Јован 5 – NSP & CARSA

New Serbian Translation

Јован 5:1-47

Исцељење у бањи Витезди

1Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. 2У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. 3Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“

7Болесник му одговори: „Господе, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“

8Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ 9Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.

Тај дан је био субота. 10Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ 11Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“

12Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“

13Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.

14Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ 15Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.

16Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. 17Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ 18Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом.

19Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини сам од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што сам чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.

24Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро васкрснути за живот, а они који су чинили зло васкрснуће да приме осуду. 30Ја сам ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.

Христови сведоци

31Ако ја сведочим сам за себе, моје сведочанство није истинито. 32Неко други сведочи за мене и ја знам да је оно што он сведочи о мени истинито.

33Ви сте послали Јовану гласнике, а он вам је потврдио истину. 34Мени не треба сведочанство човека, него вам говорим о Јовану да бисте се ви спасли. 35Јован је био светиљка која је горела и светлела, а ви сте хтели накратко да уживате у његовој светлости.

36Ја имам већег сведока од Јована. То су дела која ми је Отац наложио да чиним. Дела која чиним сведоче да ме је Отац послао. 37И Отац који ме је послао сведочи за мене. Његов глас никад нисте чули, нити сте икада видели лик његов. 38Његова реч не борави у вама, јер не верујете Оцу који га је послао. 39Ви истражујете Писма, јер мислите да по њима имате вечни живот, а она сведоче о мени. 40Ипак, ви нећете да дођете к мени да имате живот.

41Ја не прихватам славу од људи. 42Али ја вас познајем и знам да немате у себи љубави према Богу. 43Ја сам дошао у име свога Оца, али ви ме не прихватате. Ако неко дође у своје име, таквога прихватате. 44Ви величате један другога, а не трудите се да задобијете славу од јединога Бога. Како ћете онда веровати мени?

45Не мислите да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Мојсије, у кога се уздате, је онај који вас оптужује. 46Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47Ако не верујете оном што је он написао, како ћете веровати мојим речима?“

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Иохан 5:1-47

Исцеление больного у пруда

1Немного позже Иса пошёл на иудейский праздник в Иерусалим. 2В Иерусалиме, недалеко от Овечьих ворот, есть пруд, называемый на арамейском языке Вифезда, окружённый пятью крытыми колоннадами. 3-4Там лежало много инвалидов: слепых, хромых и парализованных5:3-4 В некоторых рукописях присутствуют слова: «Они ожидали движения воды.4 Иногда ангел от Вечного сходил и возмущал воду, и тогда первый, кто входил в пруд, исцелялся от любой болезни».. 5Среди них был человек, больной уже тридцать восемь лет. 6Когда Иса увидел его лежащим там и узнал, что тот уже давно в таком состоянии, Он спросил его:

– Ты хочешь выздороветь?

7Больной ответил:

– Господин, да ведь нет никого, кто бы помог мне войти в воду, когда она бурлит. А когда я стараюсь сам дойти до воды, кто-нибудь меня уже опережает.

8Тогда Иса сказал ему:

– Встань! Возьми свою постель и иди.

9И этот человек в тот же миг стал здоров. Он взял свою постель и пошёл.

Это произошло в субботу5:9 Суббота – седьмой день недели у иудеев, который был религиозным днём отдыха. См. пояснительный словарь.. 10Предводители иудеев поэтому сказали исцелённому:

– Сегодня суббота, и тебе нельзя нести постель.

11Но он ответил:

– Тот, Кто исцелил меня, Тот и сказал мне: «Возьми свою постель и иди».

12Они спросили:

– Кто Он такой, Тот, Кто сказал тебе взять постель и идти?

13Исцелённый и сам не знал, кто Это был, потому что Иса скрылся в толпе, которая была там. 14Позже Иса нашёл его в храме и сказал:

– Ну вот ты и здоров. Не греши больше, чтобы не случилось с тобой ещё худшего.

15Человек этот тогда пошёл и сказал предводителям иудеев, что его исцелил Иса.

Вечная жизнь через Сына

16Предводители иудеев стали преследовать Ису, потому что Он делал такие дела в субботу. 17Иса же сказал им:

– Мой Отец совершает работу всегда, и Я тоже это делаю.

