Јеврејима 6 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Јеврејима 6:1-20

1Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, 2учење о крштењима, полагање руку, васкрсење из мртвих и вечни суд. 3И о томе ћемо говорити ако да Бог.

4Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, 5иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, 6ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.

7Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. 8А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.

9Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. 10Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. 11Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. 12Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.

Поузданост Божијег обећања

13Када је Бог дао обећање Аврахаму, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, 14рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ 15Аврахам је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.

16Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. 17Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. 18То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. 19Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, 20где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.