Марко 10 – NSP & SNC

New Serbian Translation

Марко 10:1-52

Неразрешивост брака

1Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

2Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

3Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

5Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

10Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

Исус и деца

13Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

Богати човек

17Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

18Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим10,18 Епитет добар користио се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га.? Нико није добар осим самога Бога. 19Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

20Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

21Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

23Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

24Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

26Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

28Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“

Исус трећи пут најављује своју смрт

32Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: 33„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, 34који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана васкрснути.“

Неразумни захтев Јакова и Јована

35Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“

36„Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.

37Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“

38Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“

39„Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. 40Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“

41Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. 42Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 43Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 44и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“

Исцељење слепог Вартимеја

46Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

48Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

49Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“

Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ 50Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.

51Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“

Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“

52„Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.

Slovo na cestu

Marek 10:1-52

1A vstav odtud, přišel do končin Judských skrze krajinu za Jordánem ležící. I sešli se k němu zase zástupové, a jakž obyčej měl, opět je učil. 2Tedy přistoupivše farizeové, otázali se ho: Sluší-li muži ženu propustiti? pokoušejíce ho. 3On pak odpovídaje, řekl jim: Co vám přikázal Mojžíš? 4Kteřížto řekli: Mojžíš dopustil lístek zapuzení napsati a propustiti. 5I odpověděv Ježíš, řekl jim: Pro tvrdost srdce vašeho napsal vám Mojžíš to přikázání. 6Ale od počátku stvoření muže a ženu učinil je Bůh. 7Protoť opustí člověk otce svého i matku, a přídržeti se bude ženy své. 8I budou dva jedno tělo. A tak již nejsou dva, ale jedno tělo. 9Protož což Bůh spojil, člověk nerozlučuj. 10A v domu opět učedlníci jeho otázali se ho o též věci. 11I dí jim: Kdož by koli propustil manželku svou a jinou pojal, cizoloží a hřeší proti ní. 12A jestliže by žena propustila muže svého a za jiného se vdala, cizoloží. 13Tedy přinášeli k němu dítky, aby se jich dotýkal. Ale učedlníci přimlouvali těm, kteříž je nesli. 14To viděv Ježíš, nelibě to nesl, a řekl jim: Nechtež dítek jíti ke mně a nebraňtež jim, nebo takovýchť jest království Boží. 15Amen pravím vám: Kdož by koli nepřijal království Božího jako dítě, nikoliť do něho nevejde. 16A bera je na lokty své a vzkládaje na ně ruce, požehnání jim dával. 17Potom když vyšel na cestu, přiběhl jeden, a poklekna před ním, otázal se ho, řka: Mistře dobrý, co učiním, abych života věčného dědičně došel? 