Јован 7 – NSP & CST

New Serbian Translation

Јован 7:1-53

Исус долази у сукоб са религиозним вођама

Исус на празнику Сеница

1Након овога је Исус ишао по Галилеји. Није хтео да се креће по Јудеји, јер су јудејске вође тражиле прилику да га убију. 2Ближио се јудејски Празник Сеница. 3Тада рекоше Исусу његова браћа: „Отпутуј одавде и иди у Јудеју, да би твоји ученици видели дела која чиниш. 4Нико не крије шта ради ако жели да буде познат у јавности.“ 5Ипак, ни његова браћа нису веровала у њега.

6Исус им рече: „Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. 7Свет не може да мрзи вас, али мене мрзи, јер му ја износим пред очи његова зла дела. 8Ви идите на празник. Ја нећу ићи на овај празник, јер моје време још није дошло.“ 9То им је рекао и остао у Галилеји.

10Пошто су његова браћа отишла на празник, онда је и сам Исус отишао, али не јавно, него тајно. 11Јудејске вође су га тражиле на празник и распитивале се о њему: „Где је онај?“

12У народу се много причало о њему. Једни су говорили: „Добар је!“

Други су, опет, говорили: „Није, него заводи народ!“ 13Нико о њему није говорио јавно због страха од јудејских вођа.

14Усред празника, Исус је отишао у храм и почео да поучава народ. 15Тада су се Јевреји зачудили и рекли: „Откуд се овај разуме у свете списе кад се није школовао за то?“

16Исус им је тада одговорио: „Ово учење не потиче од мене, него од Бога који ме је послао. 17Ко хоће да чини оно што Бог хоће, знаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим у своје име. 18Ко говори у своје име, тај тражи славу за себе. А ко тражи славу за оног који га је послао, тај је поштен и у њему нема неправде. 19Није ли вам Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не поступа по Закону. Зашто хоћете да ме убијете?“

20Народ му одговори: „Зао дух је ушао у тебе! Ко хоће да те убије?“ 21Исус им одговори: „Учинио сам једно чудо и сви се дивите томе. 22Ви обрезујете мушку децу, јер вам је Мојсије тако наложио, а ипак то чините и суботом. У ствари, обрезање сте примили од својих предака, а не од Мојсија. 23Дакле, ако дечака обрезујете суботом, да се Мојсијев Закон не би нарушио, зашто се онда љутите на мене што сам целог човека исцелио у суботу? 24Не судите по спољашњости, него судите по правди!“

Да ли је Исус Христос?

25Неки Јерусалимљани рекоше: „Зар није то онај кога траже да убију? 26А ево, он слободно говори и нико му се не супротставља. Да нису можда наши главари схватили да је он Христос? 27Међутим, ми знамо одакле је овај. Када Христос дође, нико неће знати одакле је.“

28Док је поучавао у храму, Исус је повикао: „Ви мислите да знате ко сам и одакле сам! Ипак, ја нисам дошао у своје име; Бог истинити ме је послао. Ви га не познајете, 29а ја га познајем, јер сам од њега дошао и он ме је послао.“

30Тада су гледали да ухвате Исуса, али нико није подигао руке на њега, јер још није био дошао његов час. 31Ипак, много људи је поверовало у њега и говорило: „Када дође Христос, хоће ли чинити веће знаке него што их је овај учинио?“

32Фарисеји су чули да се ово шапуће у народу, па су водећи свештеници и фарисеји послали храмску стражу да ухвате Исуса.

33Тада Исус рече: „Још мало времена сам са вама, а онда одлазим оном који ме је послао. 34Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи.“ 35Јевреји су тада говорили међу собом: „Где он то мисли да иде, а да га ми нећемо наћи? Да неће можда да иде Јеврејима расејаним међу Грке и да учи Грке? 36Шта је мислио под тим кад је рекао: ’Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи?’“

37Последњег, највећег дана празника, Исус стаде пред народ и повика: „Ако је ко жедан, нека дође к мени и нека пије! 38Ко верује у мене, као што каже Писмо: ’Из његове нутрине ће потећи реке живе воде.’“ 39Ово је рекао мислећи на Духа кога су имали да приме они који верују у Исуса. Дух тада још није био сишао, зато што Исус још није био вазнет у славу.

