Лука 2 – NSP & CARSA

New Serbian Translation

Лука 2:1-52

Исусово рођење

1У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. 2То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. 3Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла.

4Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, 5да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. 6Док су били тамо, дође време да се Марија породи. 7Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

Пастири и анђели

8А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. 9Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. 10Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. 11Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! 12А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“

13Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи:

14„Нек је слава Богу на висини,

а на земљи да је мир

међу људима који су му угодни.“

15Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“

16Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. 17Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. 18Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. 19А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. 20Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено.

Исусово обрезање и посвећење

21Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа.

22А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, 23јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – 24и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.

25У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим 26и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. 27Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, 28Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:

29„Сада пушташ, мој Господару,

свога слугу да у миру оде;

твоја реч је тако испуњена,

30јер ја сам твоје видео спасење

31што приправи пред свим народима:

32светлост твоју да просветли народе,

славу твоме народу Израиљу.“

33Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. 34Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. 35А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“

36А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, 37а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. 38И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.

39Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. 40А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.

Исус као дечак у храму

41Исусови родитељи су сваке године одлазили горе у Јерусалим за празник Пасхе. 42Кад му је било дванаест година, они су по свом обичају отишли тамо за празник.

43По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. 44Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже.

46После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. 47Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. 48Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“

49Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?2,49 Исус им овде даје наговештај о храму, али га не спомиње директно.50Но, они нису разумели оно што им је рекао.

51Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. 52А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Лука 2:1-52

Рождение Исы аль-Масиха

1В те дни император Август2:1 Август был римским императором с 27 г. до н. э. до 14 г. н. э. издал указ о проведении переписи по всей Римской империи. 2Это была первая перепись, она проводилась в то время, когда Сирией управлял Квириний2:2 Квириний, вероятно, был римским чиновником или полководцем, который проводил эту первую перепись в Сирии, длившуюся с 11 по 4 гг. до н. э., а во время второй переписи с 6 по 9 гг. н. э. он был римским наместником.. 3Поэтому каждый отправился в свой город для регистрации. 4Юсуф тоже пошёл из галилейского города Назарета в Иудею, в город Давуда, называемый Вифлеем, потому что он был потомком царя Давуда. 5Он отправился на перепись вместе с Марьям, которая была с ним обручена и ожидала ребёнка. 6В Вифлееме у Марьям подошло время родов, 7и она родила своего первенца, запеленала Его и положила в кормушку для скота, потому что для них не нашлось места в гостинице2:7 Или: «в комнате для гостей»..

Ангелы возвещают пастухам радостную весть

8Неподалёку были пастухи, которые жили в поле и стерегли ночью своё стадо. 9Вдруг перед ними предстал ангел от Вечного, окружённый сиянием славы Вечного. Пастухи очень испугались, 10но ангел сказал им:

– Не бойтесь. Я пришёл сообщить вам весть, что принесёт великую радость всему народу! 11Сегодня в городе Давуда родился ваш Спаситель2:11 Спаситель – ср. Ис. 43:11; Ос. 13:4. – аль-Масих2:11 Аль-Масих (переводится как «Помазанник») – праведный Царь и Освободитель, Спаситель, обещанный Аллахом ещё в Таурате, Забуре и Книге Пророков. Аль (также передаётся в русской транскрипции как эль, الـ‎) — определённый артикль в арабском языке., Повелитель! 12Вот вам знак: вы найдёте младенца, запелёнатого и лежащего в кормушке.

13И вдруг к ангелу присоединилось многочисленное небесное воинство, славившее Аллаха и восклицавшее:

14– Хвала Аллаху в вышине небес!

А на земле мир тем людям, к которым Он благоволит!

15Когда ангелы вернулись на небеса, пастухи сказали друг другу:

– Пойдём в Вифлеем и посмотрим, что там произошло, о чём это нам объявил Вечный?

16Они поспешили туда и нашли Марьям, Юсуфа и младенца, лежащего в кормушке для скота. 17Когда они Его увидели, то рассказали всё, что им было сказано об этом младенце. 18Все, кто слушал, удивлялись рассказу пастухов, 19а Марьям всё запоминала и размышляла об этом. 20Пастухи возвратились, прославляя и восхваляя Аллаха за всё, что они видели и слышали: всё оказалось точно так, как им и было сказано.

