1. Мојсијева 22 NSP – Génesis 22 OL

1. Мојсијева
Select chapter 22

New Serbian Translation

1. Мојсијева 22:1-24

Бог куша Аврахама

1После ових догађаја Бог је ставио Аврахама на кушњу. Бог га зовну: „Аврахаме!“

„Ево ме!“ – одазва се Аврахам.

2Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“

3Устане Аврахам у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. 4Трећега дана Аврахам подигне поглед и издалека угледа оно место. 5Аврахам рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“

6Аврахам узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а сам је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. 7Исак рече своме оцу Аврахаму: „Оче!“

Аврахам се одазва: „Ево ме, сине!“

Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“

8Аврахам одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.

9Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Аврахам подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10Тад Аврахам узе нож да закоље свога сина. 11Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Аврахаме! Аврахаме!“

Он одговори: „Ево ме!“

12Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“

13Аврахам се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Аврахам приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14Аврахам назва то место „Господ ће се постарати.“22,14 Дословно: Бог ће видети. Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“22,14 Или: На брду ће се Господ видети.

15Анђео Господњи по други пут позва Аврахама с неба 16и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“

19Аврахам се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Аврахам живео.

Нахоров родослов

20После ових догађаја јавили су Аврахаму: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:

21Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,

Кемуила, оца Арамовог,

22Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“

23Ватуило је био Ревекин отац.

Ову осморицу је Мелха родила Аврахамовом брату Нахору.

24А Нахорова иноча22,24 Иноча – суложница, наложница – је у полигамном браку друга жена (жене) коју човек узима поред прве., која се звала Реума, је родила

Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.

O Livro

Génesis 22:1-24

Abraão é provado

1Mais tarde, Deus quis provar a fé e a obediência de Abraão. “Abraão!”, chamou Deus. “Aqui estou!”

2“Pega no teu filho, Isaque, o teu único filho, a quem tanto amas, vai à terra de Moriá e oferece-o lá em holocausto, num dos montes que te hei de indicar.”

3No dia seguinte, de manhã cedo, preparou o seu jumento para a viagem, assim como a lenha necessária para o holocausto e, na companhia do seu filho Isaque e de mais dois moços, seus criados, partiu para onde Deus lhe tinha dito. 4Ao terceiro dia de viagem Abraão viu de longe o lugar para onde se dirigia; 5e disse aos moços que iam com ele: “Fiquem aqui com o animal, porque eu e o meu rapaz vamos até ali para adorar, e logo regressaremos.”

6Abraão pôs a lenha do holocausto às costas de Isaque, acendeu o fogo, pegou no cutelo e prosseguiram juntos.

7“Pai”, disse Isaque. “Temos lenha, temos lume para o fogo, mas onde está o cordeiro para o holocausto?”

8“Deus proverá um cordeiro, meu filho.” E continuaram juntos o caminho.

9Quando chegaram ao local de que Deus lhe tinha falado, Abraão construiu um altar; colocou a lenha em ordem, amarrou Isaque, deitou-o no altar em cima da lenha, 10e pegou no cutelo a fim de sacrificar o seu filho. 11Nesse preciso momento o anjo do Senhor gritou-lhe, desde o céu: “Abraão! Abraão!” Ele respondeu: “Aqui estou!”

12“Baixa a tua mão, não lhe faças mal algum. Porque já sei agora que temes a Deus, a ponto de não me recusares nem sequer o teu único e querido filho!”

13Logo a seguir Abraão reparou num carneiro que estava por detrás deles, preso pelos chifres a um arbusto. Pegou então no animal e sacrificou-o como holocausto em lugar do filho. 14Por isso, Abraão deu àquele lugar o nome de O Senhor Proverá22.14 No hebraico, é um nome composto de Deus, Jahwe-Jireh.. E ainda hoje existe entre o povo um ditado que diz: “Lá na montanha, o Senhor proverá o necessário!”

15Então o anjo do Senhor chamou de novo Abraão, do céu, 16e disse-lhe: “Eu, o Senhor, juro por mim mesmo que por teres feito o que fizeste, por me teres obedecido, sem sequer me recusares até o teu próprio filho querido, 17te abençoarei efetivamente, e que terás uma descendência abundantíssima, que serão milhões sem conta, tal como as estrelas do céu, como os grãos da areia das praias; além de que virão a ser vitoriosos sobre os seus inimigos. 18Na tua descendência todas as nações da Terra serão abençoadas. Tudo isto por me teres obedecido.”

19Abraão voltou para junto dos criados, que estavam à sua espera, e regressaram todos a casa, a Berseba.

Os filhos de Naor

20Depois destas coisas, vieram anunciar a Abraão que Milca, a mulher do seu irmão Naor, teve filhos:

21Uz, o mais velho, Buz, Quemuel, pai de Aram,

22Quesede, Hazo, Pildas, Jidlafe e Betuel,

23pai de Rebeca.

Foram estes os oito filhos que Naor teve de Milca.

24Teve ainda mais quatro filhos da sua concubina Reuma:

Teba, Gaão, Taás e Maacá.