1. Мојсијева 21 NSP – Начало 21 CARSA

1. Мојсијева
Select chapter 21

New Serbian Translation

1. Мојсијева 21:1-34

Исаково рођење

1Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. 2Сара је затруднела и родила Аврахаму сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. 3Своме сину кога му је родила Сара, Аврахам је дао име Исак. 4Аврахам је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. 5Аврахаму је било стотину година кад му се родио син Исак.

6Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ 7Додала је још: „Ко би икада рекао Аврахаму да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“

Агара и Исмаило отерани

8Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Аврахам је направио велику гозбу. 9Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Аврахаму, подсмева Исаку.21,9 Септуагинта додаје да се Исмаило играо са њеним сином Исаком. Речи с њеним сином Исаком нема у изворном тексту. Ипак, многи преводи прате Септуагинту и додају с њеним, Сариним сином. У изворном тексту се једноставно каже да се Исмаило играо или смејао. Из контекста се, међутим, да закључити да се Исмаило ругао Исаку, или да се играо с њим (реч цахак може да значи и смејати се и играти се), што је дало повода Сари да предложи Аврахаму да отера Агару с њеним сином. 10Она рече Аврахаму: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“

11Аврахаму је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. 12Али Бог рече Аврахаму: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. 13Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“

14Рано ујутро је Аврахам узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.

15Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.

17Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. 18Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“

19Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.

20Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. 21Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.

Савез између Аврахама и Авимелеха

22У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“

24Аврахам одговори: „Заклињем се!“

25Онда је Аврахам прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“

27Аврахам узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29Авимелех упита Аврахама: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“

30Аврахам одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“

31То место се зове „Вир-Савеја“21,31 То значи Заклетва код извора или Бунар седморице., јер су се тамо обојица заклела.

32Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33А Аврахам је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34Аврахам је дуго живео као странац у земљи филистејској.

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Начало 21:1-34

Рождение Исхака

1Вечный, как Он и сказал, был милостив к Сарре и выполнил Своё обещание: 2Сарра забеременела и родила Ибрахиму сына, когда тот уже состарился, в то самое время, как обещал ему Аллах. 3Ибрахим дал своему новорождённому сыну, которого родила ему Сарра, имя Исхак. 4Когда его сыну Исхаку исполнилось восемь дней, Ибрахим обрезал его, как велел ему Аллах. 5Ибрахиму было сто лет, когда у него родился сын Исхак.

6Сарра сказала:

– Аллах заставил меня смеяться; каждый, кто услышит об этом, рассмеётся вместе со мной21:6 Или: «будет смеяться надо мной». Здесь присутствует игра слов, связанная с именем Исхак («он смеётся»)., – 7и добавила: – Кто бы сказал Ибрахиму, что Сарра будет кормить грудью? Но я родила ему сына в его старости.

8Ребёнок вырос и был отнят от груди. В тот день, когда Исхак был отнят от груди, Ибрахим устроил большой пир.

Изгнание Хаджар и Исмаила, сына Ибрахима

9Сарра увидела, что сын, которого египтянка Хаджар родила Ибрахиму, насмехается над Исхаком, 10и сказала Ибрахиму:

– Прогони эту рабыню и её сына, потому что сын этой рабыни не разделит наследства с моим сыном Исхаком.

11Ибрахим был сильно огорчён, потому что это был его сын. 12Но Аллах сказал ему:

– Не огорчайся из-за мальчика и рабыни. Послушайся Сарры и сделай всё, как она говорит, потому что через Исхака ты будешь иметь обещанное потомство21:12 Букв.: «семя».. 13Но Я произведу народ и от сына рабыни, потому что и он – твой потомок.

14На другой день рано утром Ибрахим взял еды и бурдюк с водой и дал Хаджар: положил их ей на плечи и отослал её прочь вместе с ребёнком. Она отправилась в путь и блуждала в пустыне Беэр-Шева. 15Когда вода в бурдюке кончилась, она оставила мальчика под кустом 16и, отойдя, села неподалёку, на расстоянии выстрела из лука, потому что думала: «Не стану смотреть, как мальчик умирает». И сидя там поблизости, она разрыдалась.

17Аллах услышал плач мальчика, и Ангел Аллаха обратился к Хаджар с небес и сказал ей:

– Что с тобой, Хаджар? Не бойся: Аллах услышал, как плачет мальчик там, где он лежит. 18Вставай, подними мальчика и возьми его за руку, потому что Я произведу от него великий народ.

19Тут Аллах открыл ей глаза, и она увидела колодец с водой. Она пошла, наполнила бурдюк водой и напоила мальчика.

20Аллах был с мальчиком. Исмаил вырос, поселился в пустыне и стал стрелком из лука. 21Он жил в пустыне Паран, и мать взяла для него жену из Египта.

Договор между Ибрахимом и Ави-Маликом

22В то время Ави-Малик, пришедший в сопровождении Фихола, начальника его войска, сказал Ибрахиму:

– Аллах с тобой во всём, что ты делаешь. 23Поклянись же мне здесь перед Аллахом, что ты не поступишь вероломно ни со мной, ни с моими детьми, ни с моим потомством. Окажи мне и стране, в которой ты живёшь как пришелец, ту же милость, какую я оказал тебе.

24Ибрахим сказал:

– Клянусь.

25Потом Ибрахим упрекнул Ави-Малика за колодец с водой, который захватили слуги Ави-Малика. 26Но Ави-Малик сказал:

– Я не знаю, кто это сделал. Ты не говорил мне, и до сего дня я не слышал об этом.

27Ибрахим привёл мелкий и крупный скот и дал Ави-Малику, и они заключили союз. 28Ибрахим отделил из стада семь молодых овец, 29и Ави-Малик спросил Ибрахима:

– Что означают эти семь молодых овец, которых ты отделил особо?

30Он ответил:

– Прими от меня семь этих молодых овец как свидетельство того, что я выкопал этот колодец, и он мой.

31Вот почему то место было названо Беэр-Шева («колодец семи, колодец клятвы»): ведь они оба дали там клятву.

32Заключив договор в Беэр-Шеве, Ави-Малик и Фихол, начальник его войска, вернулись на землю филистимлян. 33Ибрахим посадил в Беэр-Шеве тамариск и призвал там имя Вечного, Кто есть Бог навеки. 34Ибрахим жил на земле филистимлян долгое время.