Књига о Јову 31 – NSP & NASV

New Serbian Translation

Књига о Јову 31:1-40

1Са очима својим савез сам склопио,

па како бих онда загледао девојку?

2Па шта то онда Бог одозго дели?

Какво је са висина наследство Свемоћног?

3Није ли то пропаст за злотвора

и несрећа за покварењака?

4Не види ли он путеве моје,

зар не броји све моје кораке?

5Ако сам се дружио с лажовима,

ако ми је нога журила ка обмани;

6нека ме измери на тасовима тачним,

нек честитост моју Бог открије.

7Ако је мој корак зашао са пута,

срце моје повело се за мојим очима,

за руке ми прионула љага;

8тад нек жањем, а други нек једе,

нек се моја летина почупа.

9Ако ли је жена срце ми завела,

ако сам ближњег свога на улазу вребао;

10нек тад другом моја жена меље,

у постељи других нека буде.

11Али то би била гадост,

баш кривица за осуду!

12Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих

и спаљује сву летину моју.

13Елем, ако сам се оглушио на тужбу

слушкиње своје или слуге свога,

када су се парничили са мном;

14шта бих урадио када би Бог устао,

кад би ми рачун затражио?

Шта ли бих му тада узвратио?

15Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?

Зар нас није један исти начинио у стомаку?

16Ако сам се оглушио на жељу сиромаха

и расплакао очи удовици;

17ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,

а сироче није узело од њега –

18јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,

а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –

19ако сам видео страдалника неодевеног,

ако нисам заоденуо убогог;

20ако ме бедра његова благосиљала нису,

ако се руном оваца мојих утоплио није;

21ако сам одмахнуо руком против сирочета,

а знао сам да на суду могу да помогнем;

22нека ми рука из рамена отпадне

и нек ми се шака преломи у зглобу!

23Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,

пред његовим величанством не бих то чинио.

24Ако сам се у злато уздао,

сувом злату говорио: ’Поуздање моје!’;

25ако сам се радовао свом великом благу,

што ми је рука толико згрнула;

26ако сам у сунце гледао док сија

и у месец сјајни док путује;

27ако ми се срце потајно заносило,

па сам им руком слао пољупце са својих уста;

28и то би била кривица што вапи за судом,

јер бих тако порекао Бога са висине!

29Елем, ако сам се радовао над несрећом душманина мога,

ликовао кад га пропаст снађе;

30нисам дао устима да згреше,

да му клетву призивам на душу.

31Нису ли људи из шатора рекли:

’Ко се још меса његовога најео није?’

32Придошлица на улици ноћ провео није,

путнику сам отварао врата.

33Да ли сам грехе своје прикривао као Адам,

и кривицу крио у грудима својим;

34јер сам се препао великог мноштва,

страховао од презира у роду,

па се ућутао и кроз врата не бих излазио?

35О, кад би ме неко чуо!

Ево, ово потписујем,

па нека ме услиши Свемоћни,

а ево и оптужнице што је тужилац против мене подигао!

36Зар је не бих ја понео на рамену своме,

на себе је као круну причврстио?

37Рачун бих му положио за кораке своје,

као владар бих му приступио.

38Ако је због мене вапила земља моја

и у глас плакале бразде њене;

39ако сам забадава јео плодове њене

и души њихових власника задао јаде;

40уместо пшеницом нек уроди трњем

и коровом уместо јечма!“

Јов је завршио своја казивања.

New Amharic Standard Version

ኢዮብ 31:1-40

1“ወደ ኰረዳዪቱ ላለመመልከት፣

ከዐይኔ ጋር ቃል ኪዳን ገብቻለሁ።

2ከላይ ከእግዚአብሔር ዘንድ የሰው ዕድል ፈንታው፣

ከአርያም ሁሉን ከሚችል አምላክስ ዘንድ ቅርሱ ምንድን ነው?

3ለኀጢአተኞች ጥፋት፣

ክፉ ለሚያደርጉም መቅሠፍት አይደለምን?

4እርሱ መንገዴን አያይምን?

ርምጃዬንስ ሁሉ አይቈጥርምን?

5“በሐሰት ሄጄ እንደ ሆነ፣

እግሬም ወደ ሽንገላ ቸኵሎ ከሆነ፣

6እግዚአብሔር በእውነተኛ ሚዛን ይመዝነኝ፤

ነውር እንደሌለብኝም ይወቅ።

7አረማመዴ ከመንገድ ወጣ ብሎ፣

ልቤ ዐይኔን ተከትሎ፣

ወይም እጄ ረክሶ ከሆነ፣

8የዘራሁትን ሌላ ይብላው፤

ሰብሌም ተነቅሎ ይጥፋ።

9“ልቤ ሌላዋን ሴት ከጅሎ፣

በባልንጀራዬ ደጅ አድብቼ ከሆነ፣

10ሚስቴ የሌላ ሰው እህል ትፍጭ፤

ሌሎች ሰዎችም ይተኟት፤

11ይህ አሳፋሪ፣

ፍርድም የሚገባው ኀጢአት ነውና።

12ይህ የሚያቃጥልና የሚያጠፋ31፥12 ዕብራይስጡ አባዶን ይላል። እሳት ነው፤

ቡቃያዬንም ባወደመ ነበር።

13“ወንዶችና ሴቶች አገልጋዮቼ አቤቱታ ባቀረቡ ጊዜ፣

ፍርድ አዛብቼ ከሆነ፣

14እግዚአብሔር ሲነሣ ምን አደርጋለሁ?

