Књига пророка Захарије 7 – NSP & NRT

New Serbian Translation

Књига пророка Захарије 7:1-14

Правда и милост, а не пост

1Четврте године цара Дарија, четвртог дана деветог месеца кислева7,1 Кислев пада на део новембра и део децембра, а ово пророштво се десило око 7. XII 518. пре нове ере, тј. двадесет два месеца након претходних осам визија., пророку Захарији је дошла реч Господња. 2Наиме, из Ветиља су послали Сарасара, Регем-Мелеха и њихове људе да вапе пред лицем Господњим, 3да питају свештенике Дома Господа над војскама и пророке: „Хоћемо ли да јадикујемо у петом месецу и посветимо се, како смо чинили све ове године?“

4И дошла ми је реч Господа над војскама и поручила: 5„Реци свем народу земље и свештеницима овако: ’Постили сте и јадиковали петог месеца и седмог месеца свих ових седамдесет година. А јесте ли ви то заиста мени постили, баш мени? 6А када једете и пијете зар себи не једете и зар себи не пијете? 7Није ли требало да послушате речи које је Господ објавио преко пређашњих пророка, када је Јерусалим био насељен и спокојан; када су била насељена сва његова околна места, као и Негев и равница?’“

8Реч Господња је дошла Захарији: 9„Овако каже Господ над војскама: ’Судите праведан суд, исказујте милосрђе и љубав свима, сваком свом брату. 10Не тлачите удовице, сирочад, путнике, дошљаке и сиромахе. Не смишљајте зло у срцу своме никоме од ближњих.’

11Али они нису хтели да слушају већ су тврдоглаво окренули леђа и затворили уши да не чују. 12Своја су срца учинили као кремен, да не чују Закон и речи које им је Господ над војскама послао својим Духом по пређашњим пророцима. И зато је дошао велики гнев од Господа над војскама.

13И као што сам их ја дозивао, а они нису слушали, тако су и они дозивали, а ја их нисам слушао – каже Господ над војскама. 14Као вихор сам их развејао по свим народима које нису знали, земља је због њих опустила и од оних који пролазе и од оних који се враћају. Они су земљу милу претворили у пустош.“

New Russian Translation

Захария 7:1-14

Пост лицемеров

1На четвертом году правления царя Дария, в четвертый день девятого месяца, месяца кислева7:1 7 декабря 518 г. до н. э., было слово Господне к Захарии. 2Народ Вефиля послал Сарецера и Регем-Мелеха вместе с их людьми искать у Господа расположения 3и спросить у священников дома Господа Сил и у пророков: «Скорбеть ли мне и поститься ли в пятом месяце, как я делаю это уже много лет?».

4И было ко мне слово Господне:

5– Спроси у всего народа страны и у священников: «Когда вы постились и скорбели последние семьдесят лет в пятом и седьмом месяце, то для Меня ли вы постились? 6А когда вы ели и пили, то не для самих ли себя вы пировали? 7Не те ли это слова, которыми Господь взывал через прежних пророков, когда Иерусалим с окрестными городами был населен и покоился в мире и Негев с западными предгорьями был обитаем?»

8И было к Захарии слово Господне:

9– Так говорит Господь Сил: «Судите справедливо; будьте милостивы и сострадательны друг к другу. 10Не притесняйте вдову и сироту, чужеземца и бедняка. Не замышляйте зло друг против друга».

11Но они отказались внимать; они упрямо повернулись спиной и заткнули уши, чтобы не слышать. 12Они сделали свои сердца твердыми, как кремень, чтобы не слушать Закона и слов, которые Господь Сил посылал Своим Духом через прежних пророков. И поэтому Господь Сил сильно разгневался. 13«Когда Я7:13 Букв.: «Он». звал их, они не слушали; поэтому, когда они будут звать, Я тоже не стану слушать, – говорит Господь Сил. – 14Я ураганом развеял их среди народов, которых они не знали. Страна после них осталась в таком запустении, что через нее перестали ездить. Так они привели прекрасную землю в запустение».