1. Мојсијева 24 NSP – Начало 24 CARS

1. Мојсијева
Select chapter 24

New Serbian Translation

1. Мојсијева 24:1-67

Исак и Ревека

1Аврахам је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.

2Аврахам рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, 3да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, 4него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“

5Слуга рече Аврахаму: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“

6Аврахам му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! 7Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. 8А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“

9Тада је слуга ставио руку под Аврахамово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Аврахам рекао. 10Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.

12Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Аврахама, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Аврахаму. 13Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“

15Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Аврахамовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.

17Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“

18Она му одговори: „Пиј, господару!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.

19Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.

22Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела24,22 Око 6 gr., а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела24,22 Око 120 gr.. 23Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“

24Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“

26Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Аврахама, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“

28Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. 29Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. 30Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. 31Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“

32Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. 33Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“

Лаван му рече: „Говори онда!“

34Слуга је почео да прича: „Ја сам Аврахамов слуга. 35Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’

39Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’

40Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. 41Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.

42Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Аврахама, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.

45Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’

46Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.

47Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’

Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’

Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Аврахама, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“

50Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. 51Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“

52Кад је Аврахамов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. 53Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. 54Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.

Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“

55Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“24,55 Или: онда ће (девојка) ићи.

56Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“

57А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ 58Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“

Она одговори: „Хоћу.“

59Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Аврахамовим слугом и његовим људима. 60Онда су благословили Ревеку овим речима:

„Сестро наша!

Буди мајка небројеним хиљадама,

а твоје потомство нек заузме

врата својих непријатеља.“

61Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.

62А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. 63Предвече је изашао у поље да се прошета.24,63 Значење ове речи у јеврејском је непоуздано. Неки стари и нови преводи преводе ту реч да размишља, или да се моли. Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. 64И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле 65и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“

Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.

66Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.

Священное Писание

Начало 24:1-67

Старший слуга Ибрахима находит жену для Исхака

1Ибрахим был уже стар, в преклонных годах, и Вечный благословил его во всём. 2Ибрахим сказал старшему24:2 Или: «старейшему». слуге в своём доме, который распоряжался всем, что у него было:

– Положи руку мне под бедро24:2 Таков был обычай принесения торжественной клятвы (см. 47:29). 3и поклянись мне Вечным, Богом неба и земли, что ты не возьмёшь моему сыну жены из дочерей хананеев, среди которых я живу, 4но пойдёшь ко мне на родину, к моей родне, и там возьмёшь жену для моего сына Исхака.

5Слуга спросил его:

– Что, если та женщина не захочет идти со мной сюда, в эту землю? Что мне тогда делать, возвратить твоего сына в ту страну, откуда ты пришёл?

6Ибрахим ответил:

– Ни в коем случае не возвращай туда моего сына. 7Вечный, Бог неба, Который вывел меня из дома отца и из моей родной земли, Который говорил со мной и поклялся мне, сказав: «Я отдам эту землю твоему потомству»24:7 Букв.: «твоему семени»., Он пошлёт Своего Ангела перед тобой, чтобы ты смог взять оттуда жену для моего сына. 8Если женщина не захочет идти с тобой, то ты будешь свободен от этой клятвы. Но не возвращай туда моего сына.

9Слуга положил руку под бедро своего господина Ибрахима и поклялся ему.

10Потом слуга взял десять верблюдов своего господина и, нагрузив их лучшими подарками от него, отправился в путь. Он пошёл в Месопотамию24:10 Букв.: «Арам-Нахараим» – т. е. северо-западная Месопотамия., держа путь к городу, где жил Нахор. 11Он опустил верблюдов на колени у источника за пределами города; это было под вечер, когда женщины приходят за водой.

12Он сказал:

– О Вечный, Бог моего господина Ибрахима, дай мне сегодня успех и яви милость моему господину Ибрахиму. 13Вот я стою у источника, и дочери горожан идут за водой. 14Пусть будет так. Если я скажу девушке: «Пожалуйста, опусти кувшин с плеча, чтобы мне напиться», а она ответит: «Пей, а я напою и твоих верблюдов», то её Ты и назначил для слуги Твоего Исхака. Так я узнаю, что Ты явил милость моему господину.

15Ещё он не кончил молиться, как Рабига, дочь Бетуила, сына Милки и Нахора, брата Ибрахима, вышла к источнику с кувшином на плече. 16Она была очень красивая и непорочная девушка. Она спустилась к источнику, наполнила кувшин и пошла обратно.

17Слуга поспешил ей навстречу и сказал:

– Пожалуйста, дай мне немного воды из твоего кувшина.

18– Пей, господин мой, – сказала она и, быстро опустив кувшин на руки, дала ему напиться.

19Когда он напился вдоволь, она сказала:

– Я начерпаю воды и для твоих верблюдов, пока они не напьются.

20Она быстро вылила воду из кувшина в поилку, побежала обратно к источнику зачерпнуть ещё воды и начерпала для всех его верблюдов.

21Он молча наблюдал за ней, пытаясь понять, даровал ли Вечный успех его путешествию. 22Когда верблюды напились, тот человек вынул золотую серьгу для носа, весом в шесть граммов24:22 Букв.: «бека», т. е. полшекеля., и два золотых браслета, весом в сто двадцать граммов24:22 Букв.: «десять шекелей»., 23и спросил:

– Скажи мне, чья ты дочь? Нет ли у твоего отца в доме комнаты, чтобы нам переночевать?

24Она ответила ему:

– Я дочь Бетуила, сына Милки, которого она родила Нахору, – 25и добавила: – У нас вдоволь и соломы, и корма, и есть комната для ночлега.

