1. Мојсијева 18 NSP – Genesis 18 NIRV

1. Мојсијева
Select chapter 18

New Serbian Translation

1. Мојсијева 18:1-33

Аврахам и три тајанствена посетиоца

1Господ се указао Аврахаму код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2Аврахам подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

6Аврахам је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере18,6 Око 20 kg. брашна, умеси погаче и испеци их!“

7Аврахам онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он сам је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

9Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Аврахам одговори: „Ено је у шатору.“

10Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

13Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

15Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

Аврахам посредује за Содому

16Затим су људи устали и погледали према Содоми. Аврахам је пошао с њима да их испрати. 17Господ рече: „Зар ћу од Аврахама скривати шта ћу учинити, 18кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Аврахаму.“

20Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“

22Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Аврахам остао да стоји пред Господом.18,22 Према старојеврејској преписивачкој традицији, изворни текст је био али Господ је стао (остао да стоји) пред Аврахамом. 23Аврахам му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“

26Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“

27Аврахам настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“

Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“

29Аврахам му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“

30Аврахам опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“

31Аврахам ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“

„Нећу уништити град због оних двадесет.“

32Аврахам опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“

33Кад је завршио разговор с Аврахамом, Господ је отишао, а Аврахам се вратио кући.

New International Reader’s Version

Genesis 18:1-33

Three Men Visit Abraham

1The Lord appeared to Abraham near the large trees of Mamre. Abraham was sitting at the entrance to his tent. It was the hottest time of the day. 2Abraham looked up and saw three men standing nearby. So he quickly left the entrance to his tent to greet them. He bowed low to the ground.

3He said, “My lord, if you are pleased with me, don’t pass me by. 4Let me get you some water. Then all of you can wash your feet and rest under this tree. 5Let me get you something to eat to give you strength. Then you can go on your way. I want to do this for you now that you have come to me.”

“All right,” they answered. “Do as you say.”

6So Abraham hurried into the tent to Sarah. “Quick!” he said. “Get about 36 pounds of the finest flour. Prepare it and bake some bread.”

7Then he ran over to the herd. He picked out a choice, tender calf. He gave it to a servant, who hurried to prepare it. 8Then he brought some butter and milk and the calf that had been prepared. He served them to the three men. While they ate, he stood near them under a tree.

9“Where is your wife Sarah?” they asked him.

“Over there in the tent,” he said.

10Then one of them said, “I will surely return to you about this time next year. Your wife Sarah will have a son.”

Sarah was listening at the entrance to the tent, which was behind him. 11Abraham and Sarah were already very old. Sarah was too old to have a baby. 12So she laughed to herself. She thought, “I’m worn out, and my husband is old. Can I really know the joy of having a baby?”

13Then the Lord said to Abraham, “Why did Sarah laugh? Why did she say, ‘Will I really have a baby, now that I am old?’ 14Is anything too hard for me? I will return to you at the appointed time next year. Sarah will have a son.”

15Sarah was afraid. So she lied and said, “I didn’t laugh.”

But the Lord said, “Yes, you laughed.”

Abraham Pleads for Sodom

16The men got up to leave. They looked down toward Sodom. Abraham walked along with them to see them on their way. 17Then the Lord said, “Should I hide from Abraham what I am about to do? 18He will certainly become a great and powerful nation. All nations on earth will be blessed because of him. 19I have chosen him. He must direct his children to live in the way that pleases me. And he must direct the members of his family after him to do the same. So he must guide all of them in doing what is right and fair. Then I, the Lord, will do for Abraham what I have promised him.”

20The Lord also said, “The cries against Sodom and Gomorrah are very great. Their sin is so bad 21that I will go down and see for myself. I want to see if what they have done is as bad as the cries that have reached me. If it is not, then I will know.”

22The men turned away and went toward Sodom. But Abraham remained standing in front of the Lord. 23Then Abraham came up to him. He said, “Will you sweep away godly people along with those who are evil? 24What if there are 50 godly people in the city? Will you really sweep it away? Won’t you spare the place because of the 50 godly people in it? 25You would never kill godly people along with those who are evil, would you? Would you treat them all alike? You would never do anything like that! Won’t the Judge of the whole earth do what is right?”

26The Lord said, “If I find 50 godly people in the city of Sodom, I will spare it. I will spare the whole place because of them.”

27Then Abraham spoke up again. He said, “I have been very bold to speak to the Lord. After all, I’m only dust and ashes. 28What if the number of godly people is five fewer than 50? Will you destroy the whole city because there are five fewer people?”

“If I find 45 there,” he said, “I will not destroy it.”

29Once again Abraham spoke to him. He asked, “What if only 40 are found there?”

He said, “If there are 40, I will not do it.”

30Then Abraham said, “Lord, please don’t be angry with me. Let me speak. What if only 30 can be found there?”

He answered, “If I find 30, I will not do it.”

31Abraham said, “I have been very bold to speak to the Lord. What if only 20 can be found there?”

He said, “If I find 20, I will not destroy it.”

32Then he said, “Lord, please don’t be angry with me. Let me speak just one more time. What if only ten can be found there?”

He answered, “If I find ten, I will not destroy it.”

33When the Lord had finished speaking with Abraham, he left. And Abraham returned home.