18I řekl mu Ježíš: Co mne nazýváš dobrým? Žádný není dobrý, než sám toliko Bůh. 19Přikázání umíš: Nezcizoložíš, nezabiješ, neukradneš, nevydáš falešného svědectví, neoklamáš, cti otce svého i matku. 20A on odpověděv, řekl jemu: Mistře, toho všeho jsem ostříhal od své mladosti. 21Tedy Ježíš pohleděv na něj, zamiloval ho, a řekl mu: Jednohoť se nedostává. Jdi, a cožkoli máš, prodej, a dej chudým, a budeš míti poklad v nebi; a pojď, následuj mne, vezma kříž svůj. 22On pak zarmoutiv se pro to slovo, odšel, truchliv jsa; nebo měl mnohá zboží. 23A pohleděv vůkol Ježíš, dí učedlníkům svým: Aj jak nesnadně ti, jenž statky mají, vejdou do království Božího. 24Tedy učedlníci užasli se nad řečmi jeho. Ježíš pak zase odpověděv, dí jim: Synáčkové, kterak nesnadné jest doufajícím v statek do království Božího vjíti. 25Snáze jest velbloudu skrze jehelní ucho projíti, nežli bohatému vjíti do království Božího. 26Oni pak více se děsili, řkouce mezi sebou: I kdož může spasen býti? 27A pohleděv na ně Ježíš, dí: U lidíť jest nemožné, ale ne u Boha; nebo u Boha všecko možné jest. 28I počal Petr mluviti k němu: Aj, my opustili jsme všecko a šli jsme za tebou. 29Odpověděv pak Ježíš, řekl: Amen pravím vám, žádného není, ješto by opustil dům, neb bratří, nebo sestry, neb otce, nebo matku, nebo manželku, nebo syny, nebo rolí pro mne a pro evangelium, 30Aby nevzal stokrát tolik nyní v času tomto domů a bratrů a sestr a matek a synů a rolí s protivenstvím, a v budoucím věku život věčný. 31Mnozíť zajisté byvše první, budou poslední, a poslední první. 32Byli pak na cestě, jdouce do Jeruzaléma, a Ježíš šel napřed. I byli předěšeni, a jdouce za ním, báli se. Tedy pojav Ježíš opět dvanácte, počal jim praviti, co se jemu má státi, 33Řka: Aj, vstupujeme do Jeruzaléma, a Syn člověka vydán bude předním kněžím a zákoníkům, i odsoudí jej na smrt, a vydadí jej pohanům. 34Kteřížto posmívati se budou jemu, a ubičují ho, a uplijí a zabijí jej, ale třetího dne z mrtvých vstane. 35Tedy přistoupili k němu Jakub a Jan, synové Zebedeovi, řkouce: Mistře, chceme, zač bychom koli prosili tebe, abys učinil nám. 36On pak řekl jim: Co chcete, abych vám učinil? 37I řekli jemu: Dej nám, abychom jeden na pravici tvé a druhý na levici tvé seděli v slávě tvé. 38Ježíš pak řekl jim: Nevíte, zač prosíte. Můžete-li píti kalich, kterýž já piji, a křtíti se křtem, kterýmž já se křtím? 39A oni řekli jemu: Můžeme. A Ježíš řekl jim: Kalich zajisté, kterýž já piji, píti budete, a křtem, kterýmž já se křtím, křtěni budete, 40Ale seděti na pravici mé, nebo na levici mé, neníť má věc dáti vám, ale dánoť bude, kterýmž připraveno jest. 41A uslyšavše to jiných deset, počali se hněvati na Jakuba a na Jana. 42Ale Ježíš povolav jich, řekl jim: Víte, že ti, kteříž sobě zalibují vládnouti nad národy, panujíť nad nimi; a kteříž velicí u nich jsou, moc provozují nad nimi. 43Ne takť bude mezi vámi. Ale kdožkoli chtěl by mezi vámi býti veliký, budiž váš služebník. 44A kdožkoli z vás chtěl by býti přední, budiž služebník všech. 45Nebo i Syn člověka nepřišel, aby mu sloužili, ale aby on sloužil, a aby dal duši svou na vykoupení za mnohé. 46Tedy přišli do Jericho, a když vycházel on z Jericha, i učedlníci jeho a zástup mnohý, Timeův syn, Bartimeus slepý, seděl podle cesty, žebře. 47A když uslyšel, že by to byl Ježíš Nazaretský, počal volati a říci: Ježíši, synu Davidův, smiluj se nade mnou. 48I přimlouvali mu mnozí, aby mlčel. Ale on mnohem více volal: Synu Davidův, smiluj se nade mnou. 49Tedy zastaviv se Ježíš, kázal ho zavolati. I zavolali toho slepého, řkouce jemu: Dobré mysli buď, vstaň, volá tě. 50On pak povrh plášť svůj, a zchopiv se, šel k Ježíšovi. 51I odpověděv Ježíš, dí jemu: Co chceš, ať učiním? A slepý řekl jemu: Mistře, ať vidím. 52Tedy Ježíš řekl mu: Jdi, víra tvá tě uzdravila. A on hned prohlédl, a šel cestou za Ježíšem.