Књига о Јову 9 – NSP & BPH

New Serbian Translation

Књига о Јову 9:1-35

Јов

1А Јов је одговорио овим речима:

2„Заиста, ја знам да је тако,

јер како да се човек оправда пред Богом?

3Ако би неко хтео да се спори са њим,

не би могао да му одговори једну од хиљаду.

4Он је мудрог срца и свемогућ,

па ко да му пркоси и остане читав?

5Он помера горе да оне то и не знају,

преврће их у јарости својој.

6Он потреса земљу из основа њених,

па стубови њени дрхте.

7Он заповеди сунцу и оно не сија,

над звездама печат ставља.

8Само он је тај што небеса разастире

и маршира по морским таласима.

9Он је начинио Медведа, Орион,

Влашиће и јужна сазвежђа.

10Он чини велике ствари,

неистраживо је мноштво чудеса његових.

11Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.

Он пролази, а ја га не опажам.

12Види – он отима и ко да га спречи?

Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’

13Бог не одвраћа свој гнев,

под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.

14А шта бих ја још могао да му узвратим?

Које речи да одаберем против њега?

15Чак и да сам невин, правдати се нећу,

судију ћу свога за милост да молим.

16Ако га зазовем и он ми се јави,

нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.

17Јер он ме ломи у олуји,

без повода задаје ми многе ране.

18Не пушта ми да дођем до даха

јер ме је горким јадима налио.

19Ако је до силе, несумњиво он је силан;

али ако је до правде, ко ће да ме брани?

20Све и да се правдам,

моја ће ме уста прогласити кривим;

осудиће ме и да сам без мане.

21И да сам без мане, самог себе не познајем

и свој живот ја презирем.

22Све је то једно те исто. Зато кажем:

’И оног без мане и оног злога,

Бог ће да докрајчи.’

23Ако би бич ненадано убијао,

он би се ругао очају недужних.

24Земља је предана у руке зликовца,

а он затвара очи њеним судијама.

Јер, ако није он, ко је онда?

25Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;

утекоше, добра не видеше;

26Склизнули су ко бродови трске,

сручили се попут лешинара на лешину.

27Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,

мењам израз свога лица и бићу весео’

28опет бих стрепео у свим својим јадима,

и знам да ти ме оправдао не би.

29Јер ако ћу бити крив,

зашто бих се узалуд трудио?

30Све да се и умијем снежном водом,

руке своје лужином да сперем;

31и тад би ме у глибаву јаму уронио

да сам гадан и одећи својој.

32Није он човек попут мене, па да му узвратим,

да заједно дођемо на суд.

33Међу нама нема посредника

што би руку своју положио на нас обојицу;

34ко би жезло Божије са мене склонио,

да ме ужас његов не ужасне!

35Тада бих говорио и не бих га се плашио.

Али, сада нисам такав.

Bibelen på hverdagsdansk

Jobs Bog 9:1-35

Jobs tredje tale: Et svar til Bildad

1Job gav Bildad følgende svar:

2„Du kan have ret i, hvad du siger,

for ingen kan retfærdiggøre sig over for Gud.

3Hvis man stævnede Gud for retten,

ville man aldrig klare frisag.

4Hans visdom og magt er grænseløs.

Ingen slipper godt fra at trodse ham.

5Han flytter bjerge så let som ingenting,

vælter dem omkuld i sin vrede.

6Han rusker i jorden, så den skælver,

ryster i hele sin grundvold.

7Han kan befale, at solen ikke skal stå op,

og at stjernerne skal indhylles i mørke.

8Det var ham, der udspændte himmelbuen,

og han kan gå på havets bølger.

9Han skabte Storebjørn og Orion,

Syvstjernen og Dyrekredsen.

10Han udfører utrolige mirakler

og gør talløse undere.

11Han bevæger sig lydløst og usynligt,

man hverken ser eller hører ham.

12Han tager, hvad han vil have,

og hvem tør sige: ‚Det må du ikke!’

13Gud holder ikke sin vrede tilbage,

ingen menneskelig magt kan standse ham.9,13 Ordret: „Selv Rahabs hjælpere må bøje sig”. Rahab er muligvis et søuhyre og kan symbolsk pege på den egyptiske stormagt.

14Hvordan skulle jeg kunne forsvare mig,

retfærdiggøre mig overfor ham?

15Selvom jeg mener, jeg er uskyldig,

kan jeg ikke gå i rette med ham.

Jeg må nøjes med at bede ham om nåde.

16Hvis jeg stævnede ham for retten,

mon han så ville høre på min klage?

17Han har udløst en orkan over mig

og givet mig sår på sår uden grund.

18Jeg har knap tid til at trække vejret,

før jeg oplever nye lidelser.

19Ingen kan måle sig med ham i styrke.

Hvem har magt til at anklage ham i retten?

20Selv om jeg måske var uskyldig,

ville min optræden i retten dømme mig.

21Jeg mener, jeg er uskyldig,

men hvem tør bedømme sig selv?

Mit liv har ikke længere nogen værdi.

22Derfor siger jeg: ‚Det kan være lige meget nu.

Gud straffer åbenbart uskyldige såvel som skyldige.’

23Når pisken pludselig slår til,

ignorerer han de uskyldiges fortvivlede råb.

24Når et land falder i en ond mands magt,

bliver dets dommere blinde for retfærdigheden.

Hvis det ikke er Gud, der står bag,

hvem er det så?

25Jeg ser dagene passere forbi som en hurtigløber,

de iler af sted uden at give mig nogen glæde.

26De glider forbi som sivbåde,

som ørne, der haster efter bytte.

27Hvad nu hvis jeg sagde: ‚Jeg vil glemme min smerte,

tage smilet på og se glad ud.’

28Ville det mon standse mine lidelser?

Nej, for i dine øjne, oh, Gud, er jeg åbenbart skyldig.

29Hvis jeg allerede er dømt skyldig,

hvad hjælper det så, at jeg forsvarer mig?

30Ja, selv om jeg vaskede mit ansigt i sne

og skrubbede mine hænder med skurepulver,

31ville du dog straks dyppe mig i mudder,

så mit tøj ville skamme sig over mig.

32Du er jo ikke et menneske som jeg,

derfor kan vi ikke mødes i retten.

33Var der dog bare en mellemmand,

der kunne skabe forsoning imellem os,

34en der kunne fjerne Guds straf over mig,

så jeg ikke skulle leve i angst for hans vrede,

35så jeg kunne tale med Gud uden at frygte.

Men det kan jeg umuligt opnå alene.