Псалам 55
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
1Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
دعای كسی كه دوستش به او خيانت كرده
1ای خدا، به دعای من گوش كن. هنگامی كه نزد تو ناله میكنم، خود را پنهان مكن. 2دعايم را بشنو و آن را مستجاب فرما، زيرا از شدت پريشانی فكر، نمیدانم چه كنم. 3تهديد دشمنان و ظلم بدكاران، خاطرم را آشفته كرده است. آنان با خشم و نفرت با من رفتار میكنند و مرا عذاب میدهند.
4ترس بر قلبم چنگ انداخته و مرا بیقرار كرده؛ وحشت مرگ سراسر وجودم را فرا گرفته است. 5از شدت ترس و لرز نزديک است قالب تهی كنم. 6-7به خود میگويم: «ای كاش همچون كبوتر بال میداشتم تا به جايی دور در صحرا پرواز میكردم و در آنجا پنهان میشدم و استراحت میكردم؛ 8میشتافتم به سوی پناهگاهی و از تندباد و طوفان حوادث در امان میماندم.»
9خداوندا، اين بدكاران را چنان پريشان كن كه زبان يكديگر را نفهمند، زيرا آنان شهر را از خشونت و ظلم پر ساختهاند. 10آنان روز و شب شهر را دور میزنند و شرارت و جنايت میآفرينند. 11شهر پر از ظلم و فساد است و حيله و فريب از كوچهها دور نمیشود.
12اين دشمن من نيست كه به من توهين میكند، و گرنه تحمل میكردم؛ اين حريف من نيست كه بر من برخاسته، و گرنه خود را از او پنهان میكردم. 13اين تو هستی ای دوست صميمی و همكار من! 14ما با يكديگر رفاقت صادقانه داشتيم، با يكديگر درد دل میكرديم و با هم به خانهٔ خدا میرفتيم.
15باشد كه دشمنانم پيش از وقت، زنده به گور شوند، زيرا دلها و خانههايشان پر از شرارت است.
16اما من از خدا كمک میطلبم و او نجاتم خواهد داد. 17صبح، ظهر و شب به پيشگاه خدا مینالم و شكايت میكنم و او صدای مرا خواهد شنيد. 18هر چند دشمنان من زيادند، اما او مرا در جنگ با آنها پيروز خواهد ساخت و به سلامت باز خواهد گرداند. 19خدايی كه از ازل بر تخت فرمانروايی نشسته است دعايم را خواهد شنيد و آنها را شكست خواهد داد، زيرا آنها از خدا نمیترسند و نقشههای پليد خود را تغيير نمیدهند.
20دوست و همكار سابق من دست خود را بر روی دوستانش بلند میكند و عهد دوستی خود را میشكند. 21زبانش چرب است اما در باطنش كينه و نفرت هست. سخنانش از روغن نيز نرمتر است اما همچون شمشير میبرد و زخمی میكند.
22مشكلات خود را به خدا واگذار و او تو را حفظ خواهد كرد. خداوند هرگز نخواهد گذاشت كه شخص نيكوكار بلغزد و بيفتد.
23اما تو ای خدا، اين اشخاص خونخوار و نيرنگباز را پيش از وقت به گور خواهی فرستاد. ولی من بر تو توكل دارم.