Лука 20 – NSP & CRO

New Serbian Translation

Лука 20:1-47

Порекло Исусове власти

1Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. 2Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“

3Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: 4Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“

5Они су умовали међу собом и говорили:

„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 6А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“

7Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.

8Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“

Прича о злим виноградарима

9Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. 10Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. 11Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. 12Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.

13Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’

14Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 15Тако га избацише изван винограда и убише.

Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? 16Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“

Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“

17Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:

’Камен што су зидари одбацили,

постаде камен угаони’?

18Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“

19Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.

Плаћање пореза цару

20Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22Да ли је допуштено давати порез цару или не?“

23Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24„Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“20,24 Мисли се на цезара, то јест, римског цара.

25Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“

26Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.

О васкрсењу мртвих

27Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упитају га: 28„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30Тако и други. 31И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32На крају умре и жена. 33Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“

34Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35Али они које Бог удостоји васкрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37Па и Мојсије је показао да мртви васкрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Аврахамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“

39Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40Нико се више није усуђивао да га о чему запита.

Христос – Давидов Син и Господ

41Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама:

’Рече Господ Господу моме:

„Седи мени с моје десне стране,

43док душмане не положим твоје,

за твоје ноге постоље да буду.“’

44Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

45Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46„Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“

Knijga O Kristu

Luka 20:1-47

O Isusovoj vlasti

(Mt 21:23-27; Mk 11:27-33)

1Dok je poučavao i naviještao Radosnu vijest u Hramu, priđu mu svećenički poglavari, pismoznanci i starješine 2pa ga upitaju: “Tko ti je dao pravo da to činiš? Tko te je ovlastio za to?”

3On im odgovori: “Upitat ću i ja vas. Recite mi: 4je li Ivanovo krštenje bilo s neba ili od ljudi?”

5Oni počnu umovati i međusobno raspravljati: “Ako kažemo da je s neba, pitat će nas zašto mu onda nismo vjerovali. 6A ako kažemo da je od ljudi, narod će nas kamenovati jer su uvjereni da je Ivan prorok.” 7Zato odgovore Isusu da ne znaju odakle je.

8A Isus im reče: “Onda ni ja vama neću reći otkuda mi vlast!”

Prispodoba o zlim vinogradarima

(Mt 21:33-46; Mk 12:1-12)

9Isus zatim narodu ispriča prispodobu: “Neki čovjek posadi vinograd i iznajmi ga vinogradarima. Zatim otputovao na mnogo godina. 10Kad dođe vrijeme berbe, pošalje slugu da ubere njegov dio uroda. Ali vinogradari ga pretuku i pošalju natrag praznih ruku. 11Pošalje im zatim drugog slugu, ali oni i njega pretuku, izgrde i pošalju natrag praznih ruku. 12Pošalje im i trećega, ali oni ga rane i otjeraju ga.

13‘Što da učinim?’ pitao se vlasnik vinograda. ‘Poslat ću im svojega ljubljenog sina. Prema njemu će se valjda odnositi s poštovanjem.’

14Ali kad vinogradari ugledaju sina, počnu umovati: ‘Ovaj će naslijediti imanje. Ubijmo ga pa ćemo se domognuti imanja umjesto njega!’ 15Izbace ga iz vinograda i ubiju.

Što mislite da će učiniti vlasnik kad čuje što se dogodilo? 16Doći će i pobiti te vinogradare, a vinograd dati u najam drugima.”

“Ne daj Bože da se takvo što dogodi!” rekoše Isusovi slušatelji.

17Ali Isus ih dobro promotri i reče: “A što onda znači onaj ulomak iz Svetoga pisma:

‘Kamen koji su graditelji odbacili

postane ugaonim kamenom’?

18Padne li tko na taj kamen, smrskat će se, i padne li kamen na koga, satrt će ga.”

19Pismoznanci i svećenički poglavari htjeli su ga uhvatiti jer su dobro znali da se ta prispodoba odnosi na njih, ali bojali su se naroda.

O porezu

(Mt 22:15-22; Mk 12:13-17)

20Vrebajući ga, pošalju mu uhode koji su se izdavali za pravednike da ga uhvate u riječi pa da ga mogu predati upraviteljevoj vlasti. 21“Učitelju,” kazaše Isusu, “znamo da govoriš istinu i da si nepristran jer ne gledaš tko je tko, nego prema istini poučavaš putu Božjemu. 22Reci nam je li dopušteno plaćati porez caru ili nije.”

23Isus prozre njihovo lukavstvo pa reče: 24“Pokažite mi kovani novac.20:24 U grčkome: denar. Čiji su ovo lik i natpis na kovanici?”

“Carevi”, odgovore.

25“Onda dajte caru carevo, ali Bogu valja dati Božje”, reče im. 26Tako ga nisu uspjeli uhvatiti u riječi pred narodom, već su ušutjeli zadivljeni odgovorom.

O uskrsnuću

(Mt 22:23-33; Mk 12:18-27)

27Tada dođu k njemu neki od saduceja, koji tvrde da nema uskrsnuća, i upitaju ga: 28“Gospodine, Mojsije nam je dao zakon prema kojemu, umre li oženjen muškarac bez djece, njegov se brat mora oženiti njegovom udovicom kako bi ona rodila sina koji će naslijediti posjed umrloga i nositi njegovo ime.20:28 Ponovljeni zakon 25:5-6. 29Bilo je sedmero braće. Prvi se brat oženi i umre a da nije imao djece. 30Drugi se brat oženi njegovom udovicom, ali također umre, 31treći i sva ostala braća također. Tako nijedan od sedmorice ne ostavi potomstva. 32Na posljetku umre i žena. 33Čija će onda ona biti žena o uskrsnuću kad je bila udana za svu sedmoricu?”

34“Ljudi ovoga svijeta žene se i udaju,” odgovori im Isus, 35“ali oni koji budu dostojni biti dionicima onoga svijeta i uskrsnuća od mrtvih, neće se ni ženiti ni udavati. 36Neće više moći ni umrijeti: bit će poput anđela. Oni su Božja djeca, djeca uskrsnuća. 37A da će mrtvi uskrsnuti, čak je i Mojsije potvrdio u ulomku o gorućem grmu gdje Gospodina naziva ‘Bogom Abrahamovim, Izakovim i Jakovljevim’ dugo nakon što su oni poumirali.20:37 Izlazak 3:6. 38A Bog nije Bog mrtvih, već Bog živih! Svi su oni za Boga živi.”

39“Dobro si rekao, Učitelju!” rekoše neki pismoznanci. 40I više se nisu usuđivali išta ga upitati.

Čiji sin je Mesija

(Mt 22:41-46; Mk 12:35-37)

41Tada Isus upita njih: “Kako mogu tvrditi da je Mesija Davidov sin? 42Pa sâm je David u Knjizi psalama napisao:

‘Gospodin je rekao mojem Gospodinu:

Sjedni mi s desne strane

43dok ti ne bacim pod noge tvoje neprijatelje.’20:42-43 Psalam 110:1.

44Sâm ga je David nazvao svojim Gospodinom. Kako bi mu onda mogao biti sin?”

45Zatim pred svim narodom reče učenicima: 46“Čuvajte se pismoznanaca! Vole se šetati u dugim haljinama i da ih ljudi pozdravljaju na trgovima. U sinagogama vole sjediti na počasnim mjestima, a na gozbama na pročelju stola. 47Besramno troše udovička dobra, a prikrivaju se dugačkim molitvama u javnosti. Oni će biti strože kažnjeni.”