Књига пророка Јоила 1 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Књига пророка Јоила 1:1-20

1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.

Најезда скакаваца

2Чујте ово, о, старешине;

послушајте, сви становници земаљски:

Зар се ово догодило у данима вашим

или у данима ваших предака?

3Причајте о овом својој деци,

ваша деца својој деци

а њихова деца новом поколењу.

4Остатке губара појешће скакавци;

остатке скакаваца појешће црви;

остатке црва појешће гусенице!

5Пробудите се, о, ви пијани!

Заплачите и закукајте, винопије, због шире,

зато што вам се од уста отела!

6Јер на моју земљу изађе народ силан

и броја им нема.

Зуби су им као лављи зуби,

а очњаци као у лавице.

7Моју је лозу почупао,

моју је смокву изломио;

потпуно је оголио и бацио,

младице јој огулио.

8Наричи као млада жена

огрнута у кострет за мужем своје младости.

9Нестале су житна жртва и изливница

из Дома Господњег.

У жалости су свештеници,

слуге Господње.

10Поља су опустошена

и земља је у жалости

јер је жито сатрвено,

младо вино је пресахло,

а урод уља је подбацио.

11Стидите се, ратари,

кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,

јер је пропала жетва на њиви.

12Лоза је пресахнула,

стабло смокве се спарушило.

Пресахнули су нар, палма, јабука

и сва стабла по пољу,

јер је пресахла радост синова људских.

Позив на пост и молитву

13О, свештеници, опашите се и плачите!

Жалите, слуге жртвеника!

Дођите, слуге Бога мога,

ноћ пробдите у кострети

јер је из Дома Бога вашег

нестало житне жртве и изливнице.

14Свети пост прогласите,

позовите свечани сабор!

Окупите све старешине,

становнике земље у Дому Господа,

вашег Бога, па вапите Господу!

15Јао, каквог ли дана,

јер је близу дан Господњи

што долази као пустошење од Свемоћнога!

16Зар нам није пред очима понестала храна

и радости и весеља из Дома нашег Бога?

17Угнилише смокве на венцима;

опустошене су житнице;

порушени су амбари јер је жито пропало.

18О, како стока риче!

Тумарају крда говеда

јер испаше за њих нема,

а и стада оваца такође скапавају.

19Господе, ја тебе призивам

јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,

а пожар је спалио све пољско дрвеће.

20И пољске звери ти цвиле и жуде

јер су пресушила водена врела,

јер је пожар спалио пустињске пашњаке.