18Тогда предводители иудеев ещё более усердно стали искать возможности убить Ису, ведь Он не только нарушал закон о субботе, но к тому же называл Всевышнего Своим Отцом, тем самым приравнивая Себя к Всевышнему.

19На это Иса ответил им так:

– Говорю вам истину: Сын ничего не может делать Сам от Себя, пока не увидит Отца делающим. То, что делает Отец, делает и Сын. 20Ведь Отец любит Сына и показывает Ему всё, что делает Сам, и вы удивитесь, потому что Он покажет Ему более великие дела. 21Точно так, как Отец воскрешает мёртвых и даёт им жизнь, так и Сын даёт жизнь тем, кому хочет. 22Более того, Отец никого не судит, Он доверил весь суд Сыну, 23чтобы все почитали Сына, как чтят Отца. Тот, кто не чтит Сына, не чтит и Отца, пославшего Сына.

24Говорю вам истину: всякий, кто слышит Моё слово и верит Пославшему Меня, имеет жизнь вечную, и ему не придётся приходить на Суд, он уже перешёл из смерти в жизнь. 25Говорю вам истину, наступает время, и уже наступило, когда мёртвые услышат голос (вечного) Сына Всевышнего, и те, кто услышит, оживут. 26Потому что, как Отец имеет жизнь в Самом Себе, так Он дал иметь жизнь в Самом Себе и Сыну. 27Он дал Ему власть судить, потому что Он – Ниспосланный как Человек.

28Не удивляйтесь этому, потому что настанет время, когда все, кто находится сейчас в могилах, услышат Его голос 29и выйдут из могил. Те, кто делал добро, воскреснут, чтобы жить, а те, кто делал зло, поднимутся, чтобы получить осуждение. 30Я не могу ничего делать Сам от Себя. Я сужу так, как Мне сказано, и Мой суд справедлив, потому что Я стремлюсь исполнить не Свою волю, а волю Пославшего Меня.

Иса аль-Масих подтверждает истинность Своих слов

31– Если бы Я свидетельствовал Сам о Себе, то свидетельство Моё было бы недействительно5:31 По законам Таурата требовалось свидетельство двух или трёх человек (см. Втор. 19:15). Здесь мы видим пять свидетельств об Исе: Яхия (ст. 33), дела Исы (ст. 36), Отец Небесный (ст. 37), Священное Писание (ст. 39) и пророк Муса (ст. 46)., 32но обо Мне свидетельствует ещё один свидетель, и Я знаю, что Его свидетельство обо Мне истинно. 33Вы посылали к Яхии, и он свидетельствовал об истине. 34Я не нуждаюсь в свидетельстве людей, но говорю об этом, чтобы вы были спасены. 35Яхия был горящим и сияющим светильником, и вы хотели хоть некоторое время порадоваться при его свете.

36Но у Меня есть свидетельство сильнее свидетельства Яхии. Дела, которые Отец поручил Мне совершить и которые Я совершаю, свидетельствуют о том, что Отец послал Меня. 37Обо Мне свидетельствует и Сам Отец, пославший Меня. Вы никогда не слышали Его голоса и не видели Его облика. 38Его слово не живёт в вас, потому что вы не верите Мне – Тому, Кого Он послал. 39Вы старательно исследуете Писание, надеясь через него получить жизнь вечную. А ведь это Писание свидетельствует обо Мне! 40Однако вы отказываетесь прийти ко Мне, чтобы получить жизнь.

41Мне не нужна слава от людей, 42но Я знаю вас: в ваших сердцах нет любви к Аллаху. 43Я пришёл во имя Моего Отца, и вы Меня не принимаете, но когда кто-либо другой придёт во имя самого себя – его вы примете. 44Как вы можете поверить, когда вы ищете похвалы друг от друга, но не прилагаете никаких усилий, чтобы получить похвалу от единого Бога? 45Не думайте, однако, что Я буду обвинять вас перед Отцом. Ваш обвинитель – Муса, на которого вы возлагаете ваши надежды. 46Если бы вы верили Мусе, то верили бы и Мне, потому что Муса писал обо Мне5:46 Во всех частях Таурата Муса пророчески писал об аль-Масихе. См., напр., Нач. 49:10; Исх. 12:21; Лев. 17:11; Чис. 24:17; Втор. 18:15.. 47Но если вы не верите тому, что он написал, то как вы можете поверить тому, что Я говорю?