Обрезание, наречение имени и посвящение Исы аль-Масиха Аллаху

21На восьмой день, когда пришло время совершить над Ним обряд обрезания, Его назвали Иса – имя, которое ангел дал Ему ещё до того, как Он был зачат. 22Когда закончилось время очищения, предписанное Законом Мусы2:22 По Закону очищение женщины завершалось на сороковой день после рождения сына (см. Лев. 12:2-8)., Марьям и Юсуф понесли младенца в Иерусалим, чтобы посвятить Его Вечному, 23потому что в Законе Вечного написано: «Каждый первенец мужского пола должен быть посвящён Вечному»2:23 См. Исх. 13:2, 12, 15.. 24Они должны были также по Закону Вечного принести в жертву пару горлиц или двух молодых голубей2:24 См. Лев. 12:6-8..

Благословение и пророчество Шимона

25В Иерусалиме в это время был человек, которого звали Шимон. Он был праведен и благочестив и с надеждой ожидал Того, Кто принесёт утешение для Исраила, и на нём был Святой Дух. 26Святой Дух открыл ему, что он не умрёт, пока не увидит аль-Масиха, посланного Вечным. 27Ведомый Святым Духом, Шимон пришёл в храм, и когда родители принесли младенца Ису, чтобы совершить над Ним то, что было установлено Законом, 28Шимон взял Его на руки и прославил Аллаха, сказав:

29– Владыка! Теперь, как Ты и обещал,

Ты отпускаешь Своего раба с миром,

30потому что мои глаза увидели спасение Твоё,

31которое Ты приготовил перед лицом всех народов,

32свет откровения язычникам

и славу народа Твоего, Исраила!2:32 См. Ис. 42:6; 49:6.

33Отец и мать удивлялись тому, что было сказано об Исе. 34Потом Шимон благословил их и сказал Марьям, матери ребёнка:

– Это дитя будет причиной падения и возвышения для многих в Исраиле и станет знамением от Аллаха, которое будет многими отвергаемо, – 35да и тебе самой меч пронзит душу. Через всё это откроются тайные мысли многих людей.

36Там находилась также пророчица Ханна, дочь Пануила, из рода Ашира. Она была в глубокой старости. Ханна прожила семь лет со своим мужем, 37а всю остальную жизнь она жила вдовой. Ей было восемьдесят четыре года2:37 Или: «Она была вдовой восемьдесят четыре года».. Она никогда не покидала храма, день и ночь служа Аллаху постами и молитвами. 38Подойдя в этот момент к тем, кто принёс младенца, она возблагодарила Аллаха и говорила о ребёнке всем ожидавшим избавления для Иерусалима.

39Когда родители Исы сделали всё, что предписывал Закон Вечного, они возвратились в Галилею, в свой родной город Назарет. 40Ребёнок рос и набирался сил и мудрости, и Аллах был благосклонен к Нему.

Двенадцатилетний Иса в храме

41Каждый год на праздник Освобождения2:41 Праздник Освобождения – этот праздник отмечался исключительно в Иерусалиме в память об избавлении иудейского народа под руководством пророка Мусы из Египетского рабства (см. Исх. 12; 13:17-22; 14; Втор. 16:1-8). родители Исы ходили в Иерусалим. 42Когда Ему было двенадцать лет, они, как обычно, пошли на праздник. 43После окончания праздника, когда все возвращались домой, мальчик Иса остался в Иерусалиме, но Его родители об этом не знали. 44Полагая, что Он идёт среди других путников, они после целого дня пути стали искать Его среди родственников и знакомых. 45Не найдя, они возвратились в Иерусалим, чтобы искать там. 46Через три дня они нашли мальчика в храме. Он сидел среди учителей, слушал их и задавал вопросы. 47Все, кто Его слышал, поражались Его пониманию и Его ответам. 48Родители были изумлены, увидев Его там.

– Сынок, почему Ты так с нами поступил? – спросила Его мать. – Твой отец и я беспокоились и искали Тебя.

49– Зачем же вы Меня искали? – спросил Он. – Разве вы не знали, что Я должен быть в доме Отца Моего?

50Но они не поняли, о чём Он им говорил. 51Он возвратился с ними в Назарет и был послушен им. Но всё происшедшее Его мать хранила в своей памяти.

52Иса взрослел и становился мудрее. Его любили и люди, и Аллах2:52 Ср. 1 Цар. 2:26..