Псалми 77 – NSP & NASV

New Serbian Translation

Псалми 77:1-20

Псалам 77

Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.

1Глас свој Богу дижем,

гласом својим вапим Богу и он ме услиши!

2У дану невоље своје Господа сам тражио,

руке неуморно ноћу сам пружао.

Али душа моја неће утеху!

3Спомињем Бога и јецам,

јадам се, а дух ми малакше. Села

4Капке очне не даш ми да склопим!

Немиран сам, да причам не могу.

5Мислим на минуле дане

и године давне.

6Ноћу се сећам своје песме

па срцем својим размишљам

и духом својим испитујем.

7Одбацује ли Господ довека?

Зар се неће опет приклонити?

8Је ли му љубав довека ишчезла?

Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?

9Зар је Бог заборавио да се смилује

или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села

10Рекао сам: „Ово је моја рана –

десница Свевишњег више није иста!“77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.

11Спомињем дела Господња,

чуда твоја од старина памтим.

12На сва дела твоја мислим,

разматрам то што си учинио!

13О, Боже, у Светињи је пут твој!

Који је бог велик попут Бога нашег?!

14Ти си Бог што чудеса чиниш,

силу своју обзнањујеш међу народима.

15Свој си народ откупио снагом својом,

синове Јакова и Јосифа. Села

16Кад те воде угледаше, Боже,

кад те воде угледаше,

скупише се, а дубине узбуркаше.

17Облаци се провалише кишом,

из облака грмљавина дође

и севнуше твоје муње.

18Пролом твога грома беше у вихору,

муње светом засветлише,

а земља се дрмала и тресла.

19По мору је стаза твоја прошла,

прошао си немирним водама,

а стопама твојим трага нема.

20Водио си свој народ ко стадо,

Мојсијевом и Ароновом руком.

New Amharic Standard Version

መዝሙር 77:1-20

መዝሙር 77

የእስራኤል ጥንተ ነገር አሰላስሎ

ለመዘምራን አለቃ፤ ለኤዶታም፤ የአሳፍ መዝሙር።

1ድምፄን ከፍ አድርጌ ወደ እግዚአብሔር ጮኽሁ፤

ይሰማኝም ዘንድ ወደ አምላክ ጮኽሁ።

2በመከራዬ ቀን እግዚአብሔርን ፈለግሁት፤

በሌሊትም ያለ ድካም እጆቼን ዘረጋሁ፤

ነፍሴም አልጽናና አለች።

3አምላክ ሆይ፤ አንተን ባሰብሁ ቍጥር ቃተትሁ፤

ባወጣሁ ባወረድሁም መጠን መንፈሴ ዛለች። ሴላ

4ዐይኖቼ እንዳይከደኑ ያዝሃቸው፤

መናገር እስኪሳነኝ ድረስ ታወክሁ።

5የድሮውን ዘመን አሰብሁ፤

የጥንቶቹን ዓመታት አውጠነጠንሁ።

6ዝማሬዬን በሌሊት አስታወስሁ፤

ከልቤም ጋር ተጫወትሁ፤ መንፈሴም ተነቃቅቶ እንዲህ ሲል ጠየቀ፦

7“ለመሆኑ፣ ጌታ ለዘላለም ይጥላልን?

ከእንግዲህስ ከቶ በጎነትን አያሳይምን?

8ምሕረቱስ ለዘላለም ጠፋን?

የገባውስ ቃል እስከ ወዲያኛው ተሻረን?

9እግዚአብሔር ቸርነቱን ዘነጋ?

ወይስ ከቍጣው የተነሣ ርኅራኄውን ነፈገ?” ሴላ

10እኔም፣ “የልዑል ቀኝ እጅ እንደ ተለወጠ ማሰቤ፣

ይህ ድካሜ ነው” አልሁ።

11የእግዚአብሔርን ሥራ አስታውሳለሁ፤

የጥንት ታምራትህን በርግጥ አስታውሳለሁ፤

12ሥራህን ሁሉ አሰላስላለሁ፤

ድንቅ ሥራህን ሁሉ አውጠነጥናለሁ።

13አምላክ ሆይ፤ መንገድህ ቅዱስ ነው፤

እንደ አምላካችን ያለ ታላቅ አምላክ ማን ነው?

14ታምራትን የምታደርግ አምላክ አንተ ነህ፤

በሕዝቦችም መካከል ኀይልህን ትገልጣለህ።

15የያዕቆብንና የዮሴፍን ልጆች፣

ሕዝብህን በክንድህ ተቤዠሃቸው። ሴላ

16አምላክ ሆይ፤ ውሆች አዩህ፤

ውሆች አንተን አይተው ተሸማቀቁ፤

ጥልቆችም ተነዋወጡ።

17ደመናት ውሃን አንጠባጠቡ፤

ሰማያት አንጐደጐዱ፤

ፍላጾችህም ዙሪያውን አብለጨለጩ።

18የነጐድጓድህ ድምፅ በዐውሎ ነፋስ ውስጥ ተሰማ፤

መብረቅህ ዓለምን አበራው፤

ምድርም ራደች፤ ተንቀጠቀጠች።

19መንገድህ በባሕር ውስጥ ነው፤

መሄጃህም በታላቅ ውሃ ውስጥ ነው፤

ዱካህ ግን አልታወቀም።

20በሙሴና በአሮን እጅ፣

ሕዝብህን እንደ በግ መንጋ መራኸው።