26Тогда он склонился и восславил Вечного, 27сказав:

– Хвала Вечному, Богу моего господина Ибрахима, Который не оставил без Своей милости и верности моего господина, потому что Вечный привёл меня прямо в дом к родне моего господина.

28Девушка побежала и рассказала обо всём в доме матери.

29У Рабиги был брат по имени Лаван, и он поспешил к тому человеку у источника. 30Как только он увидел серьгу для носа и браслеты на руках у сестры и услышал рассказ Рабиги о том, что сказал ей тот человек, он пошёл к нему, а тот так и стоял с верблюдами у источника.

31– Пойдём к нам, благословенный Вечным, – сказал Лаван. – Почему ты стоишь здесь снаружи? Я приготовил дом и место для верблюдов.

32Тот человек вошёл в дом, и верблюды были рассёдланы. Верблюдам принесли соломы и корма, а для него и его людей принесли воды, чтобы вымыть ноги. 33Перед ним поставили еду, но он сказал:

– Я не стану есть, пока не расскажу о моём поручении.

– Рассказывай, – ответил Лаван.

34Он сказал:

– Я слуга Ибрахима. 35Вечный щедро благословил моего господина, и он стал богат. Он дал ему мелкий и крупный скот, серебро и золото, слуг и служанок, верблюдов и ослов. 36Жена моего господина Сарра родила ему сына в старости, и он завещал ему всё, что у него есть. 37Мой господин велел мне поклясться и сказал: «Не бери жены для моего сына из дочерей хананеев, в чьей земле я живу, 38но пойди к семье моего отца, к моей родне, и оттуда возьми жену для моего сына».

39Я спросил моего господина: «А что, если та женщина не пойдёт со мной?»

40Он ответил: «Вечный, перед лицом Которого я хожу, пошлёт с тобой Своего Ангела и дарует успех твоему путешествию, чтобы ты взял жену для моего сына из моей родни и из семьи моего отца. 41Только тогда ты будешь свободен от этой клятвы, когда побываешь в доме моего отца, и если они откажут отдать её тебе, тогда ты будешь свободен от клятвы».

42Когда я сегодня пришёл к источнику, я сказал: «О Вечный, Бог моего господина Ибрахима, если бы Ты только даровал успех поручению, с которым я послан! 43Вот я стою у источника: если девушка выйдет начерпать воды, и я скажу ей: „Пожалуйста, дай мне попить воды из твоего кувшина“, 44и если она скажет мне: „Пей, а я начерпаю воды и твоим верблюдам“, то значит, её-то Вечный и назначил для сына моего господина».

45Ещё я не закончил молиться в сердце своём, когда вышла Рабига с кувшином на плече. Она спустилась к источнику и зачерпнула воды, и я сказал ей: «Пожалуйста, дай мне напиться».

46Она быстро спустила кувшин с плеча и сказала: «Пей, а я напою и твоих верблюдов». И я напился воды, а она напоила верблюдов.

47Я спросил её: «Чья ты дочь?»

Она сказала: «Дочь Бетуила, сына Нахора, которого родила ему Милка».

Тогда я вдел ей серьгу в нос и надел браслеты на руки 48и склонился и восславил Вечного. Я восхвалил Вечного, Бога моего господина Ибрахима, Который верной дорогой привёл меня, чтобы взять внучку брата моего господина в жёны его сыну.

49Итак, если вы окажете милость и верность моему господину, так и скажите мне, а если нет, тоже скажите мне, чтобы я знал, что мне делать.

50Лаван и Бетуил ответили:

– Это дело от Вечного; не нам говорить тебе да или нет. 51Вот Рабига перед тобой; забирай её и иди, и пусть она станет женой сына твоего господина, как определил Вечный.

52Услышав эти слова, слуга Ибрахима склонился перед Вечным до земли. 53Потом он вынул наряды, а также золотые и серебряные украшения и подарил их Рабиге; её брату и матери он также дал дорогие подарки. 54И он, и люди, что были с ним, ели, пили и остались ночевать. Когда на другое утро они поднялись, он сказал:

– Отпустите меня, я хочу отправиться в путь к моему господину.

55Но брат и мать Рабиги ответили:

– Пусть девушка останется с нами ещё хотя бы десять дней; потом она может24:55 Или: «ты можешь». идти.

56Но он сказал:

– Не задерживайте меня, раз Вечный даровал успех моему поручению. Отпустите меня в путь, чтобы мне вернуться к моему господину.

57Они сказали:

– Позовём девушку и спросим её.

58Они позвали Рабигу и спросили:

– Пойдёшь с этим человеком?

– Пойду, – ответила она.

59И они отправили в путь свою сестру Рабигу вместе с её кормилицей, слугой Ибрахима и его людьми. 60Они благословили Рабигу и сказали:

– Сестра наша, да будут потомки твои исчисляться тысячами тысяч, и да овладеют они городами своих врагов.

61Рабига и её служанки собрались, сели на верблюдов и отправились за тем человеком. Так слуга взял Рабигу и отправился в путь. 62Исхак вернулся из Беэр-Лахай-Рои – он жил в Негеве, – 63и вот вечером он вышел в поле, и поднял взгляд, и увидел, что идут верблюды. 64Рабига тоже подняла взгляд и увидела Исхака; она спустилась с верблюда 65и спросила слугу:

– Кто этот человек в поле, что идёт нам навстречу?

– Это мой господин, – ответил слуга.

Тогда она взяла покрывало и набросила на себя. 66Слуга рассказал Исхаку обо всём, что он сделал. 67Исхак ввёл Рабигу в шатёр своей матери Сарры и взял её в жёны. Она стала его женой, и он полюбил её; и Исхак утешился после смерти матери.