1. Мојсијева 15 NSP – Genesis 15 NIRV

1. Мојсијева
Select chapter 15

New Serbian Translation

1. Мојсијева 15:1-21

Бог склапа савез са Аврамом

1После ових догађаја Господ објави своју реч Авраму у виђењу, говорећи:

„Не бој се, Авраме,

ја сам твој штит;

награда твоја је веома велика.“

2А Аврам упита: „Господе Боже, шта ћеш да ми даш? Ја немам порода, па ће наследник мог дома бити Елиезер Дамаштанин. 3Пошто ми ниси дао потомство – продужи Аврам – ево, један од слугу у моме дому ће бити мој наследник.“

4Али Господ му поново упути реч: „Неће ти тај бити наследник, него ће ти наследник бити твој потомак, од тебе самог.“ 5Затим га Господ изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звезде ако их можеш пребројати. Толико ће бити твоје потомство.“

6Аврам поверова Господу, и Господ му то урачуна у праведност.

7Затим му Бог рече: „Ја сам Господ који те је извео из Ура Халдејског да ти дам ову земљу у посед.“

8Али Аврам упита: „Господе Боже, како ћу знати да ћу је добити у посед?“

9Бог му рече: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и голубића.“

10Аврам му је донео све те животиње, расекао их на пола и све половине поставио једну наспрам друге; птице није расецао. 11У тај час се птице грабљивице окоме на мртве животиње, али их је Аврам терао.

12А кад је сунце било на заласку, Аврама обузме дубок сан, а онда се на њега спусти густа тама пуна ужаса. 13Тада му Бог рече: „Зацело знај да ће твоји потомци бити дошљаци у земљи која неће бити њихова. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година. 14Али народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи из те земље са великим благом. 15А ти ћеш се придружити својим прецима у миру; у дубокој старости бићеш сахрањен. 16Твоји потомци ће се вратити за четвртог нараштаја, јер се још није навршила мера аморејских злодела.“

17Кад је сунце зашло и спустила се тама, одједном се појави задимљена пећ и горућа бакља, која је прошла између животињских половина. 18Тога дана је Господ склопио савез с Аврамом, рекавши: „Твоме потомству дајем ову земљу, од реке у Египту до велике реке, реке Еуфрата: 19земљу Кенејаца, Кенезејаца, Кадмонејаца, 20Хетита, Фережана, Рефаимаца, 21Аморејаца, Хананејаца, Гергешана и Јевусејаца.“

New International Reader’s Version

Genesis 15:1-21

God Makes a Covenant With Abram

1Some time later, Abram had a vision. The Lord said to him,

“Abram, do not be afraid.

I am like a shield to you.

I am your very great reward.”

2But Abram said, “Lord and King, what can you give me? I still don’t have any children. My servant Eliezer comes from Damascus. When I die, he will get everything I own.” 3Abram continued, “You haven’t given me any children. So this servant of mine will get everything I own.”

4Then a message from the Lord came to Abram. The Lord said, “When you die, what you have will not go to this man. You will have a son of your own. He will get everything you have.” 5The Lord took Abram outside and said, “Look up at the sky. Count the stars, if you can.” Then he said to him, “That’s how many children will be born into your family.”

6Abram believed the Lord. The Lord was pleased with Abram because he believed. So Abram’s faith made him right with the Lord.

7He also said to Abram, “I am the Lord. I brought you out of Ur in the land of Babylon. I will give you this land to have as your very own.”

8But Abram said, “Lord and King, how can I know I will have this land as my own?”

9So the Lord said to him, “Bring me a young cow, a goat and a ram. Each must be three years old. Bring a dove and a young pigeon along with them.”

10Abram brought all of them to the Lord. Abram cut them in two and placed the halves opposite each other. But he didn’t cut the birds in half. 11Then large birds came down to eat the dead bodies of the animals and birds. But Abram chased the large birds away.

12As the sun was going down, Abram fell into a deep sleep. A thick and scary darkness covered him. 13Then the Lord said to him, “You can be sure of what I am about to tell you. For 400 years, your family who comes after you will be strangers in another country. They will become slaves there and will be treated badly. 14But I will punish the nation that makes them slaves. After that, they will leave with many possessions. 15But you will die in peace. You will join the members of your family who have already died. And you will be buried when you are very old. 16Your children’s grandchildren will come back here. That’s because the sin of the Amorites has not yet reached the point where I must punish them.”

17The sun set and it became dark. Then a burning torch and a pot filled with smoking coals appeared. They passed between the pieces of the animals that had been cut in two. 18On that day the Lord made a covenant with Abram. He said, “I am giving this land to your family who comes after you. It reaches from the River of Egypt to the great Euphrates River. 19It includes the land of the Kenites, Kenizzites, Kadmonites, 20Hittites, Perizzites and Rephaites. 21The Amorites, Canaanites, Girgashites and Jebusites also live there.”