napulo lang ka adlaw, pagkatapos sina makalakat na kamo.” 56Pero nagsiling ang suluguon, “Indi man ninyo ako pagpadugaya diri. Ginpatigayon na sang Ginoo ang akon katuyuan sa pagkadto diri, gani pabalika na ninyo ako sa akon agalon.” 57Nagsabat sila, “Tawgon ta anay si Rebeka kag pamangkuton kon ano sa iya.” 58Gani gintawag nila si Rebeka kag ginpamangkot, “Gusto mo bala nga mag-upod sa iya subong?” Nagsabat si Rebeka, “Huo, maupod ako.” 59Gani, ginpaupod nila si Rebeka pati ang iya manug-atipan sa suluguon ni Abraham kag sa iya mga kaupod. 60Ginbendisyunan nila si Rebeka sa iya paglakat. Siling nila,

“Utod namon, kabay pa nga magahalin sa imo ang madamo gid nga mga kaliwat.

Kabay pa nga pierdihon sang imo mga kaliwat ang ila mga kaaway.”

61Sang handa na ang tanan, nagsakay si Rebeka kag ang iya mga suluguon nga babayi sa mga kamelyo, kag nagsunod sila sa suluguon ni Abraham.

62Karon, si Isaac nga didto na nagaestar sa Negev bag-o lang nag-abot halin sa Beer Lahai Roi. 63Sang mga sirom na, nagguwa si Isaac kag naglakat-lakat sa latagon. May nakita siya nga mga kamelyo nga nagapadulong. 64Sang makita ni Rebeka si Isaac, nagpanaog siya sa iya kamelyo 65kag nagpamangkot sa suluguon ni Abraham, “Sin-o inang tawo sa latagon nga nagapadulong sa aton?” Nagsabat ang suluguon, “Siya ang akon agalon nga si Isaac.” Gani gintabunan ni Rebeka ang iya guya sang belo.

66Ginsugid sang suluguon kay Isaac ang tanan niya nga ginhimo. 67Dayon gindala ni Isaac si Rebeka didto sa tolda nga gin-estaran sadto sang iya iloy nga si Sara. Nangin asawa niya si Rebeka kag palangga gid niya siya. Gani naumpawan si Isaac sa iya kasubo tungod sa pagkapatay sang iya iloy.