Књига пророка Јеремије 6 – NSP & SNC

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 6:1-30

Јерусалим под опсадом

1Бежи и склањај се из Јерусалима,

народе Венијаминов!

У Текуји затруби у трубу,

а у Вет-Керему ватром дајте знак,

јер се са севера надвија пропаст

и велико разарање.

2Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!

3Њој долазе пастири са својим стадима,

око ње подижу шаторе

и сваки ће да пасе по свом делу.“

4„Позивајте на бој против ње!

Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.

Јао нама! Дан измаче

и вечерње сенке су се издужиле.

5Устанимо и кренимо

да јој по ноћи разоримо дворове!“

6Јер говори Господ над војскама:

„Сеците стабла

и наспите бедем против Јерусалима.

Град ће тај да одговара

због тлачења што је свуд по њему.

7Као што бунар чува хладну воду

тако и он чува зло своје.

Насиље и пустош се чују у њему,

а преда мном стално болест су и ране.

8Поучи се, Јерусалиме,

да се не би од тебе одвојила моја душа,

да те не бих претворио у опустошену земљу

у којој нико не борави.“

9Говори Господ над војскама:

„Темељно ће као лозу попабирчити

остатак Израиљев.

Врати своју руку

као берач грожђа над младицу.“

10Коме да говорим, да упозоравам,

а да чују?

Ево, необрезано им је ухо

и не могу да са пажњом чују.

Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло

и у њој не уживају.

11Пун сам гнева Господњег,

изнурило ме је да га задржавам.

„Излиј га по деци на улици

и на скуп младића.

И мужа и жену ће захватити,

и старе и времените.

12Њихове ће се куће предати другима,

баш као и поља и жене,

јер ја ћу подићи своју руку

на становнике земље

– говори Господ.

13Баш сви, од малог па до великог међу њима

грабе непоштени добитак.

Од пророка па до свештеника,

баш сви варају.

14Они мом народу

олако лече прелом причајући:

’Мир! Мир!’

А нема мира.

15Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?

Баш се нимало нису застидели

и не знају за стид.

Зато ће пасти међу оне што падају

и у часу када их казним биће саплетени

– говори Господ.“

16Овако каже Господ:

„Станите на путеве, гледајте

и питајте за стазе од давнина.

Па који је пут добар, идите њиме,

и нађите спокој својим душама.

Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’

17Стражаре сам поставио над вама:

’Пазите на звук трубе!’

Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’

18Зато слушајте, народи,

и познај, заједницо, шта је с њима:

19Послушај земљо!

Ево доносим пропаст на овај народ,

плод самих њихових сплетки.

Јер за моје речи нису марили

и мој су Закон презрели.

20Шта ће мени тамјан што долази из Саве

и цимет из далеке земље?

Не прихватам ваше свеспалнице.

И у осталим жртвама не уживам.“

21И зато каже Господ:

„Ево, даћу овом народу камење спотицања,

па ће се спотицати о њих.

Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“

22Ево како говори Господ:

„Гле, народ долази

из северне земље!

Велики ће народ бити подигнут

из најдаљих земљиних крајева.

23Они држе лук и копље.

Окрутни су и немилосрдни,

а глас им хучи као море.

Јашу коње спремни као ратник

против тебе, ћерко сионска.“

24Чули смо о њима глас

и руке су нам клонуле,

обузели су нас зебња

и бол као породиљу.

25Не излази у поље

и не иди путем,

јер је ужас одасвуд

и мач непријатељев.

26Ћерко мог народа, опаши кострет

и ваљај се у пепелу.

Жали као за јединцем, горко плачи

јер ће ненадано доћи на нас затирач.

27„Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,

као утврђење, да испиташ

и опробаш њихов пут.

28Сви су они најгори одметници,

иду па клевећу.

Они су од бронзе и гвожђа,

сви су затирачи.

29Мехови се запалише од врелине

и ватра је спалила олово.

Залуд неко претапа и кали,

јер зликовце не може да одвоји.

