Јован 21 – NSP & NVI

New Serbian Translation

Јован 21:1-25

1После овога се Исус поново указао ученицима на Тиверијадском језеру. Овако се указао: 2Били су заједно Симон Петар, Тома звани „Близанац“, Натанаило из Кане Галилејске, два сина Заведејева и још друга два ученика. 3Симон Петар им рече: „Идем да ловим рибу.“ Они рекоше: „Идемо и ми с тобом.“ Отишли су и укрцали се у бродић, али те ноћи нису уловили ништа.

4У освит зоре, Исус је стао на обалу, али ученици нису знали да је то Исус.

5Тада им Исус рече: „Децо, јесте ли шта уловили?“

Они му одговорише: „Нисмо.“

6Исус им рече: „Баците мреже с десне стране бродића. Тамо ћете наћи рибу.“ Они баце мреже и улове толико рибе да нису могли да их извуку.

7Онај ученик који је био Исусов миљеник рече Петру: „То је Господ.“ Када је Симон Петар чуо да је то Господ, огрнуо се, јер је био лагано обучен и скочио у језеро. 8Остали ученици су допловили и извукли мрежу с рибама. Они, наиме, нису били далеко од обале, свега стотинак метара21,8 У изворном тексту, две стотине лаката.. 9Кад су се искрцали на копно, видели су наложену ватру и на њој рибу и хлеб.

10Исус им рече: „Донесите и од риба које сте сад уловили.“ 11Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба. Било их је стотину педесет три. Ипак, иако их је било толико, мрежа се није покидала. 12Исус им рече: „Дођите да доручкујете.“ Ниједан ученик није се усудио да га пита: „Ко си ти?“, јер су знали да је то Господ. 13Исус је затим узео хлеб и дао им га, а тако и рибу. 14То је било већ трећи пут како се Исус показао својим ученицима од како је устао из мртвих.

Исус и Петар

15После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“

16Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Чувај моје овце!“

17Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“

Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје овце! 18Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, сам си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ 19Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“

20Уто се Петар окренуо и опазио да за њима иде онај ученик који је био Исусов миљеник, исти онај који се приликом Последње вечере наслонио на Исусове груди и питао га: „Господе, ко је твој издајник?“ 21Када га је Петар опазио, рекао је Исусу: „Господе, а шта са њим?“

22Исус му одговори: „Ако ја хоћу да он остане жив док се ја не вратим, зар је то твоја брига? Ти само следи мене.“ 23Од тада је међу браћом почело да се прича да тај ученик неће умрети. Међутим, Исус му није рекао да неће умрети, него: „Ако ја хоћу да он остане жив док се не вратим, зар је то твоја брига?“

24Тај ученик је сведок овим догађајима. Он је написао све ово и знамо да је његово сведочанство истинито. 25Има још много тога што је Исус учинио. Када би се све то редом записало, мислим да написане књиге не би стале ни у цео свет.

Nueva Versión Internacional

Juan 21:1-25

Jesús y la pesca milagrosa

1Después de esto Jesús se apareció de nuevo a sus discípulos, junto al lago de Tiberíades. Sucedió así: 2Estaban juntos Simón Pedro, Tomás, al que apodaban el Gemelo, Natanael, el de Caná de Galilea, los hijos de Zebedeo, y otros dos discípulos.

3―Voy a pescar —dijo Simón Pedro.

―Nos vamos contigo —contestaron ellos.

Salieron, pues, de allí y se embarcaron, pero esa noche no pescaron nada.

4Al despuntar el alba, Jesús se presentó en la orilla. Pero los discípulos no se dieron cuenta de que era él.

5―Muchachos, ¿tienen algo de comer? —les preguntó Jesús.

―No —respondieron ellos.

6Entonces Jesús les dijo:

―Tiren la red a la derecha de la barca, y pescarán algo.

Así lo hicieron, y era tal la cantidad de pescados que ya no podían sacar la red.

7―¡Es el Señor! —dijo a Pedro el discípulo a quien Jesús amaba.

Tan pronto como Simón Pedro le oyó decir: «Es el Señor», se puso la ropa, pues estaba semidesnudo, y se tiró al agua. 8Los otros discípulos lo siguieron en la barca. Arrastraron la red llena de pescados, pues estaban a escasos cien metros de la orilla. 9Al desembarcar, vieron unas brasas con un pescado encima, y un pan.

10―Traigan algunos de los pescados que acaban de sacar —les dijo Jesús.

11Simón Pedro subió a bordo y arrastró hasta la orilla la red, la cual estaba llena de pescados de buen tamaño. Eran ciento cincuenta y tres, pero a pesar de ser tantos la red no se rompió.

12―Vengan a desayunar —les dijo Jesús.

Ninguno de los discípulos se atrevía a preguntarle: «¿Quién eres tú?», porque sabían que era el Señor. 13Jesús se acercó, tomó el pan y se lo dio a ellos, e hizo lo mismo con el pescado. 14Esta fue la tercera vez que Jesús se apareció a sus discípulos después de haber resucitado.

Jesús restituye a Pedro

15Cuando terminaron de desayunar, Jesús le preguntó a Simón Pedro:

―Simón, hijo de Juan, ¿me amas más que estos?

―Sí, Señor, tú sabes que te quiero —contestó Pedro.

―Apacienta mis corderos —le dijo Jesús.

16Y volvió a preguntarle:

―Simón, hijo de Juan, ¿me amas?

Pedro respondió:

―Sí, Señor, tú sabes que te quiero.

Y Jesús le dijo:

―Cuida de mis ovejas.

17Por tercera vez Jesús le preguntó:

―Simón, hijo de Juan, ¿me quieres?

A Pedro le dolió que por tercera vez Jesús le hubiera preguntado: «¿Me quieres?». Así que le dijo:

―Señor, tú lo sabes todo; tú sabes que te quiero.

―Apacienta mis ovejas —le dijo Jesús—. 18Te aseguro que cuando eras más joven te vestías tú mismo e ibas adonde querías. Pero, cuando seas viejo, extenderás las manos y otro te vestirá y te llevará adonde no quieras ir.

19Esto dijo Jesús para dar a entender la clase de muerte con que Pedro daría la gloria a Dios. Después de eso añadió:

―¡Sígueme!

20Al volverse, Pedro vio que los seguía el discípulo a quien Jesús amaba. El mismo que en la cena se había reclinado sobre Jesús y le había dicho: «Señor, ¿quién es el que va a traicionarte?». 21Al verlo, Pedro preguntó:

―Señor, ¿y este, qué?

22Jesús le dijo:

―Si quiero que él permanezca vivo hasta que yo vuelva, ¿a ti, qué? Tú sígueme no más.

23Por este motivo corrió entre los hermanos el rumor de que aquel discípulo no moriría. Pero Jesús no dijo que no moriría, sino solamente: «Si quiero que él permanezca vivo hasta que yo vuelva, ¿a ti, qué?».

24Este es el discípulo que da testimonio de estas cosas y las escribió. Y estamos convencidos de que su testimonio es verídico.

25Jesús hizo también muchas otras cosas. Pienso que, si se escribieran todas, los libros escritos no cabrían en el mundo entero.