Плач Јеремијин 5 – NSP & NIV

New Serbian Translation

Плач Јеремијин 5:1-22

Народ плаче пред Богом

1Опомени се, Господе, шта нам се догодило;

погледај, види нашу срамоту.

2У туђинске руке пала је баштина наша,

странци се шире по нашим домовима.

3Очева наших нема, сирочад смо постали,

мајке су наше сада удовице.

4Воду за пиће новцем плаћамо,

дрва за гориво такође купујемо.

5Гоне нас као теглеће живинче;

исцепани смо, а не дају нам одмора.

6Идемо, просјачимо по Египту и Асирији

да бисмо имали хлеба да преживимо.

7Наши преци згрешише, али њих нема,

па ми испаштамо за кривице њихове.

8Над нама владају простаци робови

и од њихове силе нико да нас избави.

9Убице харају по земљи,

стављамо живот на коцку идући по храну.

10Од глади горимо као у грозници,

и кожа је наша као пећ ужарена.

11На светињи, на Сиону, силују жене,

по Јудиним насељима девојке.

12Наше главаре рукама својим хватају и вешају,

ни старце наше неће да поштују.

13Младићи као робови окрећу жрвњеве,

дечаци падају под бременима дрва.

14Старци више не седе пред вратима,

младих људи свирка више се не чује.

15Ишчезла је радост из наших живота:

уместо да играмо, ми смо ојађени.

16Са главе је наше круна пала.

Народ признаје грехе

Згрешили смо, сада тешко нама.

17Ето зато срце наше болује!

Ето, зато се очи наше замутише!

18Зато је сионска гора опустошена.

Зато се шакали шуњају по тој пустоши.

Молитва за избављење

19Ти, Господе, остајеш довека,

твој је престо од колена до колена.

20Немој нас занавек заборавити,

немој нас за дуго време оставити.

21Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!

Обнови славу нашу из негдашњих дана.

22Зар да нас одбациш потпуно?

Да се на нас срдиш бескрајно?

New International Version

Lamentations 5:1-22

1Remember, Lord, what has happened to us;

look, and see our disgrace.

2Our inheritance has been turned over to strangers,

our homes to foreigners.

3We have become fatherless,

our mothers are widows.

4We must buy the water we drink;

our wood can be had only at a price.

5Those who pursue us are at our heels;

we are weary and find no rest.

6We submitted to Egypt and Assyria

to get enough bread.

7Our ancestors sinned and are no more,

and we bear their punishment.

8Slaves rule over us,

and there is no one to free us from their hands.

9We get our bread at the risk of our lives

because of the sword in the desert.

10Our skin is hot as an oven,

feverish from hunger.

11Women have been violated in Zion,

and virgins in the towns of Judah.

12Princes have been hung up by their hands;

elders are shown no respect.

13Young men toil at the millstones;

boys stagger under loads of wood.

14The elders are gone from the city gate;

the young men have stopped their music.

15Joy is gone from our hearts;

our dancing has turned to mourning.

16The crown has fallen from our head.

Woe to us, for we have sinned!

17Because of this our hearts are faint,

because of these things our eyes grow dim

18for Mount Zion, which lies desolate,

with jackals prowling over it.

19You, Lord, reign forever;

your throne endures from generation to generation.

20Why do you always forget us?

Why do you forsake us so long?

21Restore us to yourself, Lord, that we may return;

renew our days as of old

22unless you have utterly rejected us

and are angry with us beyond measure.