Приче Соломонове 9 – NSP & PCB

New Serbian Translation

Приче Соломонове 9:1-18

Позив мудрости и лудости

1Мудрост је кућу своју сазидала

и за њу седам стубова исклесала.

2Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,

своју трпезу поставила;

3послала је слушкиње своје

и позива са највиших градских места:

4„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“

А безумноме говори:

5„Дођите, једите моју храну

и пијте вино које сам зачинила!

6Оканите се лаковерја и живећете,

напредујте разумним путем.“

7Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,

себи шкоди онај ко кори зликовца.

8Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,

прекоревај мудрог и волеће те.

9Реци мудром и биће мудрији,

поучи праведнога и ученији ће бити.

10Мудрост отпочиње богобојазношћу

и знање познавањем Светог.

11Са мном ће се дани твоји умножити

и година твог живота биће много.

12Ако си мудар, мудар си за своје добро,

а ако си подсмевач, то ти је на терет.

13Безумље је жена горопадна,

лаковерна и ничем поучена.

14Она седи на вратима своје куће,

на градским узвишењима,

15довикује онима што путем пролазе

и стазама својим право иду:

16„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“

А безумноме говори:

17„Слатке ли су украдене воде,

укусан ли је хлеб из потаје!“

18Али он не зна да су тамо покојници,

да су њене званице у дубинама Света мртвих.

Persian Contemporary Bible

امثال 9:1-18

حكمت و حماقت

1حكمت كاخی بنا كرده است كه هفت ستون دارد. 2او مهمانی بزرگی ترتيب داده و انواع شرابها و خوراكها را آماده كرده است 3و كنيزان خود را فرستاده، تا بر بلندترين مكان شهر بايستند و ندا سر دهند: 4«ای آدمهای جاهل و نادان بياييد 5و از خوراک و شرابی كه آماده كرده‌ام بخوريد. 6راه جهالت را ترک گفته، زنده بمانيد. راه دانا شدن را پيش بگيريد.»

7اگر آدم بدكاری را كه هميشه ديگران را مسخره می‌كند تأديب نمايی، جز اينكه مورد اهانت او واقع شوی نتيجهٔ ديگری نخواهد داشت. 8پس او را به حال خود واگذار چون اگر بخواهی به او كمک كنی از تو متنفر می‌شود؛ اما اگر شخص دانا را تأديب كنی تو را دوست خواهد داشت. 9اگر آدم دانا را نصيحت كنی داناتر می‌شود و اگر به آدم درستكار تعليم بدهی علمش بيشتر می‌گردد؛ 10زيرا خداترسی اساس حكمت است و شناخت خدای مقدس انسان را دانا می‌كند. 11حكمت عمرت را زياد می‌كند. 12اگر حكمت داشته باشی سودش به خودت می‌رسد و اگر حكمت را ناچيز بشماری به خودت زيان می‌رسانی.

13حماقت مانند زنی وراج و گستاخ و ابله می‌باشد. 14او دم در خانه‌اش می‌نشيند و يا در بلندترين مكان شهر می‌ايستد 15و رهگذرانی را كه از آنجا عبور می‌كنند صدا می‌زند 16و به اشخاص جاهل و نادان می‌گويد: «پيش من بياييد. 17آب دزدی شيرين است و نان دزدی لذيذ.» 18آنها نمی‌دانند كه عاقبت كسانی كه به خانهٔ او می‌روند مرگ و هلاكت است.