ሲጠይቀኝስ ምን መልስ እሰጣለሁ?

15እኔን በማሕፀን ውስጥ የፈጠረኝ እነርሱን የፈጠረ አይደለምን?

በሆድ ውስጥ የሠራንስ እርሱ ራሱ አይደለምን?

16“ለድኻ የሚያስፈልገውን ከልክዬ ከሆነ፣

ወይም የመበለቲቱን ዐይን አፍዝዤ ከሆነ፣

17እንጀራዬን ከድኻ ዐደጉ ጋር ሳልካፈል፣

ለብቻዬ በልቼ ከሆነ፣

18ይልቁን ድኻ ዐደጉን ከታናሽነቴ ጀምሮ እንደ አባት አሳደግሁት፤

መበለቲቱንም ከተወለድሁ ጀምሮ መንገድ መራኋት፤

19በልብስ ዕጦት ሰው ሲጠፋ፣

ወይም ዕርቃኑን ያልሸፈነ ድኻ አይቼ፣

20በበጎቼ ጠጕር ስላሞቅሁት፣

ልቡ ባርኮኝ ካልሆነ፣

21በአደባባይ ተሰሚነት አለኝ ብዬ፣

በድኻ ዐደጉ ላይ እጄን አንሥቼ ከሆነ፣

22ትከሻዬ ከመጋጠሚያው ይነቀል፤

ክንዴም ከመታጠፊያው ይሰበር፤

23የእግዚአብሔርን ቍጣ በመፍራቴ፣

እንዲህ ያሉ ነገሮች መፈጸም አልቻልሁም።

24“ወርቅን ተስፋ አድርጌ፣

ወይም ንጹሑን ወርቅ፣ ‘አንተ መታመኛዬ ነህ’ ብዬ ከሆነ፣

25እጄ ባገኘችው ሀብት፣

በባለጠግነቴም ብዛት ደስ ብሎኝ ከሆነ፣

26የፀሓይን ድምቀት አይቼ፣

ወይም የጨረቃን አካሄድ ግርማ ተመልክቼ፣

27ልቤ በስውር ተታልሎ፣

ስለ ክብራቸው አፌ እጄን ስሞ ከሆነ፣

28ለልዑል እግዚአብሔር ታማኝ አለመሆኔ ነውና፣

ይህም ደግሞ የሚያስቀጣኝ በደል በሆነ ነበር።

29“በጠላቴ ውድቀት ደስ ብሎኝ፣

በደረሰበትም መከራ ሐሤት አድርጌ እንደ ሆነ፣

30እኔ ግን በነፍሱ ላይ ክፉ እንዲመጣ በመራገም፣

አንደበቴን ለኀጢአት ከቶ አሳልፌ አልሰጠሁም።

31የቤቴ ሰዎች፣ ‘ከኢዮብ ከብት ሥጋ አስቈርጦ፣

ያልጠገበ ማን ነው?’ ብለው ካልሆነ፣

32ነገር ግን ቤቴ ለመንገደኛው ዘወትር ክፍት ስለ ነበር፣

መጻተኛው በጐዳና ላይ አያድርም ነበር።

33ሰዎች31፥33 ወይም አዳም እንዳደረገው እንደሚያደርጉት በደሌን በልቤ በመሰወር፣

ኀጢአቴን ሸሽጌ ከሆነ፣

34ሕዝቡን በመፍራት፣

የወገኖቼንም ንቀት በመሸሽ፣

ወደ ደጅ ሳልወጣ፣ ዝም ብዬ ቤት ውስጥ አልተቀመጥሁም።

35“ምነው የሚሰማኝ ባገኝ!

የመከላከያ ፊርማዬ እነሆ፤ ሁሉን የሚችል አምላክ ይመልስልኝ፤

ከሳሼም ክሱን በጽሑፍ ያቅርብ።

36በርግጥ ትከሻዬ ላይ በደረብሁት፣

እንደ አክሊልም ራሴ ላይ በደፋሁት ነበር።

37እያንዳንዱን ርምጃዬን በገለጽሁለት፣

እንደ ልዑል እየተንጐራደድሁ በቀረብሁት ነበር።

38“ዕርሻዬ በእኔ ላይ ጮኻ ከሆነ፣

ትልሞቿ ሁሉ በእንባ ርሰው እንደ ሆነ፣

39ፍሬዋን ያለ ዋጋ በልቼ፣

የባለመሬቶቿን ነፍስ አሳዝኜ ከሆነ፣

40በስንዴ ፈንታ እሾኽ፣

በገብስም ምትክ ዐረም ይብቀልብኝ።”

የኢዮብ ቃል ተፈጸመ።