40Када су неки људи из мноштва чули ове Исусове речи, рекли су: „Ово је заиста прави Пророк!“

41Други су говорили: „Ово је Христос!“ Трећи су говорили: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42Не каже ли Писмо да ће Христос бити из Давидовог потомства, и да ће доћи из Витлејема, места одакле је био Давид?“ 43Тада је међу народом дошло до поделе због Исуса. 44Неки од њих су желели да га ухвате, али нико није ставио руку на њега.

Неверовање јудејских вођа

45Храмски стражари се врате водећим свештеницима и фарисејима. Ови им рекоше: „Зашто га нисте довели?“

46Стражари одговорише: „Нико никада није говорио као овај човек.“

47Фарисеји им рекоше: „Зар је и вас завео? 48Да није неко од главара или од фарисеја поверовао у њега? 49А ова светина која не познаје Закон Мојсијев – проклета је!“

50Један од њих, Никодим, који је раније отишао к Исусу, им рече: 51„Зар се по нашем Закону суди човеку који није био претходно испитан да би се утврдило шта је учинио?“

52Они му одговоре: „Да ниси и ти из Галилеје? Проучи Писмо и видећеш да пророк не долази из Галилеје.“

53Тада сваки оде својој кући.7,53 У најранијим манускриптима не постоји део од 7,53 до 8,11.

Nueva Versión Internacional (Castilian)

Juan 7:1-53

Jesús va a la fiesta de los Tabernáculos

1Algún tiempo después, Jesús andaba por Galilea. No tenía ningún interés en ir a Judea, porque allí los judíos buscaban la oportunidad para matarlo. 2Faltaba poco tiempo para la fiesta judía de los Tabernáculos,7:2 los Tabernáculos. Alt. las Enramadas. 3así que los hermanos de Jesús le dijeron:

―Deberías salir de aquí e ir a Judea, para que tus discípulos vean las obras que realizas, 4porque nadie que quiera darse a conocer actúa en secreto. Ya que haces estas cosas, deja que el mundo te conozca.

5Lo cierto es que ni siquiera sus hermanos creían en él. 6Por eso Jesús les dijo:

―Para vosotros cualquier tiempo es bueno, pero mi tiempo aún no ha llegado. 7El mundo no tiene motivos para aborreceros; a mí, sin embargo, me aborrece porque yo testifico que sus obras son malas. 8Subid vosotros a la fiesta. Yo no voy todavía7:8 Var. no incluye: todavía. a esta fiesta porque mi tiempo aún no ha llegado.

9Dicho esto, se quedó en Galilea. 10Sin embargo, cuando sus hermanos hubieron subido a la fiesta, fue también él, no públicamente, sino en secreto. 11Por eso las autoridades judías lo buscaban durante la fiesta, y decían: «¿Dónde se habrá metido?»

12Entre la multitud corrían muchos rumores acerca de él. Unos decían: «Es una buena persona». Otros alegaban: «No, lo que pasa es que engaña a la gente». 13Sin embargo, por temor a los judíos, nadie hablaba de él abiertamente.

Jesús enseña en la fiesta

14Jesús esperó hasta la mitad de la fiesta para subir al templo y comenzar a enseñar. 15Los judíos se admiraban y decían: «¿De dónde sacó este tantos conocimientos sin haber estudiado?»

16―Mi enseñanza no es mía —replicó Jesús—, sino del que me envió. 17El que esté dispuesto a hacer la voluntad de Dios reconocerá si mi enseñanza proviene de Dios o si yo hablo por mi propia cuenta. 18El que habla por cuenta propia busca su vanagloria; en cambio, el que busca glorificar al que lo envió es una persona íntegra y sin doblez. 19¿No os ha dado Moisés la ley a vosotros? Sin embargo, ninguno de vosotros la cumple. ¿Por qué tratáis entonces de matarme?

20―Estás endemoniado —contestó la multitud—. ¿Quién quiere matarte?

21―Hice un milagro y todos vosotros os asombrasteis. 22Por eso Moisés os dio la circuncisión, que en realidad no proviene de Moisés, sino de los patriarcas, y aun en sábado la practicáis. 23Ahora bien, si para cumplir la ley de Moisés circuncidáis a un varón incluso en sábado, ¿por qué os enfurecéis conmigo si en sábado lo sano por completo? 24No juzguéis por las apariencias; juzgad con justicia.

