Марко 7 – NSP & SNC

New Serbian Translation

Марко 7:1-37

Чисто и нечисто

1Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. 2Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. 3Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. 4Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.

5Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“

6Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:

’Овај народ ме поштује уснама,

али му је срце далеко од мене.

7Узалуд је њихова побожност;

њихово учење научене су заповести људске.’

8Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“

9Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. 10Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ 11А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); 12онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. 13Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“

14Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! 15Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. 16Ко има уши, нека слуша!“

17Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. 18А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, 19јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)

20Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. 21Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, 22прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. 23Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“

Исусова служба ван Галилеје

Вера Сирофеничанке

24Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. 25Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. 26Ова жена је била Гркиња7,26 Или: незнабошкиња., родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.

27Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

28А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“

29Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“

30Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.

Исцељење глувонемог човека

31Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. 32Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. 33Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. 34Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!“, што значи: „Отвори се!“ 35Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.

36Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. 37Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“

Slovo na cestu

Marek 7:1-37

1I sešli se k němu farizeové a někteří z zákoníků, kteříž byli přišli z Jeruzaléma. 2A uzřevše některé z učedlníků jeho obecnýma rukama (to jest neumytýma) jísti chleby, reptali o to. 3Nebo farizeové i všickni Židé nejedí, leč by ruce umyli, držíce ustanovení starších. 4A z trhu přijdouce nejedí, leč se umyjí. A jiné mnohé věci jsou, kteréž přijali, aby zachovávali, jako umývání koflíků, žejdlíků a medenic i stolů. 5Potom otázali se ho farizeové a zákoníci: Proč učedlníci tvoji nezachovávají ustanovení starších, ale neumytýma rukama jedí chléb? 6On pak odpověděv, řekl jim: Dobře o vás pokrytcích prorokoval Izaiáš, jakož psáno jest: Lid tento rty mne ctí, srdce pak jejich daleko jest ode mne. 7Ale nadarmoť mne ctí, učíce učení, kterážto nejsou než ustanovení lidská. 8Nebo opustivše přikázání Boží, držíte ustanovení lidská, totiž umývání žejdlíků a koflíků; a jiné mnohé věci těm podobné činíte. 9I pravil jim: Èistě vy rušíte přikázání Boží, abyste ustanovení své zachovali. 10Nebo Mojžíš pověděl: Cti otce svého i matku svou, a kdož by zlořečil otci nebo mateři, ať smrtí umře. 11Ale vy pravíte: Řekl-li by člověk otci neb mateři: Korban, to jest, dar, kterýžkoli jest ode mne, toběť prospěje, 12A nedopustíte mu nic více učiniti otci svému nebo mateři své, 13Rušíce přikázání Boží ustanoveními vašimi, kteráž jste ustanovili. A mnohé těm podobné věci činíte. 14I svolav všecken zástup, pravil jim: Slyšte mne všickni a rozumějte. 15Nic není z zevnitřku vcházejícího do člověka, což by jej poskvrniti mohlo; ale to, což pochází z něho, toť jest, což poskvrňuje člověka. 16Má-li kdo uši k slyšení, slyš. 17A když všel do domu od zástupu, tázali se ho učedlníci jeho o tom podobenství. 18I řekl jim: Tak jste i vy nerozumní? Což nerozumíte, že všecko, což z zevnitřku do člověka vchází, nemůže ho poskvrniti? 19Nebo nevchází v srdce jeho, ale v břicho, a potom ven vychází, čistěci všeliké pokrmy. 20Ale pravil, že to, což pochází z člověka, to poskvrňuje člověka. 21Nebo z vnitřku z srdce lidského zlá myšlení pocházejí, cizoložstva, smilstva, vraždy, 22Krádeže, lakomství, nešlechetnosti, lest, nestydatost, oko zlé, rouhání, pýcha, bláznovství. 23Všecky tyto zlé věci pocházejí z vnitřku a poskvrňují člověka. 24A vstav odtud, odšel do končin Týru a Sidonu, a všed do domu, nechtěl, aby kdo o něm věděl, ale nemohl se tajiti. 25Nebo uslyševši o něm žena, jejížto dcerka měla ducha nečistého, přišla a padla k nohám jeho. 26(Byla pak ta žena pohanka, Syrofenitská rodem.) I prosila ho, aby ďábelství vyvrhl z její dcery. 27Ale Ježíš řekl jí: Nechať se prve nasytí synové; nebť není slušné vzíti chléb synů a vrci štěňatům. 28A ona odpověděla a řekla mu: Ovšem, Pane, nebo štěňátka jedí pod stolem drobty synů. 29I řekl jí: Pro tu řeč jdi, vyšloť jest ďábelství z tvé dcery. 30I odšedši do domu svého, nalezla děvečku, ana leží na loži, a ďábelství z ní vyšlo. 31Tedy odšed zase z končin Tyrských a Sidonských, přišel k moři Galilejskému, prostředkem krajin Desíti měst. 32I přivedli jemu hluchého a němého, a prosili ho, aby na něj ruku vzložil. 33A pojav jej soukromí ven z zástupu, vložil prsty své v uši jeho, a plinuv, dotekl se jazyka jeho. 34A vzezřev k nebi, vzdechl, a řekl jemu: Effeta, to jest, otevři se. 35A hned otevříny jsou uši jeho, a rozvázán jest svazek jazyka jeho, i mluvil právě. 36I přikázal jim, aby žádnému nepravili. Ale jakžkoli on jim přikazoval, předce oni mnohem více ohlašovali. 37A převelmi se divili, řkouce: Dobře všecky věci učinil. I hluchým rozkázal slyšeti, i němým mluviti.