Књига пророка Исаије 42 – NSP & NVI-PT

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 42:1-25

О слузи Господњем. Песма прва. Део први.

1Ево Слуге мога, коме сам потпора,

изабраника мога, миљеника душе моје.

На њега сам Духа свога излио

да доноси правду народима.

2Он не виче, нити буку прави,

на улици гласа свог не диже.

3Он не ломи трску напукнуту,

нити гаси фитиљ који тиња,

него он доноси право истинито.

4Он не тиња, нити сломљен бива

док на земљи право не успостави,

а острва су жедна његовог Закона.“

О слузи Господњем. Песма прва. Део други.

5Говори Бог Господ,

који је створио и разастро небеса,

који је раширио земљу и растиње њено,

који даје дисање народима по њој,

и дух бићима која ходају по њој:

6„Ја, Господ, у правди сам те позвао,

и за руку те ухватио;

и тебе чувао и тебе поставио

за савез народу,

за светлост племенима,

7да отвориш очи слепима,

да изведеш из затвора сужње,

из тамнице оне што у тами живе.

8Ја сам Господ, то је име моје,

и славе своје другом дати нећу,

нити части своје киповима.

9Што је од искона, гле, то долази;

и новости ја већ најавих,

пре него се збуду

чиним да чујете.“

Победничка песма

10Певајте Господу песму нову,

славу његову од краја земљиног,

који морем силазите и што је по њему,

острва и сви становници њини.

11Нека се ускомеша пустиња и градови њени,

нека одјекују насеља кедарска,

нека подвикују становници Селе,

нека кличу с горских врхова,

12Нека славу своју дају Господу,

и хвалу му најављују по острвима.

13Као јунак Господ ступа,

као ратник он се разјарио,

Он кликће и уз то виче,

на непријатеље се своје устремио.

14„Од давнина сам ћутао,

глув се правио, уздржавао,

сад вичем као породиља,

дахћем и издишем уједно.

15Сасушићу горе и брегове,

и спарушити све биљке по њима,

и претворити реке у вртаче,

и мочваре ја ћу исушити.

16Слепе људе водићу путем што га не познају,

упутићу их на стазе што их не познају.

Пред њима ћу таму у светлост претворити,

а џомбе у зараван.

Те ћу ствари учинити

и нећу оклевати.

17У великом стиду ће узмаћи

који се у резане кипове уздају,

који ливеним ликовима говоре:

’Ви сте богови наши.’

Песма о заслепљености

18Чујте, глуви!

И прогледајте, слепи, да видите!

19Ко је слеп, ако не мој слуга?

Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?

Ко је слеп као намирени

и слеп као слуга Господњи?

20Много си видео, али ниси марио;

уши отворене али нико не слуша.“

21Господу се свидело

због праведности његове

да узвелича Закон и почаст му да.

22А народ је овај опљачкан и оплењен,

у пећине сви су они затворени,

у затворе склоњени.

Плене их,

а нико да их избави;

отимају им,

а нико да каже: „Врати!“

23Ко од вас мари за то?

Ко се нагао и слуша унапред?

24Ко је пљачкашу изручио Јакова

и отимачима Израиља?

Није ли то Господ,

против ког смо грешили,

чије путеве нису хтели да следе,

и чији Закон нису слушали?

25Зато је он на њега излио

јарост гнева својега и насиља ратна;

пламен га је одасвуд окружио,

али он ни то није схватио;

и спалио га је,

али он ни то није озбиљно узео.

Nova Versão Internacional

Isaías 42:1-25

O Servo do Senhor

1“Eis o meu servo, a quem sustento,

o meu escolhido, em quem tenho prazer.

Porei nele o meu Espírito,

e ele trará justiça às nações.

2Não gritará nem clamará,

nem erguerá a voz nas ruas.

3Não quebrará o caniço rachado,

e não apagará o pavio fumegante.

Com fidelidade fará justiça;

4não mostrará fraqueza nem se deixará ferir

até que estabeleça a justiça na terra.

Em sua lei as ilhas porão sua esperança.”

5É o que diz Deus, o Senhor,

aquele que criou o céu e o estendeu,

que espalhou a terra e tudo o que dela procede,

que dá fôlego aos seus moradores

e vida aos que andam nela:

6“Eu, o Senhor, o chamei para justiça;

segurarei firme a sua mão.

Eu o guardarei e farei de você

um mediador para o povo

e uma luz para os gentios,

7para abrir os olhos dos cegos,

para libertar da prisão os cativos

e para livrar do calabouço os que habitam na escuridão.

8“Eu sou o Senhor; este é o meu nome!

Não darei a outro a minha glória

nem a imagens o meu louvor.

9Vejam! As profecias antigas

aconteceram, e novas eu anuncio;

antes de surgirem, eu as declaro a vocês”.

10Cantem ao Senhor um novo cântico,

seu louvor desde os confins da terra,

vocês, que navegam no mar, e tudo o que nele existe,

vocês, ilhas, e todos os seus habitantes.

11Que o deserto e as suas cidades ergam a sua voz;

regozijem-se os povoados habitados por Quedar.

Cante de alegria o povo de Selá,

gritem pelos altos dos montes.

12Deem glória ao Senhor

e nas ilhas proclamem seu louvor.

13O Senhor sairá como homem poderoso,

como guerreiro despertará o seu zelo;

com forte brado e seu grito de guerra,

triunfará sobre os seus inimigos.

14“Fiquei muito tempo em silêncio e me contive, calado.

Mas agora, como mulher em trabalho de parto,

eu grito, gemo e respiro ofegante.

15Arrasarei os montes e as colinas

e secarei toda sua vegetação;

tornarei rios em terra seca e secarei os açudes.

16Conduzirei os cegos por caminhos que eles não conheceram,

por veredas desconhecidas eu os guiarei;

transformarei as trevas em luz diante deles

e tornarei retos os lugares acidentados.

Essas são as coisas que farei;

não os abandonarei.

17Mas retrocederão em vergonha total

aqueles que confiam em imagens esculpidas,

que dizem aos ídolos fundidos:

‘Vocês são nossos deuses’.

A Cegueira de Israel

18“Ouçam, surdos;

olhem, cegos, e vejam!

19Quem é cego senão o meu servo,

e surdo senão o mensageiro que enviei?

Quem é cego como aquele que é consagrado a mim,

cego como o servo do Senhor?

20Você viu muitas coisas, mas não deu nenhuma atenção;

seus ouvidos estão abertos, mas você não ouve nada.”

21Foi do agrado do Senhor,

por amor de sua retidão,

tornar grande e gloriosa a sua lei.

22Mas este é um povo saqueado e roubado;

foi apanhado em cavernas e escondido em prisões.

Tornou-se presa,

sem ninguém para resgatá-lo;

tornou-se despojo,

sem que ninguém o reclamasse, dizendo: “Devolvam”.

23Qual de vocês escutará isso

ou prestará muita atenção no tempo vindouro?

24Quem entregou Jacó para tornar-se despojo

e Israel aos saqueadores?

Não foi o Senhor, contra quem temos pecado?

Pois eles não quiseram seguir os seus caminhos;

não obedeceram à sua lei.

25De modo que ele lançou sobre eles o seu furor,

a violência da guerra.

Ele os envolveu em chamas,

contudo nada aprenderam; isso os consumiu

e, ainda assim, não o levaram a sério.