¿Es este el Cristo?

25Algunos de los que vivían en Jerusalén comentaban: «¿No es este al que quieren matar? 26Ahí está, hablando abiertamente, y nadie le dice nada. ¿Será que las autoridades se han convencido de que es el Cristo? 27Nosotros sabemos de dónde viene este hombre, pero cuando venga el Cristo nadie sabrá su procedencia».

28Por eso Jesús, que seguía enseñando en el templo, exclamó:

―¡Con que me conocéis y sabéis de dónde vengo! No he venido por mi propia cuenta, sino que me envió uno que es digno de confianza. Vosotros no lo conocéis, 29pero yo sí lo conozco porque vengo de parte suya, y él mismo me ha enviado.

30Entonces quisieron arrestarlo, pero nadie le echó mano, porque aún no había llegado su hora. 31Con todo, muchos de entre la multitud creyeron en él y decían: «Cuando venga el Cristo, ¿acaso va a hacer más señales que este hombre?»

32Los fariseos oyeron a la multitud que murmuraba estas cosas acerca de él, y junto con los jefes de los sacerdotes mandaron unos guardias del templo para arrestarlo.

33―Estaré con vosotros un poco más de tiempo —afirmó Jesús—, y luego volveré al que me envió. 34Me buscaréis, pero no me encontraréis, porque adonde yo esté no podréis llegar vosotros.

35«¿Dónde piensa irse este para que no podamos encontrarlo? —comentaban entre sí los judíos—. ¿Será que piensa ir a nuestra gente dispersa entre las naciones,7:35 nuestra … naciones. Lit. la diáspora de los griegos. para enseñar a los griegos? 36¿Qué quiso decir con eso de que “me buscaréis, pero no me encontraréis”, y “adonde yo esté no podréis llegar vosotros”?»

Jesús en el último día de la fiesta

37En el último día, el más solemne de la fiesta, Jesús se puso de pie y exclamó:

―¡Si alguno tiene sed, que venga a mí y beba! 38De aquel que cree en mí, como dice7:37-38 que venga … como dice. Alt. que venga a mí! ¡Y que beba 38 el que cree en mí! De él, como dice. la Escritura, brotarán ríos de agua viva.

39Con esto se refería al Espíritu que habrían de recibir más tarde los que creyeran en él. Hasta ese momento el Espíritu no había sido dado, porque Jesús no había sido glorificado todavía.

40Al oír sus palabras, algunos de entre la multitud decían: «Verdaderamente este es el profeta». 41Otros afirmaban: «¡Es el Cristo!» Pero otros objetaban: «¿Cómo puede el Cristo venir de Galilea? 42¿Acaso no dice la Escritura que el Cristo vendrá de la descendencia de David, y de Belén, el pueblo de donde era David?» 43Por causa de Jesús la gente estaba dividida. 44Algunos querían arrestarlo, pero nadie le puso las manos encima.

Incredulidad de los dirigentes judíos

45Los guardias del templo volvieron a los jefes de los sacerdotes y a los fariseos, quienes los interrogaron:

―¿Se puede saber por qué no lo habéis traído?

46―¡Nunca nadie ha hablado como ese hombre! —declararon los guardias.

47―¿Así que también vosotros os habéis dejado engañar? —replicaron los fariseos—. 48¿Acaso ha creído en él alguno de los gobernantes o de los fariseos? 49¡No! Pero esta gente, que no sabe nada de la ley, está bajo maldición.

50Nicodemo, que era uno de ellos y que antes había ido a ver a Jesús, les interpeló:

51―¿Acaso nuestra ley condena a un hombre sin antes escucharlo y averiguar lo que hace?

52―¿No eres tú también de Galilea? —protestaron—. Investiga y verás que de Galilea no ha salido ningún profeta.7:52 Los mss. más antiguos y otros testimonios de la antigüedad no incluyen Jn 7:53–8:11. En algunos códices y versiones que contienen el relato de la adúltera, esta sección aparece en diferentes lugares; por ejemplo, después de 7:44, o al final de este evangelio, o después de Lc 21:38.

53Entonces todos se fueron a casa.