30’Сребро одбачено’, зваће се,

јер их је Господ одбацио.“

Slovo na cestu

Jeremjáš 6:1-30

1Shromažďte se, synové Beniaminovi, z prostředku Jeruzaléma, a v Tekoa trubte trubou, a nad Betkarem vyzdvihněte korouhev; nebo viděti zlé od půlnoci, a potření veliké. 2Panně krásné a rozkošné připodobnil jsem byl dceru Sionskou. 3Ale přitáhnou k ní pastýři s stády svými, rozbijí proti ní stany vůkol, spase každý místo své. 4Vyzdvihněte proti ní válku, vstaňte a přitrhněme o poledni. Běda nám, že pomíjí den, že se roztáhli stínové večerní. 5Vstaňte a přitrhněme v noci, a zkazme paláce její. 6Takto zajisté praví Hospodin zástupů: Nasekejte dříví, a zdělejte proti Jeruzalému náspy. Toť jest to město, kteréž navštíveno býti musí; což ho koli, jen nátisk jest u prostřed něho. 7Jakož studnice vypryšťuje vodu svou, tak ono vypryšťuje zlost svou. Nátisk a zhoubu slyšeti v něm před oblíčejem mým ustavičně, bolest i bití. 8Usmysl sobě, ó Jeruzaléme, aby se neodloučila duše má od tebe, abych tě neobrátil v pustinu, v zemi nebydlitelnou. 9Takto praví Hospodin zástupů: Jistě paběrovati budou jako vinný kmen ostatek Izraele, říkajíce: Sahej rukou svou jako ten, kterýž víno zbírá do putny. 10Komuž mluviti budu, a kým osvědčovati, aby slyšeli? Aj, neobřezané jsou uši jejich, tak že nemohou pozorovati; aj, slovo Hospodinovo mají v posměchu, a nemají líbosti v něm. 11Protož plný jsem prchlivosti Hospodinovy, ustal jsem, drže ji v sobě. Vylita bude i na maličké vně, spolu i na shromáždění mládenců, ovšem pak muž s ženou jat bude, stařec s kmetem. 12A dostanou se domové jejich jiným, též pole i ženy, když vztáhnu ruku svou na obyvatele této země, dí Hospodin. 13Od nejmenšího zajisté z nich, až do největšího z nich, všickni napořád vydali se v lakomství, anobrž od proroka až do kněze všickni napořád provodí faleš. 14A hojí potření dcery lidu mého povrchu, říkajíce: Pokoj, pokoj, ješto není žádného pokoje. 15Styděli-liž se pak co proto, že ohavnost páchali? Aniž se lid co styděl, aniž jich proroci k zahanbení přivesti uměli. Protož padnou mezi padajícími; v čas, v němž je navštívím, klesnou, praví Hospodin. 16Když takto říkával Hospodin: Zastavte se na cestách, a pohleďte, a vyptejte se na stezky staré, která jest cesta dobrá, i choďte po ní, a naleznete odpočinutí duši své, tedy říkávali: Nebudeme choditi. 17Když jsem pak ustanovil nad vámi strážné, řka: Mějtež pozor na zvuk trouby, tedy říkávali: Nebudeme pozorovati. 18Protož slyšte, ó národové, a poznej, ó shromáždění, co se děje mezi nimi. 19Slyš, ó země: Aj, já uvedu zlé na lid tento, ovoce myšlení jejich, proto že nepozorují slov mých, ani zákona mého, ale jím pohrdají. 20K čemuž mi kadidlo z Sáby přichází, a vonná třtina výborná z země daleké? Zápalů vašich nelibuji sobě, aniž oběti vaše jsou mi příjemné. 21Protož takto praví Hospodin: Aj, já nakladu lidu tomuto úrazů, a zurážejí se o ně otcové, tolikéž i synové, soused i bližní jeho, a zahynou. 22Takto praví Hospodin: Aj, lid přitáhne z země půlnoční, a národ veliký povstane od končin země. 23Lučiště i kopí pochytí, každý ukrutný bude, a neslitují se. Hlas jejich jako moře zvučeti bude, a na koních jezditi budou, zšikovaní jako muž k boji, proti tobě, ó dcero Sionská. 24Jakž uslyšíme pověst o něm, opadnou ruce naše; ssoužení zachvátí nás, a bolest jako rodičku. 25Nevycházejte na pole, a na cestu nechoďte; nebo meč nepřítele a strach jest vůkol. 26Ó dcero lidu mého, přepaš se žíní, a válej se v popele. Vydej se v kvílení, jako po synu jednorozeném, v kvílení přehořké; nebo náhle přitáhne zhoubce na nás. 27Dal jsem tě za věži v lidu tvém, a za baštu, abys spatřoval a zkušoval cesty jejich. 28Všickni jsou z zarputilých nejzarputilejší, chodí jako utrhač, jsou ocel a železo, všickni napořád zhoubcové jsou. 29Prahnou měchy, od ohně mizí olovo, nadarmo ustavičně přepaluje zlatník; nebo zlé věci nemohou býti odděleny. 30Stříbrem falešným nazovou je, nebo Hospodin zavrhl je.