1. Књига Самуилова 1 NSP – 1 Царств 1 NRT

1. Књига Самуилова
Select chapter 1

New Serbian Translation

1. Књига Самуилова 1:1-28

Рођење Самуилово

1Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац 2Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.

3Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.

4На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. 5Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. 6А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. 7То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. 8Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“

9Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. 10Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. 11Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“

12Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. 13Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. 14Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“

15Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. 16Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“

17Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“

18А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.

19Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. 20Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“

Ана посвећује Самуила

21Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, 22Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“

23Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. 24Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу1,24 Око 16 kg. брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.

25Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. 26Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. 27За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.

New Russian Translation

1 Царств 1:1-28

Семья Элканы

1Был некий человек из Раматаима, цуфит1:1 Или: «из Раматаим-Цофима». из нагорий Ефрема, которого звали Элкана. Он был сыном Иерохама, сына Элигу, сына Тоху, сына Цуфа, ефремит. 2У Элканы было две жены. Одну звали Анна, а другую – Фенанна. У Фенанны были дети, у Анны же их не было.

3Из года в год этот человек ходил из своего города в Шило, чтобы поклоняться и приносить жертву Господу Сил1:3 Евр.: «ЙГВГ Цеваот».. Хофни и Пинехас, два сына Илия, были там священниками Господа. 4Всякий раз, когда Элкана приносил жертву, он давал часть мяса своей жене Фенанне и всем ее сыновьям и дочерям. 5Но Анне он давал двойную часть1:5 Смысл этого места в еврейском тексте неясен., потому что любил ее, хотя Господь закрыл ее чрево1:5 Смысл этого выражения: не давал ей иметь детей.. 6Оттого что Господь закрыл чрево Анны, ее соперница жестоко изводила и унижала ее. 7Так продолжалось из года в год. Всякий раз, когда Анна ходила в дом Господа, соперница изводила ее, и та плакала и не ела.

8Элкана говорил ей:

– Анна, почему ты плачешь? Почему не ешь? Почему скорбит твое сердце? Разве я не значу для тебя больше, чем десять сыновей?

Молитва Анны и рождение Самуила

9Однажды, когда они поели и попили в Шило, Анна встала. Священник Илий сидел у дверей храма1:9 То есть скинии. Господа. 10Скорбя душой, Анна горько плакала и молилась Господу. 11Она дала обет, говоря:

– О Господь Сил, если Ты только посмотришь на горе Своей служанки и вспомнишь меня, если не забудешь Свою служанку, но дашь ей сына, то я отдам его Господу на всю жизнь, и бритва никогда не коснется его головы1:11 Анна обещала посвятить своего сына Господу, т. е. она дала за него обет назорейства, но не на время, как это обычно практиковалось, а на всю жизнь. Об обете назорейства см. Чис. 6:1-21..

12Пока она молилась Господу, Илий следил за ее губами. 13Анна молилась в сердце, ее губы двигались, но голоса слышно не было. Илий подумал, что она пьяна, 14и сказал ей:

– Долго ли ты еще будешь пьяной? Протрезвись от вина!

15– Нет, мой господин, – ответила Анна, – я глубоко скорблю. Я не пила ни вина, ни пива. Я изливала душу перед Господом. 16Не думай, что твоя служанка – нечестивая женщина; я молилась здесь из-за великой боли и печали.

17Илий ответил:

– Иди с миром, и пусть Бог Израиля даст тебе то, о чем ты Его просила.

18Она сказала:

– Пусть твоя служанка найдет расположение в твоих глазах.

Затем она пошла своей дорогой, поела, и лицо ее уже больше не было печально.

19На следующее утро они встали рано, поклонились Господу и пустились в обратный путь к себе домой, в Раму.

Элкана лег со своей женой Анной, и Господь вспомнил про нее. 20Через некоторое время Анна зачала и родила сына. Она назвала его Самуил1:20 Самуил (евр.: «Шмуэль») – это имя, которое по-еврейски, вероятно, означает «имя Бога», соотносится здесь с еврейским глаголом «просить»., говоря: «Я назвала его так, потому что я просила его у Господа».

Анна посвящает Самуила Господу

21В следующий раз, когда Элкана вместе со всей своей семьей отправился принести жертву Господу и исполнить обет, 22Анна не пошла. Она сказала мужу:

– После того как ребенок будет отнят от груди, я отведу его в Шило, чтобы он предстал перед Господом. Он останется там жить навсегда.

23– Поступай, как тебе угодно, – сказал ей муж. – Оставайся здесь, пока не отнимешь его от груди. И пусть Господь утвердит Свое1:23 Так в еврейском тексте; в некоторых древних переводах и рукописях: «твое». слово.

Она оставалась дома и кормила своего сына до тех пор, пока не отняла его от груди. 24После того как он был отнят от груди, она повела мальчика в Шило. Анна взяла с собой трехлетнего быка1:24 Так в одном из древних рукописях еврейского текста и в некоторых древних переводах; в нормативном еврейском тексте: «трех быков»., ефу1:24 Вероятно, около 22 кг. муки и мех вина.

25Заколов быка и взяв его, Анна с мальчиком пришли к Илию, 26и она сказала ему:

– Верно, как и то, что ты жив, мой господин, я – та самая женщина, которая стояла здесь, рядом с тобой, молясь Господу. 27Я молилась об этом ребенке, и Господь дал мне то, о чем я Его просила. 28Теперь я отдаю его Господу. Пусть он принадлежит Господу всю его жизнь.

И он поклонился1:28 В некоторых древних переводах и рукописях: «они». там Господу.