Псалми 55 – NSP & PCB

New Serbian Translation

Псалми 55:1-23

Псалам 55

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.

1Послушај, Боже, молитву моју;

од моје се молбе не сакривај.

2Добро ме почуј и услиши ме.

Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;

3од гласа противника,

због притиска зликовца,

јер навалише на мене невољу

и у гневу замрзеше ме.

4У мени је срце моје устрептало

и смртни ужас на мене је пао.

5Страх и стрепња дошли су на мене,

језа ме је опхрвала.

6Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?

Ја бих да одлетим и скрасим се.

7Баш далеко ја бих одлетео,

скрасио се у пустињи. Села

8Похитаћу у склониште своје,

због ветра што ковитла и због олује.“

9Смети их, Господе,

језик им расцепи;

јер видим насиље

и сукоб у граду.

10Дан и ноћ зидине му обилазе,

у њему су злоба и страдање.

11У њему је разарање,

с тргова му не нестају тлачење и превара.

12Јер није непријатељ тај који ме вређа –

ја бих то претрпео;

ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –

од њега бих се ја сакрио;

13већ ти – човек мени раван –

пријатељ мој блиски који ме познаје;

14са ким сам се радо саветовао,

у Дом Божији ишао у мноштву.

15Смрт нека их заскочи;

у Свет мртвих нека живи оду,

јер је зло тамо где бораве,

у њима самима.

16Ја ћу Бога да зазовем

и Господ ће да ме спасе.

17Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;

и он мој глас чуће.

18Откупиће у миру душу моју

из боја против мене,

јер је много оних

што ми се противе.

19Чуће Бог,

понизиће их онај што столује од давнина; Села

оне што се не мењају

и који се Бога не боје.

20Своју руку диже на оне с којима је у миру,

свој савез раскида.

21Уста су му мека као масло,

а рат му је у срцу;

речи су му од уља мекше,

а ипак су мачеви исукани.

22На Господа товар свој пребаци

и он ће те подржати;

праведнику неће дати

никад да се затетура.

23А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;

крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.

Persian Contemporary Bible

مزامير 55:1-23

دعای كسی كه دوستش به او خيانت كرده

1ای خدا، به دعای من گوش كن. هنگامی كه نزد تو ناله می‌كنم، خود را پنهان مكن. 2دعايم را بشنو و آن را مستجاب فرما، زيرا از شدت پريشانی فكر، نمی‌دانم چه كنم. 3تهديد دشمنان و ظلم بدكاران، خاطرم را آشفته كرده است. آنان با خشم و نفرت با من رفتار می‌كنند و مرا عذاب می‌دهند.

4ترس بر قلبم چنگ انداخته و مرا بی‌قرار كرده؛ وحشت مرگ سراسر وجودم را فرا گرفته است. 5از شدت ترس و لرز نزديک است قالب تهی كنم. 6‏-7به خود می‌گويم: «ای كاش همچون كبوتر بال می‌داشتم تا به جايی دور در صحرا پرواز می‌كردم و در آنجا پنهان می‌شدم و استراحت می‌كردم؛ 8می‌شتافتم به سوی پناهگاهی و از تندباد و طوفان حوادث در امان می‌ماندم.»

9خداوندا، اين بدكاران را چنان پريشان كن كه زبان يكديگر را نفهمند، زيرا آنان شهر را از خشونت و ظلم پر ساخته‌اند. 10آنان روز و شب شهر را دور می‌زنند و شرارت و جنايت می‌آفرينند. 11شهر پر از ظلم و فساد است و حيله و فريب از كوچه‌ها دور نمی‌شود.

12اين دشمن من نيست كه به من توهين می‌كند، و گرنه تحمل می‌كردم؛ اين حريف من نيست كه بر من برخاسته، و گرنه خود را از او پنهان می‌كردم. 13اين تو هستی ای دوست صميمی و همكار من! 14ما با يكديگر رفاقت صادقانه داشتيم، با يكديگر درد دل می‌كرديم و با هم به خانهٔ خدا می‌رفتيم.

15باشد كه دشمنانم پيش از وقت، زنده به گور شوند، زيرا دلها و خانه‌هايشان پر از شرارت است.

16اما من از خدا كمک می‌طلبم و او نجاتم خواهد داد. 17صبح، ظهر و شب به پيشگاه خدا می‌نالم و شكايت می‌كنم و او صدای مرا خواهد شنيد. 18هر چند دشمنان من زيادند، اما او مرا در جنگ با آنها پيروز خواهد ساخت و به سلامت باز خواهد گرداند. 19خدايی كه از ازل بر تخت فرمانروايی نشسته است دعايم را خواهد شنيد و آنها را شكست خواهد داد، زيرا آنها از خدا نمی‌ترسند و نقشه‌های پليد خود را تغيير نمی‌دهند.

20دوست و همكار سابق من دست خود را بر روی دوستانش بلند می‌كند و عهد دوستی خود را می‌شكند. 21زبانش چرب است اما در باطنش كينه و نفرت هست. سخنانش از روغن نيز نرمتر است اما همچون شمشير می‌برد و زخمی می‌كند.

22مشكلات خود را به خدا واگذار و او تو را حفظ خواهد كرد. خداوند هرگز نخواهد گذاشت كه شخص نيكوكار بلغزد و بيفتد.

23اما تو ای خدا، اين اشخاص خونخوار و نيرنگ‌باز را پيش از وقت به گور خواهی فرستاد. ولی من بر تو توكل دارم.